Učiti da se identifikuje i deaktivira eksploziv je nešto što Anastasija Minčukova nikada nije mislila da će morati da radi, dok je obavljala posao nastavnice engleskog u Ukrajini. Ipak, eto je kako se opremljena detektorom za nagazne mine ulazi u polje prošarano upozorenjima na opasnost.
Ruski rat u Ukrajini odveo je Minčukovu, 20, i još pet žena na Kosovo, gde pohađaju praktični kurs čišćenja mina i drugih opasnosti koje mogu ostati skrivene širom njihove zemlje nakon što se borbe završe.
"Postoji ogromna potražnja za ljudima koji znaju kako da razminiravaju jer će se rat uskoro završiti", rekla je Minčukova. "Verujemo da ima toliko posla da se uradi".
18-dnevni obuka u održava se u kampu na poligonu u zapadnom gradu Peći, gde kompanija sa sedištem na Malti redovno nudi kurseve za osobe koje traže posao, firme koje rade u bivšim ratnim zonama, humanitarne organizacije i vladine agencije.
Kosovo je bilo mesto razornog oružanog sukoba 1998-99. između albanskih separatista i srpskih snaga u kom je ubijeno oko 13.000 ljudi i koji je ostavio hiljade neeksplodiranih mina koje je potrebno očistiti. Asortiman kompanije Predijum konsalnting Malta uključuje bombardovane i napuštene zgrade, kao i prostor prekriven vegetacijom.
Instruktor Artur Tigani, koji je prilagodio nastavni plan i program tako da odražava okruženje Ukrajine, rekao je da mu je drago što može da podeli iskustvo svoje male balkanske nacije sa Ukrajinkama. Iako su prošle 23 godine, „još su sveže u našim sećanjima, teškoće sa kojima smo se susreli kada smo počeli sa čišćenjem na Kosovu“, rekao je Tigani.
Tigani je visoko obučen i iskusan oficir za miniranje koji je služio kao inženjer u bivšoj jugoslovenskoj vojsci tokom 1980-ih. Bio je raspoređen na svom rodnom Kosovu, Šri Lanki, Ugandi, Kongu, Ruandi i Keniji, a vodio je i misije obuke u Siriji i Iraku.
Tokom časa prošle nedelje, on je svoje polaznike proveo kroz improvizovano minsko polje pre nego što se preselio u improvizovanu učionicu na otvorenom sa ogromnom tablom sa raznim uzorcima eksploziva i mina.
Iako je nemoguće proceniti koliko je Ukrajina prekrivena minama i neeksplodiranim ubojitim sredstvima u ovom trenutku, posledice drugih sukoba sugerišu da će problem biti ogroman.
"U mnogim delovima sveta eksplozivni ostaci rata nastavljaju da ubijaju i sakate hiljade civila svake godine tokom i dugo nakon okončanja aktivnih neprijateljstava. Većina žrtava su deca", svedočio je Međunarodni komitet Crvenog krsta u decembru. konferencija UN-a.
"Lociranje (neeksplodiranih ubojnih sredstava) usred ruševina i njihovo izdvajanje iz širokog spektra svakodnevnih predmeta, od kojih su mnogi napravljeni od sličnog materijala, je opasan, težak i često izuzetno dugotrajan zadatak", saopštio je Crveni krst. .
Majn ekšen rivju (Mine Action Review), norveška organizacija koja prati napore čišćenja širom sveta, izvestila je da je od oktobra 56 zemalja bilo kontaminirano neeksplodiranim ubojitim sredstvima, pri čemu su najveći teret nosili Avganistan, Kambodža i Irak, a zatim Angola, Bosna i Hercegovina, Tajland, Turska i Jemen.
Veruje se da je na hiljade civila poginulo u Ukrajini od ruske invazije 24. februara. Ruske snage su bombardovale gradove i mesta širom zemlje, pretvorivši mnoge u ruševine.
Vojni analitičari kažu da se čini da su ruske snage koristile protivpešadijske i protivvozne mine, dok je Ukrajina koristila protivtenkovske mine kako bi sprečila Ruse da zauzmu zemlju.
Pošto je ukrajinskim muškarcima od 18 do 60 godina zabranjeno da napuštaju svoju zemlju i koji su najviše angažovani u njenoj odbrani, žene su želele da pomognu na bilo koji način uprkos rizicima koji su povezani sa čišćenjem mina.
"Opasno je širom Ukrajine, čak i ako ste u relativno bezbednom regionu", rekla je Minčukova, koja je iz centralne Ukrajine.
Druga studentkinja iz Ukrajine, Julija Katelik, 38, odvela je svoje troje dece na sigurno u Poljsku početkom rata. Vratila se u Ukrajinu, a zatim se pridružila obuci deminiranja kako bi osigurala da bude bezbedno za njenu decu kada se vrate kući u istočni grad Kramatorsk, gde je u raketnom napadu na prepunu železničku stanicu ovog meseca poginulo više od 50 ljudi.
Katelik je rekla da je njena jedina želja da se ponovo spoji sa porodicom i vidi "kraj ove noćne more". Za znati kako uočiti zamke koje bi mogle ponovo da im slome živote neophodna je veština, rekla je ona.
"Akutno, verovatno kao majka, razumem da postoji problem i da je prilično ozbiljan, posebno za decu", rekla je Katelik.
Minčukova, odevena u vojničkom stilu, rekla je da sumnja da će se normalan život, kakav su svi poznavali pre rata, ikada u potpunosti vratiti.
"Šta mi nedostaje? Mir", rekla je. "Sanjam o miru, o tome da spavam u svom krevetu i ne brinem da ću stalno ići u skloništa. Nedostaju mi ljudi koje sam izgubila".
Kosovski centar za obuku planira da radi sa više grupa ukrajinskih žena, kako u Peći tako i u Ukrajini.
"Planiramo i da vrlo brzo odemo u Ukrajinu i počnemo sa izvođenjem kurseva tamo, na teatru" rata, rekla je Tigani.
