U svetu se događa fundamentalna promena u distribuciji moći i umesto sveta sa jednom velikom silom, sada prelazimo u vreme multipolarnog sveta u kome će mnogo šta biti drugačije. Kako će izgledati taj novi globalni poredak, koje rizike sa sobom nosi i kako će se nova distribucija moći odraziti na evropski kontinent, bile su glavne teme predavanja "Budućnost politike velikih sila u 21. veku" profesora Džona Miršajmera sa Univerziteta u Čikagu i autora knjige "Tragedija politike velikih sila", koje je u sredu održano na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Danas nema dileme da je "Ujka Sem" još uvek najmoćniji, Kina je druga i još uvek ne želi da ulazi u sukob sa SAD, rekao je profesor pred prepunim amfiteatrom FPN-a. Rusija je treća od tri najmoćnije zemlje, kazao je on, procenjujući da je moć i uticaj te zemlje i nadalje opadati.
Dva glavna stuba vojne moći neke države, nastavio je, jesu koliku populaciju određena država ima i kolika je njena ekonomska moć. Kina tokom Hladnog rata nije važila za veliku silu - jesu bili mnogoljudna nacija, ali nisu bili bogati. "Sada i dalje imaju puno ljudi, a postali su i bogati", kazao je profesor Miršajmer.
Dajući statističke prognoze za budućnost, on je rekao da će SAD ostati veoma moćna zemlja - 2019. godine populacija SAD bila je 329 miliona ljudi, a do 2050. očekuje se da će porasti na 379 miliona. "Mi (u SAD) nikada nismo imali problema sa populacijom, mi smo zemlja imigracije. SAD će svakako nastaviti da imaju dinamičnu i moćnu ekonomiju".
Rusija je opadajuća je sila, ocenio je on. Ima ozbiljne demografske i ekonomske probleme i nije realna pretnja ni za Evropu, ni za Aziju. "Neće biti Velike Rusije, a ne postoje ozbiljne opasnosti ni po Istočnu Evropu. Rusi nemaju dovoljno snage da izazovu ozbiljne probleme", kazao je Miršajmer.
Rusa ove godine, prema zvaničnim podacima, ima 146 miliona, a 2050. se očekuje da će populacija pasti na 136 miliona, uz nastavak starenja stanovništva. Ruska ekonomija previše je zavisna od gasa i nafte i malo je pokazatelja da će Rusija modernizovati svoje kapacitete. Takođe, ta zemlja troši previše sredstava da bi održala nivo u trci naoružanja sa SAD, kazao je profesor.
Međutim Kina, nastavio je Miršajmer, prava je pretnja i izazov za USA i moguće je da će preteći SAD. U Kini sada živi 1,4 milijarde ljudi i taj broj će ostati i 2050. U Kini ne raste stanovništvo i to je jedan od problema koji imaju, a to je posledica ponajpre višedecenijske politike jednog deteta. No, i pored toga, Kina će i ciljane 2050. imati mnogo veću populaciju od SAD.
Šta žele velike sile
Šta su principijelni ciljevi velikih sila, upitao je Miršajmer. Primarno bitno im je prvo susedstvo. Drugi delovi sveta koje ih interesuju su one oblasti gde su prisutne i druge velike sile, jer druge velike sile predstavljaju potencijlnu pretnju. Uz to, zanimljive su i oblasti u kojima postoje ključni resursi i danas je to Persijski zaliv na Bliskom istoku, objasio je profesor.
Ni jedna zemlja, poručio je profesor, ne može da bude globalni hegemon. Najviše što može da postigne je da bude regionalni hegemon. "Ako ste zaista moćni, niko vam od suseda neće pretiti. Niko u Kanadi, Meksiku ili Južnoj Americi ne mašta o napadu na SAD, jer mi smo regionalna 'godzila', od 1900. godine", rekao je Miršmajer pominjući ime izmišljenog džinovskog morskog čudovišta iz filmova fantastike.
Kineska strategija rasta i američka strategija spram Kine
Kina će u ovom veku pokušati da postane regionalni hegemon u Aziji, predviđa profesor Miršajmer uz opasku da će Kina pokušati da dominira u Aziji na način na koji su SAD dominirale na zapadnoj hemisferi.
U suštini Kina ima za cilj da postane najmoćnija zemlja u Aziji i potisne vojno prisustvo SAD iz Azije, a kada je reč o Evropi, po mišljenju Miršajmera ona je istorijski najvažniji region u svetu za SAD. Na drugom i trećem mestu bili su severoistočna Azija, gde SAD imaju svoje saveznike (Japan i Južnu Koreju), a na trećem je Persijski zaliv.
"Postoje dobre šanse da će vojska SAD izaći iz Evrope, ako Kina nastavi sa svojim impresivnim rastom, pošto će potrebe za ograničavanje kineske ekspanzije biti ogromne. Amerikanci se okreću od Evrope i to će u Evropi dovesti do ozbiljnih problema, jer vojska SAD je čuvar mira u Evropi od 1989."
Evropa - američki ili kineski saveznik?
Evropa će, nastavio je, igrati minornu ulogu u suzbijanju moći kineske vojske, SAD i njeni azijski saveznici će obezbediti svu vojnu moć za taj zadatak. Međutim, kada je reč o ekonomskom potiskivanju Kine, Evropa tu igra veoma važnu ulogu. "Glavno je pitanje - da li će Evropa nastaviti da trguje sa Kinom i pomaže njen snažan rast? Ako da, ti odnosi će vrlo razljutiti Sjedinjene Države i dati Vašingtonu razlog da povuče vojsku iz Evrope. Jer - Evropa hrani zver", kazao je on.
Miršajmer je ocenio da je to ono što radi predsednik SAD Donald Tramp - pokušava da uspori rast kineske ekonomije i da ih uspori na tehnološkom frontu.
Međutim, Trampova politika spram saveznika u Evropi po njemu je veoma loša i štetna, jer Evropa će biti vrlo potreban saveznik u sukobu sa Kinom - kao naposletku i Rusija, za koju Miršajmer procenjuje da će neizbežno ući u sukob interesa sa Kinom, zbog istočne Azije.
