Svetska populacija stari i njen rast se usporava, ali se i dalje očekuje porast sa sadašnjih 7,7 milijardi na 9,7 milijardi do 2050. godine, saopštile su Ujedinjene nacije u ponedeljak.
Divizija za populaciju Odeljenja UN za ekonomska i socijalna pitanja napisala je u novom izveštaju da bi svetska populacija mogla da dostigne svoj vrhunac od gotovo 11 milijardi tokom kraja narednog veka.
Ali, direktor Divizije za populaciju Džon Vilmot upozorava da to što je 2100. godina udaljena još mnogo decenija znači da rezultat "nije izvestan" i da bi "vrhunac mogao da se dogodi ranije ili kasnije, na nižem ili višem nivou totalne populacije".
Nove projekcije o rastu populacije ukazuju na to da će devet zemalja biti odgovorne za više od polovine projektovanog rasta populacije između sadašnjeg vremena i 2050. Redom, u opadajućem poretku, te zemlje su: Indija, Nigerija, Pakistan, Kongo, Etiopija, Tanzanija, Indonezija, Egipat i Sjedinjene Države.
U podsaharskoj Africi, prema predviđanjima populacija bi mogla da se duplira do 2050, navodi se u izveštaju.
Generalni podsekretar za ekonomska i socijalna pitanja Lu Zenmin poručio je:
"Mnoge od najbrže rastućih populacija su u najsiromašnijim zemljama, gde rast populacije donosi dodatne izazove naporima da se suzbije siromaštvo, promoviše ravnopravnost polova i unapredi zdravstvena zaštita i obrazovanje".
U izveštaju se potvrđuje da svetska populacija strari, zbog pruduženja života i smanjenja broja novorođenih.
Globalni natalitet pao je sa prosečnih 3,2 rođenja po ženi u 1990. na 2,5 rođenja u 2019. Prema projekcijama, nastaviće da opada do 2,2 rođenja po ženi u 2050.
Natalitet od prosečnih 2,1 rođenja po ženi potreban je da bi se obezbedilo smenjivanje generacija i izbegao pad populacije, tvrdi se u izveštaju.
U 2019, natalitet u podsaharskoj Africi bio je najviši sa 4,6 rođenja po ženi, dok su pacifička ostrva, severna Afrika i zapadna, centralna i južna Azija iznad granice obnavljanja stanovništva, kaže se u izveštaju.
Ali od 2019, 27 zemalja ili oblasti izgubilo je jedan ili više procenata svoje populacije.
"Između 2019. i 2050. prema projekcijama populacija će opasti za jedan odsto u više od 55 zemalja ili oblasti, od kojih se u 26 zemalja može videti pad od najmanje 10 odsto", tvrde UN.
"U Kini, na primer, populacija će prema predviđanjima opasti za 31,4 miliona, ili za oko 2,2 odsto između 2019. i 2015".
Vilmot, čelnik Divizije za populaciju, rekao je na konferenciji za novinare predstavljajući izveštaj da rast populacije usporava, dok se rast broja novorođenih sve više opada. To opadanje obično prati smanjenje stepena smrtnosti, koja inače inicijalno izaziva rast, dodao je.
Vilmot je naglasio da brojni uzroci dovode do smanjenja nataliteta, uključujući porast obazovanosti i zaposlenosti, posebno kod žena, i više poslova u urbanim nego ruralnim sredinama, što udaljava ljude od skupih brojnih porodica ka manjim porodicama.
Ali da bi se to postiglo, rekao je on, ljudi moraju da imaju pristup i modernim sredstvima za kontracepciju.
Prema izveštaju "Prospekti svetske populacije 2019", migracije su takođe važan faktor rasta populacije, ili njenog opadanja u nekim zemljama.
Između 2010. i 2020, navodi se u izveštaju, 14 zemalja ili oblasti videće priliv od više od milion migranta, dok će 10 zemalja iskusiti sličan gubitak.
Na primer, neke od najvećih odliva ljudi - uključujući i onaj iz Bangladeša, Nepala i Filipina - uzrokovan je tražnjom za radnicima migrantima, piše u izveštaju. Ali neke migracije izazvane su okolnostima u zemljama porekla, odnosno nasiljem, nebezbednošću i konfliktima. Među te zemlje spadaju Mjanmar, Sirija i Venecuela.
UN saopštavaju da su zemlje koje doživljavaju priliv migranata Belorusija, Estonija, Nemačka, Mađarska, Italija, Japan, Rusija, Srbija i Ukrajina.
