Kina vodi "tihu vrstu hladnog rata" protiv Sjedinjenih Država, koristeći sve svoje resurse u pokušaju da smeni Ameriku sa pozicije vodeće sile u svetu, rekao je u petak najviši ekspert CIA za Aziju.
Peking ne želi da vodi rat, rekao je, ali sadašnja komunistička vlada, pod predsednikom Ši Đipingom, suptilno radi na više frontova kako bi podrila SAD na način koji je drugačiji od bilo kojih više javnih aktivnost koje sprovodi Rusija.
"Rekao bih... da je to što vode protiv nas u osnovi hladni rat - hladni rat koji nije ono što smo videli tokom onog Hladnog rata (između SAD i Sovjetskog Saveza), već hladni rat po definiciji", rekao je Majkl Kolins, zamenik pomoćnika direkora Centra misije CIA za istočnu Aziju, na Aspen bezbednosnom forumu u Koloradu.
Podizanje tenzja SAD-Kina nadmašuje trgovinske sporove i milo-za-drago podizanje tarifa između dve zemlje.
Krađa tajbni, izgradnja ostrva
Postoji zabrinutost zbog kineskih prožimajućih napora da se ukradu poslovne tajne i deatlji o visokotehnološkim istraživanjima koji se sprovode u SAD. Kineska vojska raste i modernizuje se, a SAD, kao i druge nacije, prigovaraju Kini zbog izgrade vojnih ispostava na ostrvima u Južnom kineskom moru.
"Rekao bih da je to Krim na Istoku", kaže Kolins, misleći na rusku drsku aneksiju ukrajinskog poluostrva Krim, koju je oštro osudio Zapad.
Kolinsovi komentari slede nakon upozorenja na rastući kineski uticaj, koji su izneli drugi ranije ove nedelje na bezbednosnoj konferecniji. Zvona na uzbunu dolaze u trenutku kada Vašingtonu treba pomć Kine u okončavanju nukelarnog gliba sa Severnom Korejom.
Drugi upozoravajući glasovi
U sredu, direktor FBI-a, Kristofer Vrej, iz kontraobaveštajne perspektive predstavio je širu i značajniju pretnju sa kojom se Amerika suočava. On je rekao da FBI vrši istrage ekonomske špijunaže u svih 50 američkih država, koja vuče trag do Kine.
"Obim toga. Ukorenjenost toga. Značaj toga je nešto što mislim da ova zemlja ne može da podceni", rekao je Vrej.
Direktor Nacionalne bezbednosne službe, Dan Kouts, takođe je upozorio na rastuću kinesku agresiju. Preciznije, rekao je, SAD moraju da stoje snažno protiv kineskih napora da krade poslovne tajne i akademska istraživanja.
Suzan Tornton, v.d. pomoćnice državnog sekretara za istočnoazijske i pacifičke poslove, rekla je da bi rast svesnosti javnog mnjenja o aktivnostima stotina hiljada kineskih studenata i grupa na univerzitetima u SAD mogao da bude jedan od načina da se pomogne ublažavanju potencijalne štete.
"Kina nije samo fusnota onoga sa čime se suočavamo sa Rusijom", rekla je Tornton.
Vojno unapređivanje
Marsel Letre, bivši podsekretar odbrane za obaveštajni rad, rekao je da Kina ima drugi najveći budžet za odbranu sa svetu, najveću stojeću vojsku kada je reč o kopnenim trupama, treću najveću avijaciju i mornaricu od oko 300 brodova i više od 60 podmornica.
"Sve je to je u procesu modernizacije i zanavljanja", kaže Letre, koji je na panelu sedeo sa Kolinsom i Torntonovom.
Rekao je da Kina takođe napreduje na sajber planu, na polju veštačke inteligencije, inženjeringa i tehnologije, protiv-svemirskim, protiv-satelitskim sposobnostima i hipersoničnom oružju. Armijski general Robert Ešli, čelnik Odbrambene obaveštajne agencije, rekao je pred konregsnim komitetom ranije ove godine da Kina razvija dalekometne krstareće rakete - neke sposobne da postignu supesoničnu brzinu.
Frenklin Miler, bivši viši direktor za odbrambenu politiku i kontrolu oružja u Nacionalnom savetu za bezbednost, rekao je da razvoj kineskog oružja naglašava potrebu postojanja dijaloga sa Pekingom.
"Moramo da probamo da se angažujemo", rekao je Miler. "Moja očekivanja od uspešnog angažmana su srednje niska, ali to ne znači da ne treba probati".