Sankcije SAD ni u jednom trenutku nisu bile prepreka za dostavljanje humanitarne pomoći građanima Sirije koju je pogodio zemljotres i dodatno su olakšane posle potresa. Međutim, poznavaoci situacije kažu da je šansa da pomoć koja se uplaćuje na račune vlade u Damasku dođe do postradalih - gotovo nepostojeća, jer režim ne kontroliše veći deo pogođenog prostora, a protiv snaga opozicije na prostoru pogođenom zemljotresom i dalje ratuje, često tako što izgladnjuje ljude u opkoljenim područijima.
Posle katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio jug Turske i sever Sirije, vlade mnogih zemalja sveta i regiona Balkana poslale su svoje jedinice specijalizovane za potragu i spasavanje ljudi, dok su humanitarne organizacije i pojedinci pohrlili da prikupljaju, uplaćuju i šalju pomoć namenjenu ljudima u Turskoj i Siriji koje je zemljotres ostavio bez krova nad glavom i bez osnovnih potrepština.
U Srbiji, za tu potrebu otvoreni su brojevi telefona preko kojih ljudi mogu da SMS-om uplate donaciju od 200 dinara po poruci za Tursku, odnosno preko drugog broja za Siriju.
Mediji su u prvim danima posle potresa preneli saopštenje ambasade Sirije u Beogadu u kojem se kaže da je pomoć preko potrebna i naglašava da je najpotrebniji - novac.
"Prvenstveno nam je najpotrebnija finansijska pomoć, jer je ambasada na kraju svakog radnog dana prosleđuje onima kojima je najpotrebnija", preneo je N1 reči službenika sirijske ambasade.
Međutim, da li taj novac zaista stiže pogođenima?
Zvanični Damask je neposredno posle potresa tvrdio da pomoć u Siriju ne stiže zbog sankcija koje su režimu uvele Sjedinjene Države.
SAD su odmah podsetile da se nikakve sankcije uvedene Siriji ni u jednom trenutku od uvođenja nisu odnosile na humanutarnu pomoć i da su same Sjedinene Države godinama vodeće u visini dostavljanje pomoći regionu, uključujući i ljudima u Siriji.
Štaviše, budući da Ujedinjene nacije svu svoju pomoć i iz perioda pre zemotresa u Siriju dopremaju uz odobrenje vlasti u Damasku preko samo jednog otvorenog graničnog prelaza iz Turske, Sjedinjene Države zahtevale su da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvoji rezoluciju kojom se od vlasti Sirije zahteva otvaranje dodatnih kopnenih prelaza na granici sa Turskom, kako bi pomoć međunarodne zajednice mogla efikasno da stigne direktno do postradalih:
Vlast u Siriji pristala je usled međunarodnih pritisaka da 15. februara otvori još dva dodatna prelaza.
Ambasadorka SAD u UN Linda Tomas Grinfild pozdravila je potez, uz opasku da to ne bi trebalo da bude prepreka donošenju rezolucije kojom se uređuju i garantuju dodatni prelazi neophodni UN-u i humanitarnim organizacijama na terenu:
Uz tu diplomatsku akciju admiistracije, prošle nedelje Sekretarijat za finansije SAD proširio je izuzeće od sankcija za humanitarnu pomoć i dodatno omogućio da se uplaćuje novac usmeren ka teritorijama koje kontroliše režim.
Konačno, u petak su SAD, koje su same odredile budžetsku pomoć u visini od 85 miliona evra za pogođene zemljotresom u dve zemlje, objavile načine na koje se i dalje može pomagati ljudima u Siriji:
Ali, čini se da je javnosti u Srbiji ostalo nejasno zbog čega vlada u Damasku ne dostavlja humanitarnu pomoć ljudima na severu zemlje.
Haotična situacija na severu, režim ne kontroliše teritorije
Rat u Siriji traje gotovo 12 godina, a borbe sa poslednjim pobunjeničkim formacijama koje pružaju otpor snagama režima predsednika Bašara al Asada, koga podržava Rusija, vodile su se upravo na prostorima koje je pogodio zemljotres.
Sirvan Kađo, novinar Kurdskog servisa Glasa Amerike u Vašingtonu, kaže da je Sirija zemlja realno podeljena na tri oblasti: severoistok je pod kontrolom kurdskih snaga koje uživaju podršku Sjedinjenih Država, severozapad je većim delom pod kontrolom opozicionih grupa koje podržava Turska, dok u tom delu zemlje neke delove kontroliše režim u Damasku. Ostatak Sirije je pod kontrolom Asadovog režima.
On dalje kaže da je oblast koja je pod kontrolom kurdskih snaga bezbednija i sa više novca u poređenju sa ostatalim teritorijama, između ostalog zbog podrške Sjedinjenih Država i američkih snaga na terenu. Oni su bili efikasni i u prikupljanju pomoći posle zemljotresa, nastavlja, međutim ni vlasti u Damasku, ni ostatak opozicije, ne želi da prihvati tu pomoć jer bi to značilo političko priznanje Severoistočne Sirije:
"Ta tri regiona ratuju jedan protiv drugog od početka građanaskog rata. Konačno, pre 4-5 dana opozicija je prihvatila neku pomoć koja je stigla sa severoistoka, jer to nije bilo od vlade, nije bilo ni od lokalnih vlasti Severoistoka, već od arapskih plemena iz oblasti pod kontrolom kurdskih snaga. Uverili su se da novac ne dolazi od Kurda, pa je bilo u redu sve što dolazi sa arapske strane".
"Međutim, šta god prođe kroz ambasadu Sirije i Damask, garantujem vam da to neće stići do žrtvi zemljotresa", naglašava Kađo koji je i sam poreklom iz Sirije.
I Čarls Lister, direktor programa za Siriju i antiterorzam i ekstremizam u Institutu za Bliski istok, ocenio je da "ako pomoć bude išla preko Damaska, postoji izuzetno mala šansa da će išta od toga otići oblastima koje konroliše opozicija".
Opisujući raspoloženje režima da uputi pomoć u deo zemlje koji ne drži pod kontrolom, Lister je izneo podatak da je od celokupne pomoći koja je 2022. godine uspela da stigne u severozapadnu Siriju čak 99,6 odsto stiglo kopnenim putem iz Turske, dok je Damask prosledio samo 0,4 posto.
Lister zaključuje da je apsolutno sigurno da će Asadov režim pokušati da iskoristi zemljotres kako bi normalizovao odnose sa međunarodnom zajednicom, a kao ilustraciju situacije na terenu, preneo je i tvit u kome je naveden odgovor predstavnika Sirije u UN na pitanje zašto je režimu u Damasku trebalo nedelju dana da odobri otvaranje dodatnih graničnih prelaza.
"Zašto me pitate? Mi ni prelaze ne kontrolišemo!" preneo je Lister reči nasmešenog sirijksog dipomate.
Govoreći o četiri miliona ljudi u pogođenim oblastima, Sirvan Kađo nastavlja:
"Režim prosto nije briga za te ljude".
On podseća da je jedna od taktika vladinih snaga u borbama protiv opozicionih snaga na severu bila i opseda i izgladnjivanje neprijatelja. U tom delu Sirije i dalje se vode borbe, na dnevnoj osnovi, i niko ne očekje da bi vlada sada mogla da šalje pomoć onima koje bombarduje i ciljano izgladnjuje.
"Znate, od vlade koja je ubila pola miliona ljudi tokom posledne decenije ne može se očekivati da pošalje humanitarnu pomoć ljudima koje inače teroriše", zaključuje Kađo. "Pomoć se mora slati preko drugih kanala".
Pomoć iz Srbije: Islamska zajednica Sandžaka pomaže preko Turske
A u Srbiji, pored pomoći koju građani putem SMS-a uplaćuju na račun ambasade Sirije i režima u Damasku, više nevladinih organizacija angaživalo se da pomoć organizovano pošalje prvenstveno za Tursku, ali i u Siriju - mimo vlade u Damasku i preko Turske.
Bajazid Nicević, direktor versko-prosvetne službe Mešihata Islamske zajednice Sandžaka, izjavio je za Glas Amerike da je islamska zajednica od zemljotresa do petka prikupila pomoć vrednu 183.000 evra, od čega je direktna novčana 83.000 evra, dok se vrednost prikupljene robe procenjuje na 100.000 evra.
On kaže da je sva prikupljena pomoć prosleđena Dijanetu Turske, odnosno zvaničnoj Islamskoj zajednici u Turskoj, koja je istovremeno i ministarstvo vera.
"Mi smo tamo naveli da ako je ikako moguće, da se deo novca koji smo prikupili dodeli Siriji", kaže Nicević.
U postu na Fejsbuku u kojem navode iolika je pomoć do sada prikupljena, Mešihat objavljuje i račune na koje dalja pomoć može biti uplaćena.
Glasu Amerike u konzulatu Turske u Beogradu nisu potvđene informacije da je ambasada Turske obaveštena o mogućem transferu pomoći iz te države u Siriju.
Konačno, jedan od načina pomoći za devojčice i žene Turske i Sirije može se donirati i preko Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo.