GAZIANTEP - Tri dana posle razornog zemljotresa i neprekidnih spasilačkih napora da pronađu preživele u ruševinama u Turskoj i Siriji, sve su manje nade da ima još mnogo živih.
Broj žrtava katasftrofalnog zemljotresa rapidno raste i premašio je 19.000. Desetine hiljada ljudi su povređene.
Sitaucija je posebno teška u Siriji, koja je razorena višegodišnjim ratom. Prvi konvoj pomoći UN stigao je u delove Sirije koje drže pobunjenici. Kamioni sa pomoći, od konzervi do ćebadi, stigli su u Idlib, gde je i pre zemljotresa 4 miliona ljudi zavisilo od humanitarne pomoći.
"Potrebna nam je pomoć koja spasava živote. Očajnički je potrebna civilima, gde god da se nalaze, nevezano za granice. Potrebno je da stigne najbržim i najefektnijim putem", rekao je izaslanik UN za Siriju Gejr Pedersen.
Spasioci, ipak, kažu da pomoć UN nije dovoljna, jer im je potrebna oprema za otkopavanje ruševina i izbavljivanje ljudi.
"UN nam ne dostavljaju ono što je najviše potrebno kako bismo spasavali ljude, a vreme nam curi", kaže Raed al Saleh, šef volontera Belih šlemova.
Zemljotres u Turskoj i Siriji je najveća prirodna katastrofa koja je zadesila svet od zemljotresa i cunamija u Japanu 2011. godine, u kome je nastradalo skoro 20.000 ljudi.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan posetio je teško pogođenu provinciju Hataj, gde je nastradalo više od 3.300 ljudi a cele četvrti su sravnjene sa zemljom. Stanovnici tog područja su kritikovali odgovor vlade, navodeći da spasioci pristižu suviše sporo.
Erdogan, koji se u maju takmiči na novim izborima, priznao je da je bilo "manjkavosti" u vladinom reagovanju na zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale koji je u ponedeljak pogodio zemlju, ali je istakao da je zimsko vreme uticalo na spasilačke operacije. U zemljotresu je uništena i pista na lokalnom aerodromu u Hataju, što je dodatno poremetilo rad ekipa za vanredne situacije.
“Nije moguće pripremiti se za takvu katastrofu", rekao je Erdogan, i poručio: "Nećemo ostaviti nijednog građanina na ulici". Takođe je pomenuo svoje kritičare, navodeći da "nečasni ljudi" šire "laži i klevete" o vladinom odgovoru.
Turske vlasti su navele da suzbijaju širenje dezinformacija, a jedna grupa za monitoring navela je da je pristup Tviteru u Turskoj ograničen, iako ga preživeli koriste da bi kontaktirali spasioce.
Kemal Kiličdaroglu, lider glavne turske opozicione partije, rekao je da Erdoganova dvadesetogodišnja vladavina nije pripremila zemlju za ovakvu katastrofu, i optužio ga za nepravilno trošenje sredstava.
Erdogan je, inače, obećao pomoć od 10.000 turskih lira, odnosno oko 530 dolara, pogođenim porodicama.
Spasilačke ekipe iz više od dvadeset pet zemalja pridružile su se desetinama hiljada lokalnih spasilaca na terenu u Siriji i Turskoj. Međutim, razmere uništenja od zemljotresa i moćnih naknadnih potresa su tako velike i rasprostranjene po tako velikom području, uključujući mesta izolovana zbog sirijskog građanskog rata, da mnogi ljudi i dalje čekaju pomoć.
Stručnjaci kažu da se šanse da će ljudi zarobljeni ispod ruševina preživeti - ubrzano smanjuju. Ista strahovanja odnose se na ljude koji su preživeli zemljotres ali nemaju pristup hrani, vodi, lekovima i izloženi su hladnoći. Ipak, eksperti ističu da je suviše rano odustati od nade da će se pronaći još preživelih.
“Prva 72 sata smatraju se kritičnim budući da stanje ljudi zarobljenih pod ruševinama, i stanje povređenih, može da se ubrzano pogorša i postane fatalno ukoliko ne budu izvučeni i ne dobiju medicinsku pomoć na vreme", izjavio je Stiven Godbi, ekspert za prirodne nepogode sa Notingem Trent univerziteta u Engleskoj.
U zemljotresu su srušene hiljade zgrada zbog čega se još ne zna koliko je ljudi i dalje zarobljeno pod ruševinama.
Identifikacija žrtava
Turska agencija za vanredne situacije u sredu je saopštila da će nastradali u zemljotresu, čija su tela izvučena iz ruševina, ako ne budu identifikovani u narednih pet dana biti sahranjeni posle tog perioda. Agencija poznata pod nazivodm AFAD saopštila je da će neidentifikovane žrtve biti sahranjene posle DNK testiranja, uzimanja otiska prstiju i fotografisanja radi buduće identifikacije.
Odluka je u skladu sa islamskim pogrebnim običajima koji nalažu da se sahrana obavi što je brže moguće posle smrti.
U turskom gradu Malatija, tela prekrivena ćebadima su položena na zemlju, jedna pored drugih, dok spasioci čekaju na dolazak vozila koja će ih preneti u mrtvačnice, ispričao je bivši novinar Ozel Pikal. On je učestvovao u spasilačkim operacijama i smatra da su bar neke od žrtava preminule od posledica smrzavanja, pošto su temperature pale na minus 6 Celzijusovih stepeni.
“Od danas više nema nade za Malatiju", izjavio je telefonom Pikal za agenciju AP. "Niko neće izaći živ ispod ruševina."
Zbog zatvorenih puteva i štete koju je regionu naneo zemljotres, teško je prići svim oblastima kojima je potrebna pomoć, a na mestu gde se on nalazi nema dovoljno spasilaca. Hladnoća usporava rad onih koji se nalaze na licu mesta, uključujući i volontere.
“Ne možemo ništa više da radimo rukama zbog hladnoće", rekao je Pikal. "Potrebne su mašine."
Građanski rat otežava spasilačke operacije u Siriji
Sirijski zvaničnici kažu da su tela više od stotinu Sirijaca koji su nastradali u zemljotresu u Turskoj vraćena u Siriju da bi bili sahranjeni u svojoj zemlji. Prema rečima lokalnog sirijskog zvaničnika, sve žrtve su sirijske izbeglice koje su pobegle od građanskog rata.
Međutim, priče o onima koji su spaseni ulivaju nadu spasiocima da će ipak pronaći još živih u ruševinama. U Siriji je u ponedeljak spasena novorođena beba, koja je pupčanom vrpcom još bila vezana za majku koja je izgubila život u zemljotresu.
U turskom Karamanmarasu, spasioci su iz ruševina izvukli trogodišnjeg dečaka, dok su ekipe koje je poslala izraelska vojska spasile dvogodišnjeg dečaka.
U Siriji, spasilačke operacije su otežane zbog rata i izolovanosti pobunjeničkih područja duž granice, koja okružuju vladine snage koje podržava Rusija. Sama Sirija je izolovana u međunarodnoj zajednici zbog zapadnih sankcija i rata.
Evropska unija u sredu je saopštila da je Sirija zatražila humanitarnu pomoć zbog zemljotresa. Predstavnik EU poručio je da evropske sankcije sirijskoj vladi neće imati uticaja na slanje potrebne pomoći.
