Učesnici masovnih protesta, koji se dešavaju na desetinama studentskih kampusa širom SAD, pozivaju univerzitete da prekinu finansijske veze sa Izraelom, a neki aktivisti taj zahtev proširuju i na američke kompanije koje posluju u Izraelu ili su na drugi način povezane sa izraelskom ekonomijom.
Zahtev da institucije SAD prestanu da novčano podržavaju Izrael nije nov. To je glavna poruka protestnog pokreta BDS, što je skraćenica za bojkot, povlačenje investicija i sankcije, koji postoji već dve decenije.
Ali, reakcija javnosti na izraelski odgovor na napad Hamasa - kojem je ubijeno 1.200 ljudi, a stotine su odvedeni kao taoci - pojačala je taj poziv, posebno među studentima. Zbog napada 7. oktobra, Izrael je gađao Gazu artiljerijom, raketama i sa kopna. U tim operacijama poginule su desetine hiljada Palestinaca, uništena je infrastruktura, a više od milion ljudi je bez hrane i vode.
Protesti su počeli na studenskim kampusima na američkim univerzitetima, nezavisno jedni od drugih i bez neke koordinacije. Zbog toga je teško definisati zahteve koji su zajednički za sve proteste.
Međutim, zahtev da se prekine investiranje se čuje često na protestima, uz optužbe da je Izrael "država aparthejda" u kojoj su Palestinci diskriminsani.
Recimo, grupa koja sebe naziva Columbia University Apartheid Divest (CUAD) objavila je zahteve koji uključuju i onaj da "univerzitet Kolumbija, zajedno sa svojim zadužbinama, prekine investiranje u kompanije i institucije koje profitiraju od izraelskog aparthejda, genocida i okupacije Palestine, kao i da se poveća transparentnost oko finansijskih investicija".
Organizacija BDS Coalition sa Univerziteta Berkli traži da "fondacija i zadužbina tog fakulteta prekinu finansijske veze sa državom Izrael i svim kompanijama koje profitiraju od kolonizacije Palestine".
Odgovor univerziteta
Mnogi univerziteti na kojima se održavaju protesti, pozvali su policiju da ukloni protestne kampove. Drugi su javno odbili pozive da prekinu finansijske veze sa Izraelom.
"Univerzitet Kalifornije je konstantno odbijao pozive za bojkot i prekid finansijskih veza sa Izraelom. I dok univerzitet potvrđiuje pravo članova zajednice da iskažu različita mišljenja, bojkot ove vrste negativno utiče na akademske slobode naših studenata i fakulteta, i slobodnu razmenu ideja na našim kampusima", navedeno je u saopštenju.
Univerzitet Kolumbija, koji mnogi vide kao epicentar pokreta za proteste, takođe je odbacio zahteve za prekid investicija, ali je ponudio dijalog sa demonstrantima.
"Univerzitet neće prekinuti finansijske veze sa Izraelom, ali je Savetodavni odbor za društveno odgovorno investiranje voljan da razmotri nove predloge studenata", navedeno je u saopštenju.
Studenti na Univerzitetu Braun na Rod Ajlendu saglasili su se da uklone protestni kamp iz studentskog kampusa, a da bord fakulteta kasnije ove godine glasa o predlogu da se prekinu investicije u kompanije povezane sa Izraelom.
Delimičan uspeh
Prisatlice pokreta za prekid investiranja podsećaju na primere iz prošlosti koji su doveli do promena, kao što je bio globalni prekid investicija u Južnoafričkoj Republici 1980. godine, u znak protesta zbog rasističkih i diskriminatornih zakona. Mnogi univerziteti su tada u tome učestvovali.
Ali, demonstranti sada, u mnogim slučajevima, ciljaju na fondove koji okupljaju interese širom sveta. Prema podacima Centra za obrazovnu statistiku Sekretarijata za obrazovanje, ukupna tržišna vrednost 20 najvećih univerzitetskih zadužbina iznosila je više od 927 milijardi dolara krajem 2021. godine.
Uprava tih zadužbina na univerzitetima takođe se menjala proteklih decenija. Univerziteti su unajmili profesionalce koji upravljaju rastom zadužbina, i često novac ulažu u velike investicione i hedž fondove, koji onda mogu nezavisno da kupuju ili prodaju akcije.
I to je slučaj sa najvećim fondacijama.
Prema studiji Nacionalne asocijacije za koledže i Kancelarije za biznis na univerzitetima, "velike zadužbine veći deo novca ulažu u privatne investitione fondove koji su mnogo manje transparentni".
Minimalni efekat na Izrael
Saradnici Brukings instituta, Deni Bahar i Nejtan Saks, analizirali su 2018. godine koliki su efekti pokreta za bojkot BDS na izraelsku ekonomiju, i pokazalo se da je uticaj - minoran.
Izrael izvozi velike količine visoko-tehnološke robe za koju je teško naći zamenu. Takođe je izvoznik komponenti koje se stavljaju u druge proizvode, od kojih praktično zavisi proizvodnja.
U prvih deset godina postojanja pokreta BDS, izraelska ekonomija je održala svoj rast i malo je bila pogođena bojkotom, pokazalo je istraživanje.
"Podaci pokazuju da, svi potezi koji nisu zvanične sankcije od strane važnih ekonomskih partnera kao što su SAD ili EU, ne proizvode velike efekte kakve bi pokret za bojkot želeo da vidi", zaključili su Bahar i Saks.
Ali, pokret za bojkot je tokom godina tvrdio da je postigao "velike uspehe".
Među njima je i objava francuske kompanije Veolia 2015. godine da obustavlja učešće u konstrukciji železnice u Izraelu, kao i skorašnja najava mnogih zemalja - među kojima su i Kuvajt i Čile - da će ograničiti trgovinu sa Izraelom.
