U subotu 1. februara se obeležava tri meseca od kako je u obrušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu stradalo 15 osoba, što je pokrenulo masovne proteste studenata i građana. Pred vlastima u Srbiji pojavio se neočekivan izazov, a jedna od posledica je i ostavka premijera Miloša Vučevića.
Pre nesreće, pozicija predsednika Srbije Aleksandra Vučića smatrala se čvrstom što se, kako ocenjuju analitičari, promenilo preko noći.
Situacija se po Vučića pogoršala "ulaskom studenata u igru" i oni su, kako kaže psiholog i članica „Proglasa“ Tamara Džamonja Ignjatović izašli sa zahtevima za poštovanje dva osnovna principa na kojima se zasniva svako društvo – poštovanje zakona i poštovanje nekih vrednosti:
„Oko vrednosti nema podela. Zakon, moral, etika, sve je to nešto oko čega zapravo moramo svi da imamo konsenzus. A treća stvar po mom nekom uverenju je zato što su studenti nečija deca. Mi svi pre svega najviše volimo svoju decu, sigurno mnogo više od vlasti i možemo tu da prepoznamo koliko nam je važna njihova budućnost i jer su nam prosto važni“, kaže sagovornica Glasa Amerike i podseća da je još jedna važna odrednica studenskih protesta to što nemaju nikakvih političkih ambicija.
„Nama je trebalo jako puno da dođe do ovoga što se danas dešava, gde su studenti predvodnici. Jer mi smo ipak deo zapadnog društva, deo te zapadne demokratije, koja je kod nas zašla još u XIX veku, ali nikada nije zahvatila u potpunosti srpsko političko biće, najviše zahvaljujući našim krunisanim i nekrunisanim vladarima. Kod nas se ne podnosi da je čovek toliko dugo na vlasti. Ako je neko računao da Vučić može ostati doživotno tu – taj se grdno vara“, kaže analitičar i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić.
Sagovornici Glasa Amerike kažu da pitanje kako će Srbija da izgleda posle Vučića treba ostaviti za neka kasnija vremena, a da je sada vreme da se razmišlja o tome kako izaći iz političke krize.
Posle ostavke premijera Vučevića, a samim tim i pada celokupne vlade Srbije, Vučić je u obraćanju javnosti rekao da će u narednih deset dana doneti odluku da li će se u Srbiji ići na prevremene izbore ili na sastavljanje nove vlade sa novim mandatarom. Objasnio da je sada na potezu Skupština Srbije da konstatuje ostavku premijera i da posle toga teče rok od 30 dana za izbor nove vlade.
Tamara Džamonja Ignjatović smatra da rešenja o kojima je Vučić govorio neće doneti smirivanje tenzija i da je upravo zato to neprihvatljivo:
„Novi izbori ili novi mandatar i nova vlada bi samo značili skretanje pažnje i nekakva pseudo rešenja“, kaže sagovornica Glasa Amerike i nastavlja:
„Jedina opcija koja je zaista rešenje na duže staze, jer zahteva pripremu, ali jedina stvarna opcija za koju je režim odmah rekao da je njima neprihvatljiva upravo zato što dovodi u pitanje njihov opstanak na vlasti – to je prelazna, ili ekspertska vlada, koja bi pripremila uslove za poštene izbore. Na koje bi onda znali ko će izaći, pod kojim uslovima itd. Sve drugo je lov u mutnom – to je apsolutno nedopustivo i samo jedna od novih manipulacija vlasti“.
Srećko Đukić takođe kaže da je rešenje u prelaznoj ili ekspertskoj vladi sa tačno datim ovlašćenjima o tome šta ona mora da uradi za narednih godinu ili godinu i po dana:
„Dakle jedna vlada koja po mom mišljenju ne bi trebalo da bude stranačka, nego neka vlada okruglog stola. Ali to kako dalje mora da bude delo svih, vladajuća partija ne može tu da učestvuje više od nevladajućih partija, ili od nekog pojedinca, jer zna se šta je okrugli sto – imamo svi podjednako pravo glasa, svi podjednako pravo veta itd. Po mom mišljenju to bi bilo najbolje rešenje - i u interesu sadašnje vladajuće garniture, gde bi mogla da se dogovore neka prelazna rešenja za te ljude koji nisu do kraja ogrezli u nekim problemima“.
Vraćajući se na vreme kada je on bio student, Đukić ističe da kao što je Tito to uradio 1968. godine, sada je vreme da Vučić izađe i kaže isto – "studenti su u pravu!", ali dodaje da ne misli da će Vučić to da uradi.
Dodaje da ni studenti i građani nisu spremni za razgovor i pregovore sa Vučićem i vlastima:
„Ne vidim ni kod njih spremnost. Ja vidim spremnost u nekoj trećoj strani koja je između njih, ili koja je među njima, ali koja može samostalno da nastupi i prema jednima i prema drugima jer ima morali autoritet i politički kredibilitet i mudrost da može to da ponudi kao alternativu“.
Konačno, Tamara Džamonja Ignjatović postavlja pitanje da li su protesti širom Srbije dovoljno snažno upozorenje vlastima:
„Svaka vlast, ako je iole racionalna, videće da je ovaj narod definitivno ne želi. Ali s obzirom na to kako se vlast do sada ponašala i koliko joj je nasilje blisko, bojim se da su vrlo spremni da brane vlast po svaku cenu. Nadam se da će ipak biti na kraju dovoljno pametni da ne dođe do toga“.
