Protest studenata i đaka, zajedno sa zaposlenima, građanima, penzionerima i svim drugima koji ih podržavaju, okupio je u petak u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Jagodini i mnogim drugim mestima u Srbiji izuzetno veliki broj ljudi, koji su nezadovoljni stanjem u zemlji.
Prema rečima profesora FPN Dušana Spasojevića, mimo trasa kojima su se kretali učesnici protesta, Beograd je delovao pusto, kao kada u posetu dolaze veliki svetski zvaničnici, kada je grad poluprazan i „kad se kreće samo onaj ko mora“:
„Studentski protesti su zapravo uspeli da se prošire na druge delove društva i da dobiju veliku podršku i od nekih strukturalnih elemenata kao što su zaposleni u prosveti ili đaci srednjih škola, ali očigledno i šire javnosti, što vidimo po obimu protesta u gradovima koji nisu univerzitetski centri, manjim mestima u Srbiji i tome slično. Tako da očigledno je da je nezadovoljstvo baš veliko i da se ono izlilo na ulice i da se sada traži neka vrsta reakcije vlasti“, kaže Spasojević.
Bivša rektorka Univerziteta u Beogradu i članica „Proglasa“ Ivanka Popović izražava nadu da Srbija ide u jednom smeru ka promenama i da sve veći broj građana uviđa da su promene neophodne:
„Mislim da je odziv građana iz svih društvenih sfera vrlo veliki, da je to jedna vrlo snažna poruka koja se šalje vlastima da građani zahtevaju promene, a naravno odgovor vlasti izgleda ne ume da bude ništa drugo do nasilja“.
Na pitanje kako vidi izlaz iz duboke krize u kojoj se nalazi srpsko društvo, Popović kaže da je put koji svi žele zapravo put koji je u skladu sa zakonima u Srbiji i da bi izbori bili logičan način:
„Međutim, u ovim uslovima, kada nema nikakvih izmena u izbornim uslovima i kada se ne mogu obezbediti fer i transparentni izbori, ja zaista ne vidim da će izbori biti rešenje dok se ozbiljno te okolnosti i prosto kontrola ovog jedinstvenog biračkog spiska ne obezbedi. Sami izbori su besmisleni i nadam se da vlast neće posegnuti za tako jednim jeftinim štosom, da na taj način reaguje. Ali bilo kakve suštinske promene koje bi se ovde desile bi ugrozile i samu vlast. Tako da smo u nekoj pat poziciji sada“, kaže članica Proglasa u razgovoru za Glas Amerike.
Kako smatra Dušan Spasojević, Srbija se danas nalazi u dve krize – jednoj koja je izazvana padom nadstrešnice i drugoj, široj društvenoj krizi koja traje već neko vreme, a koja je, prema njegovom mišljenju, suštinski povezana s tim da Srbija više nije demokratija i da su sada potrebni slobodni i pošteni izbori:
„Tako da i u tom kontekstu vidim rešenje - jedino je moguće ugasiti aktuelni požar time što bi vlast ispunila zahteve studenata ili najveći deo zahteva, a onda je pitanje kako rešiti širu krizu, jer nisam siguran da su oni sada odvojivi. Odnosno, da vrlo konkretno kažem - ja ne znam šta bi bila reakcija građana ako bi vlast sada i uspela da ispuni zahteve i da li bi se onda dalje išlo u proteste ka zahtevima, ka nekoj vrsti prelazne vlade, a onda kasnije ka izborima“, kaže Spasojević i dodaje da se traže rešenja koja će omogućiti da u ključnim pitanjima SNS podeli vlast – bilo sa opozicijom, bilo sa nekom vrstom civilnog društva, stručne javnosti kako bi se pripremili fer i demokratski izbori:
„Da li je to prelazna vlada, da li su to neki anketni odbori sa ojačanim ovlašćenjima, da li su to neki pregovori pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice ili nekog trećeg aktera. To je sada neizvesno, ali ako protesti nastave da bujaju, kako sada deluje da hoće, vlast će morati da popusti. Ovo nije jedan požar, ovo čak i ne može nasiljem da se uguši. Čak i da se vlast odluči na neku vrstu represije, mislim da nema policije koja bi sada ovo mogla da vrati i da skloni sa ulica“.
Ivanka Popović smatra da je skup u Jagodini na kojem učestvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić "jedan isforsirani skup", i navodi da je nju impresionirao dnevni skup u Jagodini na kojem su se okupili studenti, đaci i građani i da je to bio jedan spontan odgovor građana na dolazak predsednika u Jagodinu:
„I to će biti jedan vrlo jasan kontrast u odnosu na one ljude koji će prisustvovati Vučićevom mitingu, gde znamo da većina ljudi dolazi zato što mora, a ne zato što želi. Pa pratimo kako će se to dalje razvijati, ali taj kontrast koji ćemo videti u Jagodini je negde i slika Srbije. Znači jedna Srbija mladosti i očekivanja, željna promena i mislim da negde treba da pomognemo mladima, da im obezbedimo tu jednu budućnost koja daje nekakvu nadu. Mi stariji smo imali svoju šansu, nismo je iskoristili i treba podržati mlade“.
Sa druge strane, Dušan Spasojević primećuje i da je, za razliku od 2000. godine, kada je na izborima srušena vlast Slobodana Miloševića, danas veoma primetno da je strani faktor nekako daleko od aktuelnih zbivanja u Srbiji:
„Oni bi mogli da budu jedan od izlaza iz ove krize, ali su na distanci koja je sada već zabrinjavajuća. Dakle ja razumem da su oni podozrivi prema protestima koji nemaju jasnu artikulaciju, za koje ne znamo da li su levo, desno, građanski ili nacionalni, ali njihovo ćutanje na sve ovo što se dešava u Srbiji će u značajnoj meri potkopati njihove kapacitete da utiču na ovaj region. Naprosto, ako se ne uključe što pre u rešavanje ove krize – posle će biti kasno i onda će kukati zašto su neke druge zemlje ovde uticajnije“, kaže na kraju Dušan Spasojević.
