Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odložio je obraćanje javnosti planirano za petak uveče za sedam dana, uz obrazloženje da narednih dana ima brojne važne razgovore o budućnosti Srbije. Svakim danom rata u Ukrajini njegova pozicija, ali i pozicija Srbije postaju sve teže i čini se da Vučić pokušava da što prihvatljivije sklopi kockice i na međunarodnom, ali i na unutrašnjem planu.
Vučić kupuje vreme i iskoristiće ovaj ustavni period koji ima za sastavljanje vlade u nadi da će se sukob u Ukrajini do tada smiriti ili završiti, kaže u razgovoru za Glas Amerike analitičar Vuk Vuksanović:
“Vučiću svakako da nije lako, jer on sada sa jedne strane ima pritisak Zapada, što ga navodi možda da, ako ne totalno eliminiše sve veze sa Rusijom, da ih onda značajno unizi. A isto tako postoji čitav set interesa koji ga vezuju za Moskvu – od gasa, Kosova, ali ono što je podjednako važno je stepopularnost Rusije među njegovim glasačima. Znači, on za sada pokušava da nađe neku formulu koja bi bila podjednako prihvatljiva i Rusiji i Zapadu, i verujem da on, dok mi vodimo ovaj razgovor bukvalno koordinira i sa zapadnim centrima, isto tako i sa Rusijom o nekom novom modelu spoljnopolitičkog ponašanja”.
Novu dimenziju u srpko-ruske odnose uneo je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin poređenjem situacije u Donbasu sa situacijom na Kosovu. Ili, kako kaže Vuksanović, taj stav je ukazao na jedan ozbiljan problem koji Srbija ima kada je u pitanju podrška Rusije u vezi sa Kosovom:
“Rusija koristi kosovski presedan kao adut u svojim sopstvenim teritorijalnim sporovima i teritorijalnim sukobima na postsovjetskom prostoru. Što naravno pokazuje zapravo da Rusija i nije taj beskompromisni branilac teritorijalnog integriteta, kakav bi Srbija volela da jeste. I to naravno komplikuje srpsku poziciju, jer shvata zapravo da kosovski spor nije za Rusiju stvar principa, nego instrument ruske spoljne politike”.
Vučić mora da računa i na činjenicu da uskoro prestaje da važi cena gasa od 270 dolara po kubiku, koju je u novembru prošle godine ugovorio sa ruskim partnerima. Poljska i Bugarska su prve na svojoj koži osetile novu rusku gasnu politiku i to je svakako upozorenje koje Vučić uzima u obzir:
“Vučiću bi svakako značilo zbog ekonomije da dobije relativno pristojnu cenu gasa, naročito s obzirom da svi primećuju da će globalna ekonomija da iskusi recesiju uz globalno povećanje cene energenata i prehrambenih proizvoda. Što znači da bi mu preferencijalna cena gasa koristila i to je značajna poluga uticaja koji Moskva još može da ima odnosu na njega. Ali on je isto tako zabrinut i celim haosom koji vidi – Rusija koja koristi sada gasne ucene, kao što vidimo na primeru Bugarske i Poljske, kao način da podeli EU, što joj negde čak i uspeva”.
Ukoliko podrška Rusije u vezi sa Kosovom ovoga puta izostane, Aleksandru Vučiću ostaje podrška Kine, ali je, kako kaže Vuk Vuksanović, veliko pitanje da li Peking želi da preuzme ulogu Rusije.
“Njihova tradicionalna postura je bila – podržavamo princip teritorijalnog integriteta svake države, uključujući i Srbije. Ali se isto tako ne mešamo u sporove i sukobe koji ne zadiru direktno u kineske strateške interese, uključujući i naravno kada je u pitanju upotreba veta u Savetu bezbednosti. Ukoliko bi Kina pristala na takvu ulogu to bi značilo ne samo podizanje nivoa kinesko-srpskih odnosa, nego i veliku promenu u kineskoj spoljnopolitičkoj strategiji”, ističe Vukasanović i dodaje da poslednje dve godine Kina isplivava kao primarni partner Srbije na istoku i da će ovaj trenutni rat u Ukrajini da zacementira tu poziciju Kine.
