Ruski Gasprom saopštio je da je obustavio isporuke prirodnog gasa Poljskoj i Bugarskoj, što je dovelo do eskalacije tenzija između Kremlja i Evrope u pogledu energije i ruske invazije na Ukrajinu. Odluka Moskve takođe je podvukla hitnost planova da se okonča zavisnost Evrope od ruskog gasa i nafte.
Šta je Rusija uradila?
Državni energentski gigant Gasprom rekao je da obustavlja isporuke gasa Poljskoj i Bugarskoj zato što su odbili da ga plate u ruskim rubljama, kako je to naložio ruski predsednik Vladimir Putin.
Evropski lideri navode da se, prema ugovoru, prirodni gas plaća u eurima i dolarima i da jedna strana to ne može iznenada da promeni. Poljska je preduzela dugoročne korake da se zaštiti od obustave isporuke ruskog gasa, između ostalog i izgradnjom važnog terminala za tečni gas koji se prevozi brodovima. Takođe je planirala da do kraja godine svakako raskine ugovor sa Gaspromom. Bugarska je saopštila da za sada ima dovoljno zaliha gasa.
Međutim, otvorena pitanja o tome šta bi najnovija promena mogla da znači potresla su energetska tržišta i povećala neizvesnost u pogledu isporuka gasa za druge evropske zemlje, čije bi obustavljanje predstavljalo značajan udarac za ekonomiju.
Kremlj je upozorio na tu mogućnost ako zemlje ne budu plaćale energente u rubljama. Međutim, Rusija takođe zavisi od profita na prodaju gasa i nafte da bi finansirala vladu, dok sankcije pogađaju njen finansijski sistem.
Iz Kremlja je saopšteno da bi, prema novom platnom sistemu, uvoznici trebalo da otvore račun u dolarima ili u eurima u ruskoj baci Gasprombank, trećoj po veličini, i drugi račun u rubljama. Uvoznik bi račun za gas platio u eurima i dolarima i naložio banci da novac konvertuje u rublje.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u sredu da se plaćanjem u rubljama krše sankcije Evropske unije i da kompanije sa ugovorima "ne bi trebalo da se povinuju ruskim zahtevima".
Šta je Putinov cilj?
S obzirom na to da se Putinova naredba o plaćanju gasa u rubljama odnosi na "neprijateljske zemlje", može se smatrati odmazdom za sankcije zbog kojih su mnoge ruske banke odsečene od međunarodnih finansijskih transakcija, dok su neke zapadne kompanije napustile rusko tržište.
Ekonomski motivi Putinovog zahteva nisu jasni zato što Gasprom već mora da zameni 80 odsto svog stranog profita za rublje, tako da bi podrška ruskoj valuti mogla da bude minimalna. Jedan motiv bi mogao da bude politički, da bi se domaćoj javnosti pokazalo da Putin može da diktira uslove izvoza gasa. Zahtev da se transakcije obavljaju preko Gasprombanke, mogao bi da obeshrabri dodatne sankcije protiv te banke.
Ako je Putin tražio izgovor da odseče zemlje koje su podržale Ukrajinu, ovaj potez bi mogao da posluži u te svrhe. Rusija i dalje šalje gas Mađarskoj - čiji je populistički premijer Viktor Orban pristao na Putinov zahtev - istim gasovodom.
Simone Taljapjetra, ekspert za energiju i saradnik organizacije Brugel u Briselu, kaže da "Rusija želi fragmentaciju Evrope i da je reč o strategiji "zavadi pa vladaj", zbog čega je, kako je naveo, potreban koordinisani odgovor Evropske unije.
Kakve su zalihe gasa u Evropi?
Isplate za naftu i gas su izuzete iz koordinisanih američkih i evropskih sankcija. To je ustupak Bele kuće evropskim saveznicima koji mnogo više zavise od energenata iz Rusije, koja obezbeđuje 40 odsto evropskih zaliha gasa i 25 odsto zaliha nafte, po ceni od 850 miliona dolara dnevno.
Mnogi su nezadovoljni zbog toga što evropske kompanije i dalje kupuju energente iz Rusije gde je, u proseku, 43 odsto godišnjeg vladinog budžeta bilo finansirano prodajom nafte i gasa između 2011. i 2020. godine, prema podacima američke Uprave za informacije o energiji.
Odluka Rusije da pre rata smanji prodaju gasa van dugoročnih ugovora, što je doprinelo do zimskih nestašica i povećanja cena, poslužila je kao upozorenje Evropi da je ranjiva zbog zavisnosti od ruskih energenata. Posle rata, došlo je do brzog preispitivanja višedecenijske energetske politike u okviru koje je jeftini gas iz Rusije bio podrška evropskoj ekonomiji.
Međutim, ni Rusija nema koristi od obustave isporuke prirodnog gasa Evropi. Kada je reč o nafti, Rusija bi u teoriji mogla tankerima da je isporučuje u druge zemlje, kao što su Indija i Kina, koje ne učestvuju u sankcijama i potrebni su im energenti.
Međutim, gas je drugačiji. Sistem od glavnih izvora na ruskom poluostrvu Jamal do Evrope, nije povezan sa gasovodom koji vodi do Kine. I Rusija ima ograničene kapacitete da brodovima izvozi tečni gas.
Da li bi Evropa mogla da preživi potpunu obustavu isporuke gasa?
Evropska ekonomija bi bila suočena sa poteškoćama bez ruskog prirodnog gasa, iako bi posljedice bile različite u zavisnosti od toga koliko ga određene zemlje koriste. Procene ekonimista su različite kada je reč o gubitku za celokupnu evropsku ekonomiju. Analitičari u kompaniji "Moody’s" su u nedavnom istraživanju naveli da bi potpuna obustava isporuke energenata - gasa i nafte - dovela do recesije u Evropi.
Nemačka, najveća evropska ekonomija, je veoma zavisna od ruske energije. Njena centralna banka je saopštila da bi popuna obustava dovela do pada ekonomske aktivnosti od 5 odsto i veće inflacije. Inflacija je već rekordno visoka a cijene svega, od namirnica do sirovih materijala, skuplje, zbog naglog rasta cena energije.
Organizacija "Brugel" procenjuje da bi Evropi falilo 10 do 15 odsto zaliha naredne grejne sezone, što znači da bi morale da se preduzmu vanredne mere da se smanji upotreba gasa.
Šta Evropa preduzima da smanji zavisnost od ruskog gasa?
Evropski lideri saopštili su da ne mogu da priušte posledice neposrednog bojkota. Umesto toga, planiraju da smanje upotrebu ruskog gasa što je pre moguće. Naručuju više tečnog prirodnog gasa, koji se prevozi brodovima, traže više zaliha iz zemalja kao što su Norveška i Azerbejdžan, ubrzavaju korištenje solarne i energije vetra, i zalažu se za mere uštede.
Cilj je da se upotreba ruskog gasa smanji za dve trećine do kraja godine i potpuno do 2027. Ostaje da se vidi da li taj cilj može da se postigne u praksi. Zalihe tečnog prirodnog gasa su ograničene, a izvozni terminali rade punim kapacitetom.
Nemačka, u kojoj nema uvoznih terminala, gradi dva - ali će to potrajati više godina. Italija, koja uvozi 40 odsto gasa iz Rusije, postigla je sporazume da polovinu te količine zameni uvozom iz Alžira, Azerbejdžana, Angole i Konga, a želi da poveća i uvoz iz Katara. I Evropa je pod pritiskom da popuni podzemne rezerve na vreme za narednu grejnu sezonu. Situacija je toliko ozbiljna da je Nemačka izdala rano upozorenje za vanredno stanje u vezi sa energijom, prvo od tri faze.
