“Na čelu većine javnih preduzeća u Srbiji imamo ne vršioce dužnosti, nego nezakonite vršioce dužnosti. Znači ljude kojima je istekao svaki mandat, koji nemaju pravo da budu tu, koji nemaju pravo da donose odluke, a donose ih”, izjavio je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Na predstavljanju Alarm izveštaja o stanju vladavine prava u Srbiji koalicije PrEUgovor, održanom u sredu u Beogradu, on je objasnio i da je više od 70 odsto rešenja o postavljenju vršilaca dužnosti u javnim preduzećima bilo suprotno zakonu po jednom ili dva osnova, i da će jedna od prvih obaveza nove vlade biti da se takvom bezakonju stane na put.
Kako je objasnio Nenadić, s obzirom na to da su u nezakonitom mandatu, ti "kvazi direktori javnih preduzeća" se vrlo lako odlučuju da izađu u susret nekim građanima koji iskoriste izbornu kampanju da reše neke svoje probleme.
“Pa će kao u Kukulovcima i u nekim drugim selima u Srbiji da usledi asfaltiranje, hitno asfaltiranje puteva koji imaju rupe, pa će tako da se uvode nekakva bolja postrojenja električna, vodovodna itd. Zašto? Zato što ljudi koji su na čelu tih javnih preduzeća su ne samo politički postavljeni, nego su u nezakonitom statusu direktno i lako će odgovoriti na svaki politički mig da urade nešto što može da pomogne vlastima u kampanji”, rekao je Nenadić.
U takvu sliku se, sudeći po podacima koje je izneo zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek, uklapa i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, gde se na čelu četiri trenutno postojeća sektora, uključujući i sekretare Ministarstva nalaze ljudi u statusu vršilaca dužnosti.
“To definitivno nije dobro, posebno u situaciji kao što smo imali ove godine kada smo imali ogromne bezbednosne izazove”, rekao je Elek govoreći o masovnim ubistvima od 3. i 4. maja i dodao:
“U srpskoj policiji jeste problem kapaciteta donekle, dakle nedostaju kapaciteti za neke možda sofisticiranije finansijske istrage i slično, ali je ključni problem u upravljanju i to je izazov na kojem mora da se radi. To je, dakle, šta je uloga ministra, šta je uloga direktora policije, kako se postavljaju ljudi na ta rukovodeća radna mesta, ko je kome odgovoran”, naglasio je Elek i posebno apostrofirao mesto direktora policije, koga Srbija nema već dve godine i oko koga ne postoji razumevanje šta bi trebalo da bude uloga.
“Direktor policije, pored toga što je prvi operativac policije, mora da bude i bedem, brana političkom uticaju na rad policije. Nemoguće je da se bezbednost građana unapređuje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova gde je čitav vrh u stanju vršilaca dužnosti”, naveo je Elek.
Kako je još rekao Elek, policija je bila najpogođenija događajima sa početka maja jer je tada obustavljen i ceo posao donošenja novog zakona o unutrašnjim poslovima i to je stvar koja će verovatno ostati da se radi nakon izbora i sa novom vladom.
Kako je rekla Jasmina Krunić, koordinatorka za javne politike organizacije “Astra”, u Srbiji se, nakon događaja 3. i 4. maja mnogo više priča o nasilju, formalno se i sprovode razne mere, ali to, po njenoj oceni suštinski ne doprinosi rešavanju problema.
To je ono sa čime se suočavaju stručne radnice “Astre” na terenu, na suđenjima, po bolnicama, istakla je Krunić i dodala da se situacija nakon majskih zločina ne popravlja.
“Nažalost, nastavlja se to nasilje i tolerancija na nasilje, nekako pokazujemo da smo otporni na nasilje. Umesto da nešto uradimo, mi kao da se ponosimo time”, rekla je Krunić na predstavljanju izveštaja koalicije PrEUgovor.
Prisećajući se prve velike konferencije za medija najviših zvaničnika nakon masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar”, ona je rekla da su joj tada u sećanju ostala dva momenta.
“Šta smo čuli? Prvo smo čuli da su krive zapadne vrednosti. Dakle očigledno sretanje pažnje i bilokakvo odsustvo volje da se pozabavimo sopstvenom odgovornošću, i odgovornošću institucija, organizacija i ustanova”, rekla je Krunić i istakla da je drugi detalj koji je zapamtila – “ono nesrećno pokazivanje spiska” stradale dece i kršenje njihovog prava na privatnost.
