Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović pozvala je Srbiju da okonča praksu nekažnjivosti ratnih zločina počinjenih tokom ratova devedesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji.
To je jedan od zaključaka izveštaja koji je objavljen pošto je komesarka Mijatović sa svojim timom boravila u Srbiji sredinom marta 2023.
Dokument je usredsređen na tri glavne teme koje su bile u fokusu posete - tranzicionu pravdu i suočavanje sa prošlošću, slobodu izražavanja i okupljanja i prava žena i rodnu ravnopravnost.
U dokumentu je navedeno da je okončanje nekažnjivosti za ratne zločine od presudnog značaja za žrtve i društvo u celini, kako u Srbiji, tako i u regionu.
“U te svrhe vlasti su pozvane da intenziviraju procesuiranje ratnih zločina u potpunosti koristeći sve raspoložive ljudske i finansijske resurse, koji su ojačani poslednjih godina. Komesarka poziva nadležne da procesuiraju sve slučajeve pretnji, zastrašivanja ili pritiska na žrtve i svedoke i otklone konstantne nedostatke u sistemu zaštite svedoka”, navedeno je u izveštaju.
Između ostalog, od Srbije je zatraženo da unapredi saradnju sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, kao i sa susednim zemljama, uključujući i postupanje po međunarodnom nalogu koji podrazumeva hapšenje u predmetu za nepoštovanje suda.
“Napominjući da znatan broj preživelih žrtava ratnih zločina i njihove porodice nisu u mogućnosti da budu obeštećene u postojećem zakonskom okviru u Srbiji, komesarka poziva Srbiju da proširi taj okvir. Kako bi se svim žrtvama omogućio pristup brzoj, adekvatnoj i efektivnoj odšteti u skladu sa utvrđenim međunarodnim standardima”, navedeno je u dokumentu.
Istaknuti su i nerešeni slučajevi nestalih osoba - kao posledica ratova vođenih u regionu.
“Komesarka je zabrinuta zbog sporosti rešavanja oko 9.800 preostalih predmeta. Poziva Srbiju da preduzme sve neophodne korake kako bi omogućila efikasnu i kontinuiranu potragu za nestalima - uključujući otvaranje vojnih arhiva i unapređenje saradnje sa susednim zemljama”, ukazano je u izveštaju.
Takođe, Dunja Mijatović poziva Beograd i Prištinu da se, kako je navedeno, posvete konstruktivnom dijalogu o pitanjima koja se odnose na prošlost i sarađuju na rešavanju preostalih slučajeva nestalih lica – čije će se porodice nestalih naći u središtu njihovih razmatranja.
“Komesarka je ozbiljno zabrinuta i poziva Srbiju da se suprotstavi široko rasprostranjenom javnom veličanju ratnih zločinaca, negiranju i relativizaciji ratnih zločina i genocida. Treba prestati sa pružanjem javnog prostora ratnim zločincima i osumnjičenima za ratne zločine u kome šire narativ poricanja”, upozoreno je u tekstu dokumenta.
Precizirano je da bi vlasti Srbije, umesto toga, trebalo da razviju i podrže inicijative za odavanje počasti žrtvama što bi, kako je navedeno, odigralo ključnu ulogu u izgradnji kulture sećanja.
“Komesarka je nadležnima, tokom posete, prenela da je potrebno ukloniti sve murale, simbole i grafite posvećene ratnim zločincima. Iskazala je zabrinutost zbog kontinuiranog promovisanja jednostranog pogleda i nacionalističkog narativa o ratovima u većini provladinih i medija koje kontrolišu vlasti - čime se decenijama oblikuje javni diskurs”, navedeno je u izveštaju u kom je posebno istaknut efekat na obrazovanje.
“Sprečava mlade da uče o događajima iz devedesetih godina prošlog veka iz više perspektiva i razvijaju kritičko razmišljanje zasnovano na poštovanju različitosti i kulturnih razlika”, navedeno je u izveštaju komesarke za ljudska prava Saveta Evrope Dunje Mijatović.
Ukazano je i na njen apel da bi nastava istorije trebalo da odražava višestruke perspektive, osuđuje sve zločine i promoviše toleranciju i otvorenost.
Sloboda izražavanja i okupljanja
U odeljku izveštaja posvećenom toj temi komesarka za ljudska prava Saveta Evrope pozvala je nadležne u Srbiji da osiguraju bezbednost novinara. To, kako je navedeno, pruža razloge za ozbiljne zanrinutosti za ljudska prava u Srbiji.
“Vlasti treba brzo i efikasno da istraže sve zločine počinjene nad novinarima. To treba da doprinese krivičnom gonjenju i izricanju odgovarajućih kazni počiniocima. Zvaničnici Srbije treba da se uzdrže od diskursa koji podstiče napade, klevetu ili klevetničke kampanje protiv novinara i ohrabruju njihove počinioce”, navedeno je u dokumentu.
Takođe, vlasti Srbije se pozivaju da pravdi privedu odgovorne za smrti novinara – Slavka Ćuruvije, Radislave Dade Vujasinović i Milana Pantića, koje su se dogodile u intervalu od 1994. do 2001.
Istaknuta je i zabrinutost zbog nepovoljnog radnog okruženja za organizacije civilnog društva i zaštitnike ljudskih prava – zbog čega su nadležni pozvani da im osiguraju bezbednost.
“Komesarka poziva vlasti i da se suprotstave korišćenju tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) protiv novinara, zaštitnika ljudskih prava i aktivista, oslanjajući se na njene preporuke državama članicama Saveta Evrope u tom pogledu”, ukazano je u izveštaju – uz zabrinutost zbog sve većih ograničenja slobode okupljanja što, kako je primećeno, stvara zastrašujući efekat.
Ukazano je i da bi prikupljanje i obrada osetljivih podataka putem masovnog nadzora mogla imati dalekosežne posledice na prava i slobode pojedinca, uključujući pravo na privatnost, slobodu okupljanja i zaštitu od diskriminacije.
“Zbog toga su nadležni pozvani da se uzdrže od uvođenja biometrijskog nadzora javnih prostora i obrade biometrijskih podataka i da s tim u vezi izmene Predlog zakona o unutrašnjim poslovima”, istaknuto je u izveštaju komesarke Dunje Mijatović.
Prava žena i rodna ravnopravnost
U vezi sa tim u izveštaju je pohvaljeno jačanje zakonodavnog i političkog okvira tokom poslednjih godina. Međutim, komesarka Saveta Evrope apeluje na vlasti Srbije da ubrzaju njihovu primenu.
“Poziva ih da udvostruče napore u borbi protiv konstantnih diskriminatornih rodnih stereotipa, koji utiču na izbore, izglede i mogućnosti žena u svim oblastima njihovog života i doprinose održavanju rodno zasnovanog nasilja nad ženama. U tom smislu, vlasti treba da ojačaju Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, obezbeđujući mu adekvatne ljudske i finansijske resurse”, precizirano je u dokumentu.
Uz to, primećen je i napredak u oblasti političkog učešća žena. Sa druge strane, ukazano je da je potrebno da vlasti ulože dodatne napore na unapređenju rodne ravnopravnosti u drugim oblastima.
“Posebno u pogledu zapošljavanja žena, uklanjanjem barijera i olakšavanjem ulaska ženama na tržište rada. Posebnu pažnju potrebno je obratiti na specifične potrebe Romkinja, žena sa invaliditetom i onih koje žive u ruralnim područjima”, notirano je u izveštaju.
Iskazana je zabrinutost zbog veoma rasprostranjenih, kako je precizirano, svih oblika nasilja nad ženama. Zbog toga se u izveštaju nadležni pozivaju da bolje primene zakonska rešenja kako bi nasilje bilo sprečeno, a žrtve zaštićene. Traži se i preduzimanje mera za sprečavanje nasilja nad ženama i devojčicama u digitalnoj sferi.
“Kad je reč o pristupu pravdi – komesarka poziva nadležne da izmene definiciju silovanja i seksualnog nasilja u Krivičnom zakoniku kako bi je uskladili sa zahtevima člana 36 Istanbulske konvencije, uključujući i element pristanka”, ukazano je u tekstu.
Takođe, poziva se na pružanje veće podrške ženama žrtvama nasilja, a to se posebno odnosi na Romkinje, žene sa invaliditetom i migrantkinje.
Vlasti su pozvane i da nevladinim organizacijama, angažovanim u toj sferi, obezbede stabilno finansiranje i bolje iskoriste njihove delatnosti u podršci ženama žrtvama nasilja.
Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović je pre sastavljanja izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji razgovarala sa premijerkom Anom Brnabić, šefom diplomatije Ivicom Dačićem, ministrima Majom Popović, Tomislavom Žigmanovim i Majom Gojković.
Sastala se i sa ombudsmanom Zoranom Pašalićem, poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković i poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milanom Marinovićem.
