Ruska agresija na Ukrajinu u potpunosti je promenila bezbednosnu arhitekturu evropskog kontinenta i ugrozila mir i stabilnost na globalnom nivou. "Čelična zavesa", ovog puta virtuelna, ponovo je nad Evropom, a borba za uticaj istoka i zapada se mesecima eksponencijalno uvećava. Kako da Srbija u vremenu u kom je opredeljenost imperativ ne napravi višegeneracijsku stratešku grešku?
Kada je ruski predsednik Vladimir Putin 2022. govorio da je namera Rusije da izvrši denacifikaciju i demilitarizaciju Ukrajine, on je zapravo hteo da spreči Ukrajinu da postane članica NATO-a, kaže Ljubomir Grnčarov, načelnik odeljenja za NATO u Direkciji za bezbednosnu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova Bugarske. Putin i njegovi saveznici su tada, dodaje Grnčarov, napravili veliku grešku jer nisu računali na jedinstvo zapada u nameri da odbrani Ukrajinu.
„Šta je Rusija zapravo dobila tim ratom? Dobila je dodatnih 1300 kilometara granice sa NATO, kada je Finska postala 31. članica saveza. Time je samo duplirala svoju granicu sa NATO. Umesto da je negovala dobrosusedske odnose sa svojim zapadnim susedima, Rusija je dobila jednu od najvećih i najopremljenijih armija čiji su vojnici obučavani u realnim ratnim uslovima“, kaže Grnčarov.
Da je dosadašnji tok rata u Ukrajini promenio odnos snaga u korist zapada slaže se i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Kaže da vojska Finske kao takva neće bitnije uticati na razvoj događaja u Ukrajini, ali smatra da se činom ulaska te, višedecenijski neutralne zemlje u NATO otvara pitanje održivosti koncepta neutralnosti zemalja.
„Očuvanje neutralnosti postaje sve manje važno, jer te države nemaju značaj kakav su imale u vreme hladnog rata kada su bile od koristi i istoku i zapadu. Danas velike sile sve manje poštuju neutralnost, a te zemlje pritiska i istok i zapad, boreći se za svoje vrednosti. Pobornici neutralnosti i dalje tvrde da su korisni i da su kroz istoriju služili kao tampon zone ili diplomatski posrednici, ali ruska invazija je pokazala da su države van velikih savezništava veoma ranjive“, smatra Jakšić.
Govoreći na debati o geopolitičkom okruženju i izazovima u međunarodnom pravnom poretku u beogradskom Medija centru, Jakšić se osvrnuo i konkretno na položaj Srbije, odnosno na njenu, kako je naveo, „samoproklamovanu“ (jer nije međunarodno ratifikovana) vojnu neutralnost. Smatra da je 2007. Srbija proglasila neutralnost prema instrukcijama iz Moskve i da je to bio deo cene za rusku podršku oko Kosova.
„Rusija ostaje oslonjena na silu, pritiske, subverzivna dejstva. Pred takvim pretnjama, Finska i Švedska su odlučile da posle decenija napuste neutralnost“, kaže Jakšić i dodaje da bi to mogla da bude poučna lekcija za Srbiju.
Smatra da je u vremenima rata imperativ racionalno ponašanje oslobođeno emocija, a da ovdašnja vlast rizikuje da Srbiju ne samo izoluje, već i da je postavi na metu udara velikih sila.
„Svetski moćnici ne trpe kritike, pogotovo kada dolaze sa adrese globalne periferije. Srbiju su u vreme Slobodana Miloševića na to brualno podsetili, ali izgleda da u Beogradu lekcije nisu naučene. Nema sedenja na dve stolice.“, zaključuje Jakšić.
Hil: Srbija kao stub stabilnosti evroatlanske bezbednosne strukture
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil veruje da trenutna situacija u kojoj se nalazi Srbija ne donosi benefite. Ne poriče da su Srbija i SAD u prošlosti imale probleme, ali kaže da se o tome treba razgovarati i razmišljati šta dve države sve mogu zajedno u budućnosti da urade.
„Ja mislim da kulturno, ekonomski i politički Srbija pripada Zapadu i da bi trebalo da razmisli o tome u koje bi još zapadne strukture mogla biti uključena“, kaže on.
Hil smatra da Vojska Srbije ima sjajnu tradiciju, ali ističe da je vojna neutralnost skupa.
„Srbija zna kako se rade stvari i ima sjajnu vojnu tradiciju. Problem je samo što ta tradicija previše često ostaje sama. Nedostatak kolektivne odbrane i to što sve morate da činite sami je finansijski zahtevno“, smatra Hil.
Dodaje da Srbija i NATO dobro sarađuju i da SAD vide Beograd kao partnera kom bi mogli da pomognu u modernizaciji vojnih snaga zapadnim oružjem.
„SAD se trudi da ima što više saradnje sa Vojskom Srbije i mi želimo da vidimo Srbiju kao jedan od stubova stabilnosti evroatlanske bezbednosne strukture.“, zaključuje Hil, dodajući da je SAD-u veoma drago što su sa Vojskom Srbije učestvovali u vežbi "Platinasti Vuk", održanoj u junu.
Šutanovac: Za Srbiju je došlo vreme racionalnog razmišljanja
Da svedočimo raspadu ODKB-a (Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti sa sedištem u Moskvi) smatra predsednik Saveta za strateške politike i bivši ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac. Kaže i da je BRICS – kom bi, prema predlogu dvojice poslanika Pokreta Socijalista Srbija trebalo da se pridruži- fikcija i nepostojan kao organizacija.
Kaže da bi trebalo promeniti lažni narativ prisutan u Srbiji - da se NATO ne širi na istok, već da istočne zemlje žele da uđu u NATO i da je suština u tome da se u Srbiji „okrenu stvari“.
Ističe da, kao bivši ministar odbrane Srbije zna da se vojska raduje svakoj vežbi, a pogotovo kada vežba sa najboljima na svetu i sa onima koji imaju najbolje standarde što je, kaže Šutanovac, svakako NATO. Dodaje da to predstavlja benefit za svakog pojedinačnog vojnika, a nakon toga i za celu državu. Misli da je došlo vreme da Srbija „racionalno razmišlja“.
„Mi Srbi se delimo po horizontali – glava i srce. Srce nam je vezano za istok i rusku tugu, umetnike i balet. Ali kada racionalno pitate recimo – gde biste voleli da vam se dete školuje? - odgovor je jednoznačan. Možemo da volimo Rusiju, ali hajde da razmišljamo glavom“, zaključio je Šutanovac.
