Kompanija iz Srbije našla se među sto dvadeset firmi i pojedinaca kojima je američki Sekretarijat za finansije uveo restriktivne mere zbog podrške ruskoj agresiji na Ukrajinu koja traje od februara 2022.
Reč je o firmi MCI Trading DOO, čije je sedište u Beogradu.
“MCI Trading DOO pomogao je ruskoj firmi AK Microtech u nabavci visokotehnološke opreme od proizvođača iz Azije, Evrope i sa Bliskog istoka. Kompanija je poslala na desetine pošiljki AK Microtech-u od početka ruske invazije”, navedeno je u saopštenju američkog Sekretarijata za finansije.
Kako je ukazano, ta kompanija i njen direktor Ivan Cvetić sankcionisani su zbog pomoći, sponzorisanja ili obezbeđivanja finansijske, materijalne ili tehnološke podrške ruskoj firmi AK Microtech.
MCI Trading DOO sebe definiše kao kompaniju čija je delatnost nespecijalizovana trgovina na veliko.
Zamenik američkog sekretara Voli Adejemo saopštio je da nove sankcije predstavljaju još jedan korak u naporima SAD da ograniči vojne sposobnosti Rusije.
"Sve dok Rusija nastavlja da vodi svoj neopravdani i brutalni rat protiv Ukrajine, mi ćemo uvoditi sankcije kako bismo Rusiju lišili tehnologije koja joj je potrebna i poremetili sposobnost ruske industrije naoružanja da se snabdeva", rekao je Adejemo.
Podrška ruskoj odbrambenoj industriji
U objavi američkog sekretarijata navedeno da se ruska kompanija AK Microtech tereti da je obezbeđivala visokotehnološku opremu za rusku odbrambenu industriju.
“AK Microtech specijalizovana je za transfer strane tehnologije ruskim kompanijama za proizvodnju mikroelektronike, uključujući i one koje obezbeđuju mikroelektroniku ruskoj odbrambenoj industriji”, precizirano je u objavi američkog sekretarijata.
Informacija o sankcionisanju srpske kompanije, koja se našla na listi od 120 kažnjenih, objavljena je nešto više od nedelju dana pošto je američka administracija uvela sankcije šefu Bezbenosno informativne agencije Srbije Aleksandru Vulinu.
Visokopozicioniranog zvaničnika u nekoliko saziva Vlade Srbije (obavljao funkcije ministra odbrane, unutrašnjih poslova i rada), američke vlasti terete za umešanost u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije u vezi sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije.
U vezi sa tim slučajem, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio ranije da je Srbija zatražila od Sjedinjenih Država dostavljanje, kako se izrazio, svih informacija u vezi sa šefom BIA.
Vučić je ocenio da je glavni uzrok za uvođenje sankcija Vulinov odnos prema Ruskoj Federaciji.
Vulin, lider Pokreta socijalista - koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke, jedan je od zvaničnika Srbije koji u javnosti promoviše proruske stavove. Od početka ruske agresije na Ukrajinu, februara 2022, najmanje dva puta putovao je u Moskvu gde se susretao sa ruskim zvaničnicima.
U nedavnom intervjuu Glasu Amerike senator Kris Marfi izjavio je da Srbija ne može imati evropsku budućnost ukoliko njen šef Obaveštajne službe otvoreno komunicira sa Rusima.
"Voleo bih da je Vučić uvideo koliko je Vulin opasan. Jasno smo stavili do znanja, ne samo Srbiji, već svim našim prijateljima - da će biti posledica ukoliko odlučite da se ne pridružite sankcijama i budete uključeni u tajne aktivnosti sa Rusima. Želimo da Srbija bude deo evroatlantskog pokreta – da njena budućnost bude u Evropi. Mislimo da je u njenom najboljem interesu da Rusiji pošalje jasnu poruku da se invazija na Ukrajinu ne može tolerisati. Nadam se da će Vučić uvideti da Vulin ugrožava njegove napore da izgradi prijateljstvo sa Evropom i Sjedinjenim Državama", rekao je Glasu Amerike senator Marfi.
Srbija je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji koja se još nije usaglasila sa restriktivnom politikom Unije prema Rusiji, uprkos učestalim pozivima međunarodnih partnera da to učini.
Inače, juna 2021. godine, predsednik SAD Džo Bajden dodatno je proširio ovlašćenja za sankcionisanje na Zapadnom Balkanu, izvršnom naredbom „EO 14033“, koja kao razloge navodi korupciju, te ugrožavanje mira i stabilnosti. Vulin je sankcionisan upravo na osnovu te naredbe.
Do sada su po tom osnovu izrečene sankcije pojedincima i pravnim licima, uglavnom iz BiH i Srbije i sa Kosova, uključujući Aleksandra Vulina i Milorada Dodika, predsednika entiteta Republika Srpska.
U decembru 2021. godine, SAD su uvele sankcije Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću, te njima povezanim pojedincima i firmama.
