BEOGRAD - Diplomatski je moguće razumeti zbog čega Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, ali je građanima Ukrajine, koji svakodnevno ginu zbog ruske agresije, teško da to shvate, kazao je ukrajinski ambasador u Srbiji, Volodimir Tolkač. U intervjuu za Glas Amerike, kazao je da Kijev ceni poziciju Beograda po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta, ali da taj princip treba braniti i u praksi, a ne samo u rezolucijama. Povodom prve godišnjice rata u Ukrajini, ukrajinski ambasador ocenjuje da je protekla godina bila teška i tragična za njegovu zemlju, i da je kraj rata u rukama samo jedne osobe – ruskog predsednika Vladimira Putina.
„Prema zvaničnim podacima UN, oko 8.600 naših građana je poginulo tokom rata, i otprilike je 13.000 ljudi ranjeno. Više od 1.500 dece je povređeno ili poginulo u napadima ruskog agresora. I to su samo zvanični podaci koje su iznele UN, ali je realan broj žrtava verovatno veći. Želim da istaknem da su većina žrtava civili, jer Rusi žele da unište našu infrastrukturu, domove. Za mene je neshvatljivo da je jedna zemlja napala Ukrajinu pod izgovorom da žele da nas „oslobode“ nacističkog režima. Teško je reći koliko tačno ima izbeglica, znamo da ima oko 5 miliona Ukrajinaca koji su izbegli u susedne zemlje“, kazao je diplomatski predstavnik Ukrajine u Srbiji.
Glas Amerike: Prema Vašem mišljejnju, hoće li se ovaj rat uskoro završiti ili će potrajati i ove godine?
Tolkač: Bio bih srećan kada bi se rat sutra završio, ali teško je predvideti kada će se zaista završiti. Kraj rata je u rukama jedne osobe, a ta osoba je, nažalost, (Vladimir) Putin. Kada bi on želeo da okonča rat, povukao bi svoju vojsku sa ukrajinske teritorije i započeo pregovore. Putin je prvi put, u svom nedavnom godišnjem obraćanju parlamentu, priznao zašto je otpočeo ovaj rat - da je cilj destabilizacija i uništenje Ukrajine i ukrajinskog naroda. I mislim da danas možemo govoriti o genocidu nad ukrajinskim narodom.
Glas Amerike: Godinu dana od početka rata Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Da li ste razočarani time?
Tolkač: Ako me pitate šta želim, rekao bih da bih bio veoma srećan i zahvalan Srbiji kada bi uvela sankcije. Jer bi time pokazali da se pridružuju zajedničkim naporima EU da podrži Ukrajinu protiv neosnovane ruske agresije. Kao diplomata, mogu da razumem sve argumente zašto Srbija ne može da uvede sankcije – zbog pitanja Kosova, energetske zavisnosti od Rusije itd. Ali, uvek se vraćam na naše građane u Ukrajini koje Rusi svakodnevno ubijaju, njima je teško da razumeju zašto naši prijatelji u Evropi ne mogu da uvedu sankcije.
Glas Amerike: Kako biste ocenili odnose Beograda i Kijeva za proteklih godinu dana, jesu li bolji ili gori nego ranije?
Tolkač: Ja vidim nekoliko faza u tim odnosima. Pre početka ruske agresije 2014. godine, imali smo prijateljske i partnerske odnose. Nažalost, posle ruske invazije na Krim i istočni deo Ukrajine –naglašavam da je i to bila invazija – postoje određene prepreke. Veoma cenimo to što je Srbija zvanično osudila kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, kao što je i Ukrajina uvek osuđivala kršenje teritorijalnog integriteta Srbije. Cenimo kako je Srbija glasala u UN, osuda kršenja teritorijalnog integriteta je princip koji nam je zajednički. Ali, treba da razmišljamo i o tome kako da taj princip branimo, ne samo da usvojimo neku rezoluciju. Nažalost, vidimo da Srbija pokušava da balansira između Rusije i Ukrajine, i u ovoj situaciji je to problematično. Posle početka rata, 24. februara 2022. prostor za balansiranje postaje sve uži i uži, i treba da odlučite kojoj strani želite da se priključite: EU i zapadnim zemljama, ili da nastavite da gradite odnose sa agresorom. To je na građanima i političarima da odluče.
"Deci govore - bolje da nestanete"
Glas Amerike: Koliko ima izbeglica iz Ukrajine u Srbiji? Kako se oni ovde osećaju?
Tolkač: Prvo, želim da kažem da je Srbija uradila sve što može da stvori dobre uslove za naše ljude ovde. Uvek se vraćam na posetu predsednika (Aleksandra) Vučića Vranju, kada je razgovarao sa našim izbeglicama, i uverili smo se kakvi su uslovi. U Srbiji je otprilike 7.000 ukrajinskih državljana, uglavnom žive van prihvatnog centra u Vranju. Treba da razgovaramo sa vašim vlastima o nekim stvarima, kao što su dozvole za rad za naše državljane, bili bismo veoma zahvalni kada bi izdavanje ovih dozvola išlo brže. Nažalost, naši ljudi ovde se ponekad suočavaju i sa negativnim stvarima. Recimo, znate da je vašu kuću u Ukrajini uništio ruski tenk sa slovom „Z“, i onda vidite taj simbol ovde, u centru Beograda. Ili, žene se mole da im muževi prežive na ratištu, a ovde sa decom prolaze pored slova „Z“.
Glas Amerike: Neke izbeglice iz Ukrajine su nam se požalile u razgovoru da se ovde ne osećaju bezbedno, zbog simbola „Z“ ili murala sa oznakom Vagner grupe. Da li ste upoznati sa tim, i ako jeste, da li ste o tome razgovarali sa nekim iz vlasti?
Tolkač: Neki od njih su razgovarali sa nama o tome, neki su se obratili organizacijama, nezvanično. Ali, to jeste problem za njih. Recimo, kada našoj deci druga deca u razgovoru u školi kažu da bi „bolje bilo da nestanu, da bi bilo lakše Rusima“ i slično. To su čuli od svojih roditelja, a deca su otvorenija i direktnija od nas. Stvar je u atmosferi. Uticaj ruske propagande ovde je jak, rasprostranjena je i veoma popularna u Srbiji. Mi moramo tome da se suprotstavimo, da širimo naše informacije o tome kakva je situacija u Ukrajini, kako mi živimo. Razgovarali smo o ovim problemima sa predstavnicima vlasti, ali oni kažu da to nije zvanična pozicija Srbije.
"Suludo da privatna kompanija ratuje u Ukrajini"
Glas Amerike: Kako komentarišete to što ruska plaćenička grupa Vagner ima podršku među ekstremno desničarskim organizacijama u Srbiji?
Tolkač: Smem li da upotrebim nediplomatski izraz? To je suludo. Po meni, suludo je da u 21. veku postoji jedna privatna kompanija ratuje u Ukrajini, dakle to nije vladina, već privatna kompanija. Drugo, ta kompanija mobiliše osuđenike iz zatvora: ubice i druge zločince koji dolaze u Ukrajinu i ubijaju naše ljude. U Ukrajini je danas popularan crni humor i kažemo da niko ne mora da nauči ruski, već ako žele da se pridruže Vagneru, treba da nauče zatvorski jezik. Ukrajina je označila Vagner kao terorističku organizaciju, isto su uradile i SAD. Vi ovde imate nepotpune informacije, niko vam nije rekao da je Vagner teroristička organizacija, da tu privatnu kompaniju čine zločinci.
Glas Amerike: Pominjete dezinformacije. Da li je odgovornost vlasti, pa i medija, da daju informacije koje su istinite, potpune, da ne šire rusku propagandu?
Tolkač: To je veoma teško reći, jer se istovremeno moraju očuvati sloboda govora i odbraniti građani od propagande. Mi smo u Ukrajini označili „Raša tudej“ kao propagandnu kompaniju i zabranili smo joj rad i širenje dezinformacija. To je, dakle, na vlasti da odredi ili da ne odredi. Ja vam, kao predstavnik Ukrajine, ne mogu reći šta da radite, o tome vlast treba samostalno da odluči. Mogu vam samo reći da je u Ukrajini i na Zapadu „Raša tudej“ označena kao propagandna kompanija.
