Poslanici Skupštine Srbije usvojili su na sednici u četvrtak Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima.
Dok vlast ističe da se radi o "revolucionarnim zakonima", koji su u potpunosti usklađeni sa Ustavom Srbije i medijskom strategijom iz 2020. godine – opozicija, medijska i novinarska udruženja i nezavisni mediji u Srbiji ocenjuju da se stavovima koji su naknadno upisani u nacrte zakona legailzuje do sada nelegalno prisustvo države u vlasničkim strukturama medija i da se pravi temelj za "gašenje preostalih nezavisnih medija i gušenje sloboda govora i objektivnog informisanja".
Reagovala je i Evropska komisija koja je od vlasti u Srbiji zatražila da sprovede medijsku strategiju kojom je predviđeno povlačenje države iz vlasničke strukture medija.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović ocenio je ranije da su ti zakoni "revolucionarni, da su u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Srbije, Medijskom strategijom i Evropskom direktivom o audio-vizuelnim medijskim uslovima".
Proevropske opozicione stranke ocenile su da su ti zakoni "vrlo loši i da nisu po demokratskim principima", kao i da će, ukoliko budu usvojeni, Srbija biti u totalnom medijskom mraku, jer bi se na taj način "eliminisali preostali nezavisni elektronski mediji".
Oni su dan ranije od vlade zatražili da promeni sve sporne odredbe zakona o medijima ili da ih u celosti povuče. Radi se o odredbama koje su u nacrte zakona dodati posle završene javne rasprave, a bez znanja radne grupe i medijskih i novinarskih udruženja koji su radili na tim nacrtima, a koji se tiču "ozakonjenja" nelegalne prakse kojim je država u prethodnih pet godina indirektno, putem državne telekomunikacione kompanije "Telekom Srbija" učestvovala u vlasničkoj strukturi medija, a time uticala i na njihovu uređivačku politiku.
Pojedini predstavnici medijskih i novinarskih udruženja ocenili su da je čitav proces usvajanja medijskih zakona "skandalozan", kao i da će posledice usvajanja biti dugoročne po medijsku scenu u Srbiji.
"Medijski zakoni su prošli u Skupštini Srbije bez ozbiljne rasprave, sa velikim brojem izmena, koje je bilo nemoguće pohvatati. Ovo je pokazna slika kako se donose važni zakoni i kako se posle hvatamo za glavu od onoga što je prošlo", rekla je Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija za N1.
"Pojavili su se neki sporni članovi koji zapravo poništavaju sve ono dobro što su ovi zakoni mogli da donesu", rekla je ona, dodajući da je očigledno Telekom izazavao najviše bure u javnosti, odnosno mogućnost da osniva medije, prenosi Fonet.
Prema njenim rečima, radi se o "legalizaciji onog što je nelegalno do sada radio, a ima mogućnosti i da se dodatno proširi i dezavuiše medijsku scenu i tržište u Srbiji".
Ocenila je da je Regulatornom telu za elektronske medije ostavljena mogućnost da radi isto kao i do sada, kao i da nikome ne polaže račune za odluke koje donosi, koje su često suprotne zakonu.
Vlada Srbije: Garancija slobode javnog informisanja
Kako je ranije saopštila Vlada Srbije, Zakonom o javnom informisanju i medijima definišu se garancije slobode javnog informisanja i zabrana diskriminacije, ugrožavanja slobodnog protoka informacija, kao i vršenja pritisaka, pretnji ili ucenjivanja medijskih radnika.
Posebna pažnja posvećuje se i kažnjavanju nasilja nad novinarima, zaštiti medijskog pluralizma i zabrani monopola u oblasti javnog informisanja.
Zakonom su obuhvaćene i posebne obaveze ustanova javnih medijskih servisa i drugih medija koji pružaju usluge po načelima javnih medijskih servisa, u pogledu pravovremenog i nepristrasnog izveštavanja i kvaliteta usluga.
Definisan je pojam podsticajnog okruženja koje podrazumeva stvaranje i održavanje političkog, ekonomskog i društvenog okruženja koje medijima treba da obezbedi slobodan rad, bez pritiska.
Zakonom o elektronskim medijima definiše se organizacija i rad Regulatornog tela za elektronske medije, uslovi i način pružanja medijskih usluga, uslovi i postupak za izdavanje dozvola za pružanje medijskih usluga, nadzor nad pružaocima medijskih usluga, kao i druga pitanja od značaja za ovu oblast.
Za Zakon o javnom informisanju i medijima na sednici održanoj u četvrtak glasalo je 142 od 175 prisutnih poslanika, protiv je bilo 18, a nije ih glasalo 15, dok je za Zakon o elektronskim medijima glasalo 144 od 173 pristunih poslanika, 14 je bilo protiv, 15 nije glasalo.
