Zakon o javnom informisanju i medijima koji je predložila Vlada Srbije ne doprinosi rešavanju problema nepouzdanog medijskog sadržaja u Srbiji, koji je postao plodno tle za ruske medije, saopštila je organizacija Reporteri bez granica, pozvavši Evropsku komisiju da zauzme čvršći stav o tom pitanju u pregovorima sa Beogradom o pridruživanju Evropskoj uniji.
Uticaj proruskih medijskih sadržaja u Srbiji nije ništa novo, ali je rat u Ukrajini pojačao taj fenomen. Iako vlada ima veliku kontrolu nad velikim delom srpskog medijskog pejzaža, čini se da ne čini ništa da reši problem ruske propagande uvođenjem mera za podsticanje pouzdanijih vesti i informacija, navodi se u saopštenju.
"Šokantno je da Vlada Srbije, koja zvanično kaže da želi u Evropsku uniju, toleriše, pa čak i podstiče, širenje ruske propagande preko provladinih medija. Pozivamo Evropsku komisiju da bude čvrsta i da obezbedi da mere za unapređenje pouzdanosti informacija i za borbu protiv propagande, posebno ruske, da postanu deo pristupnih pregovora", rekao je Pavel Salai, šef Odeljenja za Evropsku uniju i Balkan „Reportera bez granica“ Pavol Salai.
On je naveo da te dve teme moraju biti uključene u paket proširenja i u izveštaj o vladavini prava, koji je sada proširen i na kandidate za članstvo u Uniji.
Uprkos tome što je kandidat za članstvo u EU, koja je zabranila ruske propagandne medije, Srbija nastavlja da odugovlači sa reformom medijske regulative, što je obaveza koju je preuzela pred Evropskom komisijom, navodi se u saopštenju organizacije Reporteri bez granica.
Ističe se da dugo očekivani Zakon o javnom informisanju i medijima, koji je trenutno predmet javnih rasprava, ni na koji način ne rešava problem nedostatka novinarske etike na srpskim televizijskim kanalima, a naišao je na kritike domaćih novinarskih udruženja.
Srbija je rangirana na 91. mestu od 180 zemalja u Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica za 2023.
Javna rasprava
Prva javna rasprava o nacrtima dva nova medijska zakona - o javnom informisanju i o elektronskim medijima održana je 13. septembra u Beogradu.
Ono što je tada ministar informacija i telekomunikacija Mihailo Jovanović označio kao „završetak velikog posla“, predstavnici medijskih udruženja ocenili su kao skandal i kršenje dogovora koji su prethodno postignuti sa državom.
„Ovaj veliki posao ne bismo mogli da uradimo bez podrške novinarskih i medijskih udruženja i ovim putem im se zahvaljujem na njihovom doprinosu. Ovakvi zakoni su temelj za slobodno i odgovorno novinarstvo, zaštitu prava građana i očuvanje demokratskih vrednosti“, istakao je tada Jovanović.
Predstavnici medija i novinari ocenili su da je status Saveta za štampu jedan od najvećih nedostataka nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima.
Član 24. tog zakona je na javnoj raspravi nazvan „skandaloznim“ jer je, kako su objasnili predstavnici novinarskih udruženja, u potpunosti promenjen mesecima nakon prestanka rada radne grupe koja je pisala nacrt tog Zakona i uprkos postignutom dogovoru.
„Ideja je bila da mediji koji neprekidno promovišu nasilje, šire govor mržnje, etiketiraju neistomišljenike vlasti, krše kodeks i profesionalne i etičke standarde i na kraju krajeva zakone ove zemlje, budu onemogućeni da budu finansirani novcem poreskih obveznika. Mi smo sada došli u situaciju da mediji koji ne priznaju Savet za štampu i koji sve to rade zapravo bivaju nagrađeni, odnosno ne moraju da dokazuju poštovanje kodeksa. Istovremeno, oni mediji koji se trude da rade profesionalno imaju taj uslov da dokazuju da li im je izricana mera od strane Saveta za štampu“, rekla je posle te rasprave za Glas Amerike Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.
Druga ključna primedba odnosi se na odredbu Zakona koja se odnosi na vlasničku strukturu medija. Neočekivanim obrtom pred sam kraj angažovanja radne grupe koja je radila na nacrtu Zakona o javnom informisanju i medijima i u suprotnosti sa sopstvenom medijskom strategijom, država je odlučila da ipak ne želi da izađe iz vlasničke strukture medija.
Javna rasprava o Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima trajaće do 7. oktobra
