U poslednjih nekoliko dana situacija na severu Kosova se zakomplikovala do krajnjih granica, teško je predvideti šta će se desiti možda već noćas, a kamoli za nekoliko nedelja ili meseci, a kako smatra Jovana Radosavljević, direktorke nevladine organizacije "Nove društvene inicijative" iz Kosovske Mitrovice, svakim danom što su Srbi duže van institucija to će teže biti za njih da se oni u te iste institucije vrate.
SAD preuzimaju temu ZSO?
Prema rečima Jovane Radosavljević za sada Evropska unija uz podršku SAD vodi proces između Beograda i Prištine:
"Ali ne bih isključila povećanu i bitniju ulogu SAD, da se oni uzmu nekih tačaka kao što je ZSO u pokušaju da se ova situacija popravi", kaže sagovornica Glasa Amerike iz dodaje da očekuje da se narednih dana intenziviraju posete stranih zvaničnika Kosovu i regionu.
“Ne možemo da pritisnemo dugme i da očekujemo da će sve biti normalno, posebno ako ne bude nekog zakona o amnestiji, posebno se odnoseći na bivše policijske službenike. Tako da mislim da se sada nalazimo u situaciji kada moramo hitno da reagujemo na situaciju koja je na terenu. U okviru toga i valjda mimo toga onda ćemo verovatno videti situaciju da se razgovara i o francusko-nemačkom predlogu i o nekom pomaku u procesu dijaloga”, kaže Radosavljević u razgovoru za Glas Amerike.
S obzirom da Brisel i Vašington zahtevaju da se srpske barikade na severu Kosova što pre uklone, Radosavljević smatra da sa druge strane Zapad nema sluha za zahteve srpske zajednice i poruku čelnika Srpske liste Gorana Rakića da uslov jeste da se prekine sa hapšenjima i da se jedinice specijalne policije udalje sa severa:
“Ti uslovi nisu još prihvaćeni, čini se da za to nema sluha, tako da smo i dalje u iščekivanju šta će se dalje desiti”, kaže sagovornica Glasa Amerike.
Ona ističe i da je podizanje barikada bilo organizovano, jer se takve stvari, kako kaže i rade organizovano. To je, prema mišljenju Radosavljević, i dobro - jer postoji nekakva kontrola šta se dešava na barikadama:
“U suštini ovo što se sada dešava ima podršku Beograda. Mislim da kada su 5. novembra predstavnici Srpske liste, ali i kosovskih institucija rešili da izađu iz tih istih institucija – izašli su zato što su dobili zeleno svetlo od Beograda. U prethodnih dve godine bilo je osam zahteva Srpske liste Beogradu da napusti kosovske institucije, svaki od tih zahteva je odbijen. Ovoga puta se desilo da je Beograd u suštini dao zeleno svetlo da se to i uradi”.
Na pitanje da li veruje u mogućnost da na Kosovo dođe 1.000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga, Radosavljević kaže da misli da to nije realno:
“Mislim da ta najava slanja zahteva KFOR-u ima više jednu političku poruku i dimenziju nego što je to realistično i praktično izvodljivo. Mislim da to i nije prvi prvi put da se ovakav zahtev šalje – to je i pokojni premijer Đinđić uradio 2003. godine ako se ne varam, kada je taj isti zahtev odbijen. Ovo je više politička poruka institucijama u Prištini, ko je taj što se pita da li srpska vojska može da uđe ili ne. Zahtev se upućuje KFOR-u, ne upućuje se kosovskim institucijama”.
Govoreći o temi koja u ovom trenutku stoji kao kost u grlu i Beogradu i Prištini, Radosavljević ističe da u suštini ni srpska zajednica na Kosovu, pa ni Beograd ne žele ZSO, jer je to u suštini vodi ka daljoj konsolidaciji kosovske državnosti na teritoriji severa Kosova.
U razgovoru za Glas Amerike ona podseća na izjavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija da nije čuo ni jednog Srbina da želi formiranje Zajednice srpskih opština;
“I to je delimično istinito. Ako to gledate iz perspektive kosovskog Srbina, postojanje ZSO znači dalju integraciju, verovatno i potpuno integraciju u okviru kosovskog sistema, što u suštini nije u interesu zajednice. Ali u situaciji da do tako nečega dođe, građani bi i te kako bili za tu opciju, posebno jer bi ta zajednica bila telo koje bi se bavilo pitanjaima od ključnog interesa za zajednicu i održivost zajednice na terenu, a to su obrazovanje i zdravstvo, kao i neka druga pitanja. Nije da su građani protiv ZSO, nego šta ona simbolizuje”.
U najkraćem, kako kaže Jovana Radosavljević, ovih dana i nedelja kulminiralo je stanje koje traje godinu i po - od dolaska Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija na vlast na Kosovu.
Prema njenim rečima, Priština od tada otvara jednu krizu za drugom, što je teralo i Beograd na reakcije, koje kako smatra sagovornica Glasa Amerike, ponekad možda i nisu bile najbolje.
Danas Srbi vide u Beogradu svog zaštitnika, a na Kosovu su stvari došle do toga da ni srpska zajednica nema poverenja u kosovske institucije, niti Priština ima poverenja u srpsku zajednicu.
