U poslednjem krugu podizanja tenzija između Beograda i Prištine, najviši predstavnici vlasti u Srbiji najavili su da se razmišlja o povratku do 1.000 vojnika na Kosovo, pošto je to - kako kažu - u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.
Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je da je situacija "delovanjem (premijera Kosova) Aljbina Kurtija dovedena na ivicu oružanih sukoba" i rekla da Srbija ima pravo i nameru, prema Rezoluciji UN 1244, da na Kosovo vrati određeni broj trupa.
Ocenila je da se svakodnevno krši Kumanovski spoazum, kao i Briselski.
"Zbog toga smo veoma blizu tome i verujem da će tokom današnjeg dana predsednik Aleksandar Vučić dati više informacija o sastancima da prema Rezoluciji UN 1244 zatražimo povratak naših snaga na Kosovo i Metohiju. Zato što Kfor ne radi svoj posao i zato što Srbi na KiM ne mogu da se osećaju bezbedno", rekla je premijerka, prenosi RTS, ocenjujući da je stuacija dovedena "na ivicu oružanih sukoba".
Prethodno, u četvrtak uveče, sličnu najavu izneo je i direktor vadine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.
"Sada imajući u vidu da Kurti želi da izazove nasilje i protera Srbe sa KiM, Beograd će razmotriti povratak do 1.000 pripadnika naših bezbednosnih snaga na KiM po Rezoluciji 1244, posebno član 4 kao i član 6 aneksa 2. Nećemo dozvoliti novu 'Oluju' i proterivanje našeg naroda i stradanje našeg naroda na KiM", rekao je Petković.
U brzoj reakciji na društvenim mrežama, bivši predsednik Srbije i lider opozicione Socijaldemokratske stranke Boris Tadić ocenio je da Petković iznosi neistine. "A istina je da mogu doći na KiM samo pod odobrenjem komandanta KFOR-a i to ne u tu svrhu!", objavio je Tadić na Fejsbuku.
"Dakle, kancelariju za KiM nam vodi osoba koja ne poznaje čak ni rezoluciju 1244 ili koja svesno obmanjuje gradjane o navodnom patriotizmu ove vlasti, kako bi prikrili da su predali gotovo sve preostale poluge državnosti Srbije nakon Kumanovskog sporazuma", ocenio je bivši predsednik.
On je dalje precizirao da je po rezoluciji 1244 povratak bezbednosnog osoblja moguć j samo u funkcijama veze sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, čišćenjem minskih polja, odražavanje prisustva na mestima kulturne baštine i odražavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.
"Marketinški potez"
Slobodan Stupar, novinar i analitičar, ocenjuje za Glas Amerike da je nastup vlasti u Beogradu "marketinški potez Beograda".
Prema 1244, Srbija ima mogućnost da zamoli ili traži od nadležnih - KFOR-a - da omoguće vojnicima Srbije da dođu na sever Kosova, kaže on:
"To je teorijski moguće, praktično apsolutno nemoguće. Ja taj zahtev iz Beogada smatram spinom koji je lepa vest za uši Srba na severu Kosova i ništa drugo. Ovo je tipičan Vučić: 'Treba mi nešto, bilo što. Mi ćemo odlučivati da šaljemo 1.000 vojnika'. Niko ljudima dole da objasni da je to samo svedeno na teorijsku mogućnost".
Stupar nastavlja da je od Kumanovskog sporazuma, "od vojne kapitulacije i odlaska svih institucija Srbije sa Kosova", KFOR odnosno NATO tamo jedina vlast.
"Naša vojska tamo ne dolazi, naša policija tamo ne dolazi, naše vlasti tamo nema. I to tako traje od '99. godine, dakle 23 godine. I stvarno je nonsens bilo šta objašnjavati nekome kome nešto što je 23 godine na snazi".
Stupar na kraju podseća i na to da je tokom svih tih godina, saradnja Srbije sa predstavnicima međunarodnih snaga na Kosovu, i po oceni NATO-a, "više nego dobra".
