BEOGRAD - Nekoliko dana pošto je potvrđeno da je u Beograd i Prištinu stigao novi, ažurirani francusko-nemački predlog za rešavanje pitanje Kosova, javnost i dalje ne zna šta se u njemu nalazi, ali je jasno da je postao deo dijaloga. Dok premijer Kosova smatra da taj plan treba da bude osnov za pregovore, predsednik Srbije insistira na sprovođenju stavke iz Briselskog sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).
Pitanje je kako se bilo kakav dogovor može postići dok je situacija na terenu tenzična, i kakva je sudbina Briselskog u slučaju postizanja novog sporazuma. Stefan Vladisavljev, programski koordinator Beogradskog fonda za političku izuzetnost, za Glas Amerike kaže da je zato najvažnije ko će biti garant primene budućeg dogovora.
Spekulacije o sadržini predloga
Prema prethodnoj verziji francusko nemačkog predloga, koja je takođe javnosti bila poznata samo iz interpretacija političara i procurelih nezvaničnih dokumenata, ne pominje se međusobno priznanje Srbije i Kosova, ali se predviđa članstvo Kosova u UN. List Danas piše ažurirani predlog predviđa da Kosovo dobije članstvo u Savetu Evrope i UN, a Srbija Zajednicu srpskih opština. Nijedna strana ne dobija zagarantovano članstvo u EU, ali dobijaju dodatni novac iz fondova. Navodni rok za dogovor je mart 2023. Agencija Rojters je, pozivajući se na neimenovanog diplomatu iz EU, objavila da rezultat sporazuma nije puno priznanje, ali jeste puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
Predlog su podržale i SAD, a specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je nedavno da je reč o veoma “realističnom” predlogu, te da se nada da bi kostur sporazuma mogao da bude vidljiv naredne godine.
“Ono što je problematično je jedan visok nivo netransparentnosti samog predloga. To mnogo otežava kontrolu procesa dijaloga, jer sada smo došli maltene pred svršen čin - ako bude pomaka u pregovorima, mi ćemo saznati kad se to bude dogodilo”, kaže Vladisavljev za Glas Amerike.
Iako javnost ne zna o čemu se pregovara, poznato je šta je za političke predstavnike prihvatljivo, a šta ne.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prethodni predlog ocenio kao neprihvatljiv, i ovoga puta kaže da ažurirana verzija “nije izašla u susret Srbiji u onome što je najvažnije”, ali da je spreman da razgovara. Takođe je vremenski rok ocenio kao “neozbiljan” jer na nekoliko meseci oročava rok za rešavanje problema koji se ne može rešiti decenijama.
Za premijera Kosova Aljbina Kurtija predlog je prihvatljiv osnov za razgovore, iako je istakao da mu se ne dopadaju svi njegovi delovi. Kurti insistira da ishod dijaloga treba da bude priznanje nezavisnosti Kosova, što srpski predstavnici odbijaju da učine. Beograd insistira da se formira Zajednica srpskih opština, što je predviđeno Briselskim sporazumom.
Da Zajednica srpskih opština treba da se formira, u više navrata je isticao i američki specijalni izaslanik, a šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre ponovio je u intervjuu za RTS da “sve što je dogovoreno mora da se primeni, uključujući i ZSO”.
Formiranje ZSO, smatra Vladisavljev, ne može formalno biti ustupak Srbiji u daljim pregovorima je reč o već postignutom dogovoru koji nije primenjen.
“Činjenica da se to do sada nije uradilo ukazuje na manjkavosti Briselskog sporazuma i nemogućnost EU da se nametne kao garant bilo kakvog rešenja i napretka u primeni već dogovorenog”.
Situacija na severu Kosova već duže vreme je tenzična. Poslednji u nizu incidenata desili su se tokom protesta Srba zbog raspisivanja izbora na severu Kosovu za 18. decembar. Izbori su raspisani nakon što su srpski predstavnici napustili kosovske institucije, zbog nepristajanja kosovske vlade da odloži primenu odluke o preregistraciji vozila sa srpskim u kosovske oznake. Iako je dogovor o tom pitanju nedavno postignut u Briselu, Srbi se još nisu vratili u institucije.
Vladisavljev smatra da aktuelna situacija ukazuje da nema pregovaranja u dobroj volji sa obe strane.
"I pitanje je koliko se tim načinom pregovaranja mogu postići, pre svega, održiva rešenja. Lako je postići rešenje, ali to rešenje mora i da ostane nešto što se primenjuje, što doprinosi normalizaciji odnosa, a ne daljoj eskalaciji tenzija kakvoj prisustvujemo u proteklih nekoliko meseci".
"Osnovni preduslov toga je da postoji garant sporazuma, da li se to zove Evropska unija, da li se to zovu SAD, Berlin ili Pariz, garant implementacije onoga što je dogovoreno se mora obezbediti...Da postoji jasan mehanizam, na kraju krajeva i sankcija, ukoliko se sporazum ne bude implementirao onako kako je dogovoreno”.
Vladisavljev zaključuje da bez jake saradnje Brisela sa Vašingtonom možda neće biti konkretizacije dogovorenog, te da se do sada pokazalo da je Amerika najistaknutiji garant i akter koji može uticati na to da se, u kriznim situacijama, ono što je dogovoreno i ispuni.
