Većina građana Srbije - njih 58 posto - smatra da u Srbiji nema demokratije (31 odsto) ili da postoji demokratija sa velikim problemima (27 odsto), a čak tri odsto ispitanika ne razume šta znači demokrtija. Kako pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) čak 60 odsto građana misli da su političke partije najkorumpiranije institucije, a većina ocenjuje da političari zloupotrebljavaju vlast zarad vlastitih interesa i da ne rade u korist građana.
U istraživanju objavljenom pod naslovom "Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna", institucija u koju građani Srbije najviše veruju su vatrogasci, a slede vojska, Srpska pravoslavna crkva i zdravstvene ustanove. Zanimljivo je da 90 odsto građana smatra da najveći uticaj na donošenje političkih odluka ima predsednik Srbije, ali kada je u pitanju poverenje u rad predsednika po 20 odsto građana ističe da mu "potpuno veruje" ili da mu "ne veruje uopšte".
Na pitanje koji način vladavine najviše odgovara Srbiji najčešći odgovor je demokratski (44 odsto), ali 23 posto ispitanika veruje u demokratiju, a misli da je Srbiji sada potrebna čvrsta ruka:
"Kad kažemo traže novog Vučića, kao što sam citirao ljude iz fokus grupa, oni traže novog Vučića, ali da ne radi u svom ličnom interesu, kao sadašnji Vučić, nego da radi u interesu građana Srbije. Dakle, oni shvataju da je izlazak iz ove situacije jako težak. I onda oni traže da neko koga su oni izabrali iznese te promene do kraja", izjavio je na današnjoj onlajn promociji istraživanja jedan od autora Predrag Petrović.
Iako misle da je Srbiji od demokratije sada potrebniji prosvećeni diktator, građani su svesni toga da apsolutna vlast ima tendenciju da se širi:
"S druge strane, učesnici istraživanja prepoznaju da je predsednik Srbije centar političke korupcije u zemlji, a poruka građana iz fokus grupa sa kojima smo razgovarali jeste da su sve institucije zahvaćene korupcijom, svi su 'uvezani' u tom procesu a glavni akter, koji 'vuče' sve odluke je Vučić, koji se nalazi na 'vrhu piramide", rekao je Petrović.
Većina smatra da Evropska unija ima uticaj na donošenje političkih odluka u Srbiji - to mišljenje ima 59 odsto ispitanika, a da Amerika utiče misli 54 odsto. Slede Nemačka, Kina i Rusija, a na kraju čak 49 odsto građana misli da organizovane kriminalne grupe imaju uticaj na donošenje odluka. Građani misle i da političari najviše zloupotrebljavaju vladu, državna preduzeća i medije, a među medijskim kućama najveće je poverenje u RTS, pa u TV Pink, Prvu i N1.
"Ogromna većina, više od dve trećine građana nema nikakvo poverenje, recimo u političke partije, koje na neki način treba da budu prenosioci volje. Isto tako nemaju poverenje ni u Narodnu skupštinu, u kojoj bi trebalo da se donose najbitnije odluke, isto tako i u Vladu Srbije. Mislim da to govori o veoma teškoj situaciji, o veoma niskom stanju demokratičnosti našeg društva i naše države, jer te institucije izrazito bitne u procesu donošenja odluka", rekao je Srđan Hercigonja, istraživač BCBP i jedan od autora izveštaja.
Prema njegovim rečima zabrinjava rezultat istraživanja po kome veliki broj građana smatra da i potencijalna primena nasilja može da dovede do promene: više od 60 odsto ispitanika misli da je nasilje prihvatljivo kada se brani bezbednost svoje porodice, a više od 50 odsto kada je reč o očuvanju tradicionanih vrednosti, načina života i "odbrane naroda".
"Smatram da je takvo viđenje nasilja kao potencijalnog rešenja posledica reagovanja nadležnih institucija na dosadašnje građanske inicijative i peticije koje su građani pokretali", rekao je Hercigonja.
Kada je reč o građanskom aktivizmu, svega tri odsto ispitanika kaže da je redovno aktivno, a još osam posto ističe da neredovno učestvuje u građanskim akcijama. Svi ostali imaju svoje razloge zašto se ne bi angažovali - od toga da nemaju vremena, da je uzalud, da vlasti rade posao kako treba, do toga da se nisu našli u ciljevima bilo koje inicijative ili da se plaše za ličnu bezbednost.
Predstavljanje istraživanja "Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna" organizovano je u okviru projekta "Zapadnobalkanski bezbednosni barometar" u saradnji sa Kosovskim centrom za bezbednosne studije i uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju.
