Prethodna godina je po pitanju ljudskih prava u Srbiji bila vrlo izazovna, pre svega zbog proglašenja vanrednog stanja, ocenjeno je u najnovijem izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava, a kako je istakla urednica izveštaja Vesna Petrović i samo uvođenje vanrednog stanja je bilo protivustavno jer su odluku o tome doneli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i predsednica parlamenta Maja Gojković.
Proglašenjem vanrednog stanja na način kako je urađeno obezvređena je uloga parlamenta, koji je nosilac suverniteta svh građana, a kako ističe Petrović i neke uredbe koje su kasnije donete su sa stanovišta ljudskih prava bile problematične, pogotovu ona o zabrani kretanja osoba starijih od 65 godina.
Po njenim rečima u okolnostima od prošle godine bilo je dovoljno i proglašenje vanredne situacije umesto vanrednog stanja, "a kada vidimo šta se posle dogodilo na jesen ili sada, postavlja se pitanje da li je ispravno postupanje tada ili sada kada je dozvoljeno skoro sve", dodala je Petrović.
Ivan Protić, jedan od autora izveštaja je podsetio da je 28. marta prošle godine Vlada Srbije zbog pandemije uvela "cenzuru" usvajanjem uredbe o centralizaciji informacija, koja je zbog protesta i pod pritiskom domaće i međunarodne javnosti ipak ukinuta.
Govoreći o medijskoj situaciji u Srbiji, Protić je ocenio da se stanje u medijima dodatno pogoršalo tokom prošle godine.
"Povećan je broj napada, retorika prema novinarima koji postavljaju pitanja se zaoštrilo, a obilno sufinansiranje provladinih medija se i 2020. godini nastavilo kao vrsta nagrade", rekao je Protić i dodao da vlasti žele da kontrolišu sve - od televizija i društvenih mreža, do kablovskih operatora.
Prenoseći podatke Nezavisnog udruženja novinara Srbije, on je istakao da je u 2020. godini bilo 186 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, a najteže kršenje svih prava je hapšenje novinarke Ane Lalić.
Kako je rekao urednik izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava Dušan Pokuševski protekle godine diskriminacija bila veoma izražena, dok je distanca prema drugima i drugačijima sveprisutna.
Takođe, i proces obrazovanja, pogotovu u prvim mesecima pandemije je problematičan jer je način na koji se odvijala nastava učinio da ona bude nedostupna siromašnijim kategorijama stanovništva, dodaje Pokuševski.
On je izneo podatak iz izveštaja da je tokom pandemije sedam odsto žena ostalo bez posla, četiri odsto muškaraca, kao i da nadležne institucije nisu prepoznale opasnost od povećanog porodičnog nasilja tokom vanrednog stanja.
U konačnom zaključku predstavljenog izveštaja "Ljudska prava u Srbiji 2020. godine" se ocenjuje da se mehanizmi i procedure kojima se štite ljudska prava sve manje koriste, da su pod pritiskom su izvršne vlasti, a da je takva situacija i sa nezavisnim telima koja nisu odigrala važnu ulogu tokom vanrednog stanja.
