U kritičnim oblastima evrointegracija Srbije, koje prate organizacije okupljene oko koalicije prEUgovor - poput slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala - napredak nije uočljiv. Sa druge strane, vidljiv je određeni napredak u komunikaciji srpskih zvaničnika sa EU, a za razliku od prethodnog perioda izostali su direktni napadi. Skupštinske rasprave i dalje obiluju hvalospevima predsedniku Aleksandru Vučiću, rečeno je između ostalog u uvodu javnog predstavljanja Alarma, nezavisnog polugodišnjeg izveštaja prEUgovor koalicije o napretku Srbije po pitanju pravosuđa i osnovnih prava, te pravde, slobode i bezbednosti. Izveštaj, obiman i detaljan, radi se već osmu godinu zaredom i važna je referenca za procenjivanje napretka Srbije i za Evropsku komisiju.
Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centar za bezbednosnu politiku, urednica izveštaja, rekla je da napretka nema, odnosno da je jedini napredak donekle postignut u normativnim aktima, odnosno donošenju pisanih propisa. Novoj-staroj vladi, ocenila je ona, bilo bi jako važno da se pred izbore predviđene za proleće naredne godine otvore novi klasteri, kako bi moglo da se kaže da se proces priključenja ponovo pokrenuo nakon dvogodišnje pauze.
Fokus tih aktivnosti stavljen je na završavanje procesa ustavnih izmena u oblasti pravosuđa. Nakon odugovlačenja procesa promena ustava u oblasti pravosuđa, nastavila je, namera vlasti bila je obrnuta - da se umesto obezbeđivanja veće nezavisnost sudstva, ustav promeni na način koji bi obezbeđivao veću kontrolu izvršne vlasti na pravosuđe.
Neophodna budnost civilnog sektora
Vesna Radojević, novinarka KRIK-a i moderatorka konferencije, primetila je da bez aktivnosti civilnog sektora javnost u Srbiji ne bi ni znala kakve se izmene unose u ključne pravne akte zemlje i da je budnost tih organizacija i dalje neophodna.
Pošto rokovi za promenu Ustava ističu, po hitnom postupku sada se menja i zakon o referendumu i narodnoj inicijativi u godini kada bi trebalo da se održi referendum i kasnije izbori, što - s obzirom na važnost takvih zakona - ne bi smeo da bude slučaj. Predložene izmene sadrže niz odredbi koje su neprecizne "što predstavlja opasnost i za ovaj i za neke buduće referendume", kazala je ona.
Dodala je da je predviđenim promenana predviđeno da za funkciju državnog javnog tužioca ne bude predviđen reizbor, "što je dobro", ali da se predloženim zakonima predviđa da sadašnja tužiteljka može da bude izabrana na još jedan mandat nakon izmena, što bi značilo da Zagorka Dolovac, koja "nije pokazala uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala" ostane na funkciji u zbiru 25 godina.
Isto rešenje predviđa se i za zaštitnika građana - zabranjuje se reizbor, ali se predviđa da sadašnji zaštitnik građana može biti ponovo izabran nakon promene zakona.
Govor mržnje protiv migranata, uprkos nepostojanju opasnosti
Govoreći o situaciji sa migrantima, Vladimir Petronijević iz Grupe 484, rekao je da je Srbija, kao zemlja na zapadnobalkanskoj ruti, ostala zemlja intenzivnog tranzitiranja migranata ka EU. Kriza u Avganistanu, primetio je, nije se osetila na teritoriji Srbije, odnosno migranti koji se na njoj nalaze od ranije su tu.
Centar krize premestio se na granice među državama. Pozitivno je što je u Srbiji migrantima omogućena vakcinacija, a ono što je posebno zabrinjavajuće je pojačana antimigrantska retorika, pre svega u virtuelnom prostoru i putem društvenih mreža.
"Ne samo tu, postoje i narodne patrole čije su aktivnosti u najmanju ruku sporne i o tome moramo razgovarati u kontekstu budućih odnosa u našem društvu. Ta disproporcija antimigrantske retorike u odnosu na odsustvo bilo kakvog rizika koji oni zapravo predstavljaju je nešto što zaista zabrinjava i civilno društvo i država moraju o tome da otvore razgovor i da traže rešenja", naglasio je Petronijević.
Borba protiv korupcije: Parlament o Vučiću i Đilasu, šta god da je tema
Zlatko Minić iz Transparetnosti Srbija rekao je da u borbi protiv korupcije nema napretka u ključnim oblastima. Usvojene su izmene propisa pod pritiskom iz Saveta Evrope, ali uz odustvo javne rasprave, zbog čega je propuštena prilika da se situacija unapredi.
Funkcionerska kampanja Vučića: 220 puta u 6 meseci
Govoreći o problmu postojanja funkcionerske kampanji, Zlatko Minić iz Transparentnosti izneo je podatak da je u periodu maj-oktobar, koji pokriva izveštaj, zabeleženo 220 aktivnosti Aleksandra Vučića, od čega je 70 bilo isključivo promotivnih i koje nemaju nikakve veze sa nadležnostima. U tu analizu nisu uključena gostovanja na televizijama, konferencije za štampu, video obraćanja...
"Uz sve to najveći problem je što se postojeći propisi praktično ne primenjuju, a nastavljeni su svi negativni trendovi o kojima smo pisali u prethodnim izveštajima - naročito u oblastima javnih nabavki, upravljanju preduzećima u javnom vlasništvu i javnoj upravi", situacija sa vršiocima dužnosti i nedostatak transparentosti u javnim nabavkama, rekao je on.
Minić je pomenuo i stanje u parlamentu, koji bi pored zakonodavne trebalo da ima i ulogu nadzora i kontrole, a u kom se vodi nadmetanje u upućivanju pohvala i šefu vladajuće stranke Aleksandru Vučiću i to bez obzira na to o čemu se raspravlja. Kao primer, on je naveo 6. oktobar 2021. i raspravu o Predlogu zakona o vodama, "koji nema nikakve veze sa nadležnostima predsednika države".
"Za nešto manje od sedam sati, koliko je trajala sednica, Aleksandar Vučić i članovi njegove porodice pomenuti su 95 puta, a predsednik opozicione stranke koja nema predstavnike u parlamentu Dragan Đilas - 54 puta", naveo je Minić.
Policija: Ugled u svetu, problem je upravljanje, organizovani kriminal
Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, rekao je da su kapaciteti i sposobnosti srpske policije dobri i da problemi ne proističu iz toga, već da problemi sede u lošem upravljanju i organizaciji.
Elek je rekao da je neophodno poboljšati sektor unutrašnje kontrole u policiji i primetio je da je budžet policije veći nego ikada i da najveći deo odlazi na nabavku opreme.
"Srpska policija je dobro opremljena i dobro obučena i visoko se ceni među drugim policijama", kazao je Elek i rekao da međunarodni predstavnici uvek imaju reči hvale kada govore o srpskoj policiji.
Glavni problemi tiču se odnosa policije i tužilaštva, odnosno njihove saradnje, kao i upliva politike u operativni rad policije, "ali i uticaj organizovanog kriminala u operativni rad policije".
Elek je podsetio na nacrt izmena zakona o policiji, koji je pod pritiskom javnosti povučen, a koji je izazvao veliku zabrinutost.
"To je vizija reforme policije i zabrinuo nas je - ostali bi problemi, a uvelibi se i neki drugi koji bi ugrozili ljudska prava u Srbiji. Njime ne bi bio rešen ključan problem - politički uticaj na rad policije", rekao je Elek.
Umesto da se prepozna potreba nezavisnog rada policije, njena autonomija se stavlja u ruke nadležnog ministra te da je "ministar taj koji garantuje njenu operativnu nezavisnost".
Srpska policija za 50 odsto brojnija od standarda UN
Bojan Elek iz BCBP izneo je podatak da je je srpska policija veoma brojna i da je za 50 odsto veća od standarda Ujedinjenih nacija koji je postavljen po odnosu broja policajaca po glavi stanovnika država.
U delu izveštaja o ovoj oblasti konstatovano je da je borbi protiv organizovanog kriminala nedostaje prava politička volja zbog čega u praksi izostaju rezultati, da se od nje pravi "spektakl" i da se ignorišu veze između predstavnika vlasti i organizovanog kriminala (slučaj Belivuk). U dva važna predmeta u vezi sa nelegalnom plantaže marihuane 'Jovanjica', političari na vlasti relativizovali su zločin, a krivično postupak se odugovlači.
"Slučaj Belivuk je primer kako se vlast 'obračunava' sa kriminalom, dok je slučaj Jovanjica primer kako se obračunava sa profesionalnim policajcima u cilju zaštite svojih interesa, kako opstruira i relativizuje slučaj i tu je ključna uloga funkcionera SNS koji kroz sve dostupne kanale rade sve da umanje njegov značaj", rekao je Elek.
U izveštaju se ukazuje i da je ekstremna desnica i dalje veoma aktivna u Srbiji, te da je primećeno dalje jačanje govora mržnje i veličanje osuđenih ratnih zločinaca iz ratova 1990-ih.
Koaliciju prEUgovor čine ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
