Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar ocenila je da je Vlada Srbije dala prioritet reformama u oblasti evrointegracija i ispunila ranije preuzete obaveze u oblastima oporezivanja i energetike, zbog čega je, po njenim rečima, Evropska komisija dala preporuku za otvaranje klastera tri i četiri.
Na skupu u Beogradu "Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2021", Štamcar je podsetila da će konačnu reč o otvaranju klastera dati države članice EU:
"Srbija treba da produbi reforme u oblasti nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, da procesuira ratne zločine, kao i da normalizuje odnose sa Kosovom, od čega će zavisiti i brzina odvijanja pristupnih pregovora ".
"Ključna reč je implementacija", poručila je Štamcar, dok je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak ukazao na to da je Srbija od 2015. godine samo u šest poglavlja napredovala za jednu stepenicu naviše. Po njegovim rečima to je pitanje forme i suštine reformi:
"To je onaj problem - da li hoćete da se bavite formom ili hoćete da se bavite suštinom. Forma možđe da vas dovede do određenog momenta. Ja mislim da smo mi negde tu na ivici dokle forma može da te dovede. U jednom trenutku ta suština mora da počne da se vidi i to je i to je ono što i u izveštaju piše. U izveštaju piše - mora doći do efektivne promene na terenu".
Kako je istakla savetnica za pitanja EU integracija Komiteta pravnika za ljudska prava Jovana Spremo kroz poslednji izveštaj Evropske komisije se provlači ocena da postoji nepovoljna atmosfera za kritičke glasove protiv vlasti - bilo da je reč o pravosuđu, medijima ili aktivistima. Ona smatra da je Izveštaj dobro opisao stanje u Srbiji, iako je jezik Izveštaja blaži nego ranije:
"Ono što je neizmerno važno i što je zapravo nekako nama dalo dokaz o tome da ovaj Izveštaj u neku ruku zaista prikazuje stanje kakvo jeste u zemlji jeste da je on prilično kritički prikazao napade na pravosuđe, na predstavnike pravosuđa koji dolaze pre svega od visokih funkcionera vlade Srbije i od poslanika u Barodnoj skupštini".
Uz ocenu da ovogodišnji Izveštaj o Srbiji samo na prvi pogled deluje pozitivno, dok je već na drugi pogled kritičan, Nataša Vučković iz fondacije Centar za demokratiju je istakla da se čini da je Evropska komisija htela da ovim Izveštajem da podsticaj Vladi da se zadrži na evropskom kursu u situaciji kada je trenutak proširenja dosta neizvestan.
Kako je rekla Vučković, vidljiva je ocena da da je napredak u oblasti borbe protiv korupcije "vrlo mali i gotovo nevidljiv, dok je Nemanja Todorović Štiplija iz Centra savremene politike zaključio je da je interesantno svrstavanje na dva pola oko toga da li je izveštaj Evropske komisije pozitivan ili kritički.
A kako smatra Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u Izveštaju se sve dešava u senci predstojećih izbora u Srbiji i, kako je rekao, "bilo da Srbiju trenutno zovemo kompetitivnom autokratijom, zarobljenom državom, hibridnim režimom, stabilokratijom - nalazimo se u trenutku kada evropski medijatori pomažu da se opozicija i vlast dogovore oko uslova za fer i slobodne izbore.
To je, kako kaže Elek, minimum standarda za demokratiju, ali i veoma jasna poruka da Srbiji nije mesto u tom klubu u kome se nalazi EU.
