Komunikacija sa građanima u vezi sa pristupanjem Evropskoj uniji nije dovoljno dobra, proces traje predugo što potire entuzijazam, poruke iz EU su nerazumljive, a sa strane vlasti zbunjujuće i sve više ljudi naklonjenih EU se iseljava, čulo se između ostalog na raspravi "EU - Srbija: Izgubljeni u prevodu" u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji (EMiS).
Šef Odeljenja za informisanje, komunikaciju i medije u Delegaciji EU u Srbiji Pol Henri Prese izjavio je da poruka da EU želi Srbiju u svoju zajednicu mora drugačije da se šalje, jer ta poruka, ma koliko puta poslata, ne dopire do građana. On je ocenio da je komunikacija loša, da je ona veliki izazov za EU u okruženju kakva je Srbije.
"Ako slušamo ili gledamo vesti, zastupljenost EU u medijima, broj puta koliko se u medijima pominje EU, kada uporedimo s Franciskom - mnogo više se ovde u Srbiji raspravlja o EU nego u Francuskoj. EU je prisutna, ljudi imaju svoje mišljenje i mi vidimo da ljudi podržavaju pristupanje EU", ocenio je on uz ogradu da ne tvrdi da je sve sjajno.
Kao problem koji se uočava je nivo dubine diskusije i debate.
"Vidim da mediji površno izveštavaju o tome, nema rasprave zašto Srbija nešto radi i šta se zaista događa, nema vesti kojima se mož dopreti do građana i videti šta je njihovo mišljenje", rekao je i dodao se da takvim vestima ne dotiče emocija ljudi. EU je sazdana da ljudi žive u miru, slobodi i demokratiji..."
Iz racionalnih ralzoga, nastavio je, ljudi podržavaju pristupanje jer znaju da je standard života u Uniji bolji, ali kad je reč o emocijama "mi ne dopiremo do njih".
Zvezdana Kovač, generalna sekretarka EMIS-a i moderatorka tribine, usprotivila se stavu da se o EU dovoljno govori u medijima iznevši podatak iz istraživanja EMiS-a iz prošle godine da je na pet glavnih televizija sa nacionalnom frekvencijom i na N1 u šest meseci o EU govoreno jedan sat i 57 minuta.
Podrška pristupanju EU jeste natplovična, ali to nije dovoljno za zadovoljstvo, a posebno zabrinjava činjenica da je većina mladih ljudi pritiv pristupanja, rekla je ona.
Sanja Marinković, članica radne grupe za Zapadni Balkan u Diviziji za strateške komunikacije u Evropskoj službi za spoljne poslove, podsetila je da je EU glavni spoljnotrgovinski, ekonomski i politički partner Srbije, ali da se o tome ne zna dovoljno, pošto nije i glavni partner u komunikaciji. Jedan od razloga je i to što EU ulaže u razne projekte, ali ne i u komunkaciju, no naglasila je da se to sada menja.
Da bi se došlo do ljudi treba izbegavati birokratski rečnik, nastavila je ona, govoriti jezikom koji ljudi mogu da razumeju, da se komunicira direktno sa građanima "i to je cilj strateške komunikacije u EU".
Da bi to bilo ostvarivo potreban je veći prostor u medijima, veća posvećenost novinara i njihova veća profesionalnost, objasnila je. Potrebno je i da država poradi na stvaranju konsenzusa po pitanju evropskih integracija Srbije.
Nikola Burazer, urednik portala Juropian vestern Balkans (European Western Balkans) rekao je da se stiče utisak da proces evropskih integracija Srbije traje večno i da je posle 20 godina tog procesa kod ljudi došlo do zamora, te da su izgubili interesovanje za tu temu, čemu se i mediji prilagođavaju.
On je ocenio da je, takođe, proces EU integracija kompleksan i nerazumljiv.
"Ljudi ne razumeju na šta mi mislimo kad govorimo o nekim pregovaračkim poglavljima i klasterima i to važi za sve države koje su učestvovale u takvom procesu. U tome se ne može mnogo učitini", rekao je on.
Konačno, kao problem naveo je medijsku manipulaciju i propagandu, "nešto što jednim delom ima veze sa medijima, a sa druge sa komunikacijom države Srbije i predstavnika vlasti u Srbiji koju mediji prenose".
"Prosto, vodi se jedna dosta oštra kampanja protiv EU", ocenio je on i podsetio da je Srbija po svim istraživanjima najevroskeptičnija država u regionu.
"Ne bi bilo dobro da je komunikacija bolja", rekao je Voja Žanetić, predavač političke komunikacije na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Postoji natpolovična većina za ulazak u EU, složio se on, samo je problem što "u ovom trenutku ne možemo da uđemo" i kada bi komunikacija u vezi sa tim pitanjem bila bolja, stvorila bi se treća grupacija koja bi se zvala "evrorazočarenici" - bivši entuzijasti koji su se u međuvremenu razočarali dužinom trajanja procesa.
Rekao je da je i njemu teško da konstatuje kretanje ka EU.
"Ja to očekujem već 21 godinu i u međuvremenu sam shvatio da je to proces sa kojim se može umreti", rekao je Žanetić uz smeh.
Kretanje ka EU je stalo, poruka koju šaljemo je da će se kretanje nastaviti. Ima mnogo poruka, ali one su često kontradiktorne, od čega se mnogo poruka ponavlja rečima koje su malo dosadile.
Komentarišući podatak da je podrška mladih ljudi za ulazak u EU opala, Žanetić je primetio da je količina ljudi koji su "svojim nogama" iskazali podršku EU porasla, odnosno da 50.000 ljudi godišnje odlazi iz Srbije u EU da bi tamo radilo i živelo.
"Pretpostavljam da među ovih 50 posto ima dosta ljudi koji će tek otići u EU, pa su zato rekli da su 'za'".
Dok se u fudbalu pitaju političari, nema kvalifikovanja
Kao problem Žanetić je naveo i to što "mi nemamo istraživače, nego imamo pitače", a kao glavni problem naveo je što se u političkoj komunikaciji pitaju političari, a ne profesionalci.
"Kao i u fudbalskom savezu - dokle god se pitaju političari, mi se nećemo kvalifikovati; čim se pita trener - mi ćemo se kvalifikovatio", kazao je Žanetić.
Ana Mirković, psihološkinja i specijalistkinja za komunikacije, rekla je da ljudima nije jasno da li se krećemo prema EU i "da li smo istok ili zapad".
"Mi smo polarizovano društvo i nama je veoma važna ta odrednica. To bi trebalo konciznije i jasnije definisati - šta je naš pravac", rekla je ona.
Kanali komunikacije, nastavila je, zagušeni su informacijma:
"Mi živimo u digitalnoj eri i jednog dana, kažu, do nas stigne 17.500 poruka. Na kraju dana mi se setimo samo tri ili šest poruka i to onih poruka koje su nam 'takle dušu', koje su nas motivisale da razmišljamo i koje su dale vrednost onome u šta verujemo. I to je priča o nedostatku emocija prema EU".
