“Za Srbiju i Crnu Goru bilo bi korisnije da pregovore sa Evropskom unijom nastave po postojećoj – umesto da pređu na novu metodologiju proširenja”, ukazuje Tobi Vogel, stručnjak briselskog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije, u razgovoru za Glas Amerike.
Vogel kriterijume metodologije, čije se usvajanje očekuje pre majskog samita Evropska unija-Zapadni Balkan, ocenjuje kao oštrije u odnosu na postojeće. Briselski stručnjak ukazuje da, uprkos tome što se nova metodologija proširenja ne odnosi na Srbiju i Crnu Goru koje su najdalje odmakle u procesu evrointegracija, njihova rukovodstva mogu izabrati da promene okvir po kome pregovaraju sa EU.
“Najkraći odgovor na to pitanje bio bi – da. Srbija to može. Ali ne mora da učini, kao uostalom, i Crna Gora. Međutim, pitanje je kako bi se nova metodologija mogla pretočiti u mehanizam pregovora koji su u toku. Tako nešto zavisi od odobrenja država članica Evropske unije, novog pregovaračkog okvira i načina na koji bi se principi izloženi u novom pristupu mogli prevesti u novi pregovarački okvir. Stav predsedenika Vučića, koji je pohvalno govorio o novoj metodologiji, shvatio sam više kao vispren diplomatski istup – nego kao jasnu nameru”, rekao je u razgovoru za Glas Amerike Tobi Vogel
Taj stručnjak ukazuje da bi sama primena nove metodologije, pogotovo u slučaju Srbije, mogla bi biti složenija – jer je mnogo usredsređenija na vladavinu prava i proces demokratizacije nego dosadašnji pristup.
“Dakle, fokus je na ostvarivanju funkcionalne demokratije. Tako da bi se predsednik Vučić (Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, prim.nov.) mogao zapitati, ukoliko bi razmišljao u tom smeru, koliko je to zaista mudra ideja. Ostanak pri sadašnjem pristupu bio lakši jer bi primena pravila o pregovaračkim oblastima mogla postati prilično zapetljana. Pogotovo ako imamo u vidu da je sveukupno usporavanje u Srbiji direktna je posledica onoga što se događa u toj zemlji. I nisam u mogućnosti da predvidim kako bi se stvari mogle ubrzati ukoliko srpske vlasti ne promene svoj kurs i primene reforme u oblasti vladavine prava, ali i u drugim oblastima”, kaže Vogel.
Glas Amerike: Šta je razlog za formulisanje nove metodologije proširenja EU?
Vogel: To je odgovor na francusko blokiranje otvaranja pregovora Evropske unije sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Dakle, Francuska je istakla zabrinutost – a Evropska komisija je uzvratila: “U redu, evo predloga kako to da rešimo”. Nova metodologija deluje kao pokušaj da se Francuska odobrovolji da se u martu, na sastanku Evropskog saveta u Briselu, saglasi sa otpočinjanjem pregovora sa Severnom Makedonijom, možda čak i Albanijom. Motivacija za to nije bila utvrđivanje glavnog problema – već vid vežbe kojom bi se predsedniku Makronu (Emanuel Makron, predsednik Francuske, prim.nov.) omogućilo da da zeleno svetlo. On sad ima mogućnost da kaže da je, reformom procesa proširenja, dobio ono što je tražio. Jer ako pregovori budu otpočeli – koristiće se nova metodologija.
A sami razgovori u velikoj meri zavisiće od političke volje zemalja članica EU Francuske, Nemačke, Holandije, Danske koje, na primer nisu zadovoljne napretkom Severne Makedonije i Albanije. Na kratke staze – to su dobre vesti za dve države. Deluje mi i da predstavlja priznanje Brisela da, ako Evropska unija ne pristane na pregovore o članstvu u martu, postoji realni rizik da se bivša desničarska vladajuća stranka vrati na vlast u Severnoj Makedoniji - što bi ugrozilo diplomatska dostignuća u poslednje vreme – prevashodno Prespanski sporazum. U Albaniji je stanje malo složenije zbog tamošnjih političkih prilika, ali i nezadovoljstva stanjem u pravosuđu te zemlje.
Glas Amerike: Šta su glavne novine koje donosi?
Vogel: Razlike u odnosu na aktuelni pristup procesu proširenja su, u najvećoj meri, kozmetičke prirode. Pregovaračka poglavlja, koja su nam do sada bila znana, grupisana su u klastere, odnosno oblasti. Međutim, u odnosu na dosadašnja pravila pregovaranja, nije potrebno da zatvorite jednu oblast da biste prešli na sledeću. Zanimljivo je i da ovaj novi predlog formalizuje učešće država članica u procesu proširenja. Međutim, države članice su već bile angažovane i one koje su želele da budu značajnije uključene, imale su mogućnost za to. Sada je formalizovano da će stručnjaci i diplomate država članica učestvovati u proceni Evropske komisije o tome koliko su zemlje kandidati odmakle u reformama. Ipak, nisam uveren da se radi o nekakvom revolucionarnom predlogu koji će na potpuno promeniti dosadašnji način vođenja pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.
Glas Amerike: Hoće li olakšati ili otežati proces pridruživanja?
Vogel: Sve zavisi od primene. Neki od principa koji su u osnovi nove metodologije su reverzibilnost i transparentnost. S obzirom na to da je državi kandidatu jasno predočeno šta je potrebno ispuniti, reverzibilnost procesa podrazumeva da se odlaganje napretka kandidata ili pak vraćanje unazad nekoliko stepenica, ukoliko se uoči bilo kakav zaostatak u demokratskih reformama i ostvarivanju vladavine prava. Tako nešto smo videli naročito sa Srbijom, koja sa Evropskom unijom pregovara verujem već oko osam godina, a poslednjih godina prilično usporeno otvara nova poglavlja. Razlog je zabrinutost Evropske komisije i Evropske unije zbog toga što Srbija zaostaje u primeni demokratskih praksi i vladavinom zakona.
Komesar za pregovore o proširenju i susedsku politiku ustvrdio je da će nova metolodologija proširenja ubrzati process i da se svaka od novoformiranih oblasti može zaključiti u roku od godinu dana. Mislim da je to prilično ambiciozno. Ali, naravno – ukoliko zemlja kandidat primeni reforme da bi se to dogodilo, onda bi to svakako bilo moguće. Ipak, ono što smatram mnogo važnijim od vremenskih okvira je suštinski napredak. Mnogo je važnije promeniti prirodu politike i političkog nadmetanja – postarati se da nekompetentne elite ne uzurpiraju državu, društvo, ekonomiju u državama koje su u procesu pristupanja. To je mnogo važnije od godine u kojoj se Srbija pridružila: da li je to bilo 2025. ili 2027. godine.
Glas Amerike: Da li se može, prema novoj metodologiji, Srbija zaustaviti ili vratiti na početak pregovaračkog procesa sa EU ako nastavi da pokazuje nedoslednost u spoljnoj politici iskazanu intenziviranjem saradnje sa Rusijom i Kinom?
Vogel: Formalno gledajući – to je moguće već sada. Trideset pet poglavlja u pregovaračkom procesu Evropske unije i Srbije se mogu otvarati i privremeno zatvaraju. Dakle, ništa nije definitivno zatvoreno dok se ne okončaju pregovori o svih 35 poglavlja. A poglavlje o usklađivanju spoljne politike Srbije i Evropske unije je prilično važno. Mislim da je to jedna od nedaća koje ima Evropska unija – s obzirom na to da je svesna da Srbija nije na istoj talasnoj dužini kada je reč o odnosu sa Rusijom, Kinom ili nekim drugim državama. Međutim, radi se ovde i o pitanju političke volje među zemljama članicama Evropske unije da se tako nešto traži od Srbije ili pak da se jasno zatraži da se Srbija pridruži korpusu država koje su uvele sankcije Rusiji. Ako nema političke volje, nova metodologija to neće promeniti.
Glas Amerike: Šta bi značio ukoliko bi Crna Gora eventualno prihvatila novu metodologiju proširenja EU – imajući u vidu da je najuspešnija država Zapadnog Balkana sa samo jednim neotvorenim poglavljem?
Vogel: Ukoliko se ispostavi da većina poglavlja koja je Crna Gora otvorila potpadaju pod tri, četiri ili pet oblasti, iz kojih bi mogao proizaći napredak, onda bi verovatno imalo smisla preći na novu metodologiju. Ukoliko su, međutim, raštrkana u više oblasti – onda to ne bi bio slučaj. Na kraju, ta odluka je na Crnoj Gori koju treba da donesu politička i tehnokratska sfera – o tome kako će se odraziti na proces pregovora.
Glas Amerike: Šta je potrebno za obnavljane evropske perspektive Kosova i da li bi odobravanje bezviznog režima bio prvi korak u tom smeru?
Vogel: Bezvizni režim za građane Kosova ne bi trebalo da bude beskrajna priča. Viznu liberalizaciju treba odobriti. Prilično je zabrinjavajuće što se to do sada već nije dogodilo jer je Kosovo ispunilo sve uslove Evropske unije. Upravo takvo ponašanje je ugrozilo kredibilitet Evropske unije, ne samo na Kosovu, već i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Severnoj Makedoniji i Kosovu bili su predočeni uslovi za otvaranje pregovora o članstvu i stupanje na snagu vizne liberalizacije. Sve to je ispunjeno – a druga strana je prekršila dogovor. To je vrlo zabrinjavajuće.
Mislim da sve više dokaza ili indicija ima za tvrdnje da u Briselu, Parizu, možda čak i Berlinu postoji podvajanje na Srbiju, Crnu Goru i Severenu Makedoniju za koje se smatra da će se jednog dana pridružiti Evropskoj uniji – i Kosova i Bosne i Hercegovine koji na tom putu propadaju. Nedoumica je još gde se tu uklapa Albanija. To će postati jasno tokom narednih nekoliko meseci kada ćemo videti hoće li uspeti da počne pregovre o o članstvu. Ukoliko se to ne dogodi - prilično sam skeptičan da će Albanija uspeti da se ugura. Pesimističan sam u vezi sa perspektivom članstva Kosova, ne samo zbog toga što pet država članica EU ne priznaju nezavisnost, već i zato što se trenutno ne vidi izlaz iz poteškoća u kojima se nalazi proces proširenja.
Glas Amerike: Da li su carine koje je Kosovo uvelo na proizvode iz Srbije, ali i vraćanje za pregovarački sto sa Srbijom, svojevrsni štap i šargarepa kojom se Evropska unija i druge države mogu koristiti u odnosima sa Kosovom?
Vogel: Dijalog je suspendovan skoro nekoliko godina. Niko zaista ne zna kuda se taj proces kreće. Nije poznato hoće li biti imenovan specijalni izaslanik EU koji bi posredovao u pregovorima, ili će taj posao obavljati visoki predstavnik za spoljnu politiku. Kosovo je, u međuvremenu, dobilo novu vladu koja zauzima potpuno drugačiji pogled na dijalog u odnosu na prethodnu administraciju. Mnogo je otvorenih pitanja.
Istovremeno, tokom prethodnog perioda mislim da je EU imala tendenciju da nagrađuje Srbiju zbog navodnog konstruktivnog stava o dijalogu koji je ispoljavala – što nije bilo sredstvo kada se radilo o Kosovu. Prvenstveno, ne priznaje ga pet članica Unije i nije ni blizu otvaranja pristupnih pregovora o članstvu u EU. Tako da postoje i duboke strukturalne razlike u metodama podsticanja i destimulacije za Srbiju i Kosovo. Takođe, zabrinjavajuća je i ideja, koja postoji poslednjih desetak godina, da Evropska unija duguje ustupke Srbiji u zamenu za priznanje Kosova. Mislim da je to vrlo opasno, jer Srbija mora da prizna nešto što je nezvanično odavno prepoznato, a to je da Kosovo više nije u njenom sastavu. Kosovo je defakto nezavisna zemlja. Nikada više neće potpadati pod suverenitet Srbije, sem ukoliko, se ne dogodi nešto prilično dramatično. Rukovodstvo Srbije treba da prihvati realnost tako što će zvanično i javno priznati Kosovo.
Teško mi je da vidim kuda bi dijalog u ovom trenutku mogao otići sem ukoliko ne bude bilo neke vrste podmetanja, što bih smatrao vrlo opasnim, jer bi to značilo da suverenitet Kosova zavisi od dobre volje Beograda. Uključujući eventualno članstvo u Ujedinjenim nacijama I ostalim međunarodnim insticucijama koji predstavljaju atribute suverene i nezavisne države.
Glas Amerike: Šta je ključno što Bosna i Hercegovina treba da preduzme da bi kao država postala funkcionalnija i uputila se prema Evropskoj uniji – u situaciji u kojoj na tom putu kasni bezmalo deset godina?
Vogel: Ima nekih pomaka – ali tačno je da sve to jako teško ide. Evropska komisija je prošle godine, verujem u junu, u svom mišljenju o prijavi za članstvo Bosne i Hercegovine navela četrnaest tačaka na kojima je potrebno da radi kako bi započela pregovore o članstvu. Neke od reformi su tehničke prirode – dok druge podrazumevaju ozbiljne promene. Postojeći Ustav te države deo je, kao što znate Dejtonskog mirovnog sporazuma. Sada je međutim potrebno izvršiti reviziju Ustava – što se razlikuje od prostog nametanja odluka međunarodne zajednice što je bio slučaj poslednjih petnaest ili dvadeset godina. To, međutim, nikad ne uspeva. Ne ide kada Evropska unija i SAD vuku u istom smeru. Ne uspeva ni kada Evropska unija pokušava to samostalno. Mislim da bi se svaki nezavisni posmatrač saglasio da će za to biti potrebno mnogo godina.
Jer se radi o pitanju za koje je potrebno imati političku volju koju ne vidim da postoji među aktuelnim vladajućim koalicijama. Kako na državnom nivou, tako i u entitetima. Moramo se suočiti sa činjenicom da nekompetentne političke elite u BiH ne žele da se pridruže Evropskoj uniji jer bi to potkopalo njihove poslovne modele. U kojima zastrašivanjem mobilišu glasače iz sopstvenih zajednica. Drže ih u zavisnosti jer bez njihove milosti građani nemaju posla. A za mogućnost da rade zauzvrat daju svoje glasove. Elite se grčevito drže ekonomije, političkog i socijalnog života. Sve to bilo bi ugroženo ako bi sproveli reforme koje podrazumevaju članstvo u EU. To podrazumeva čak i status kandidata i pregovaranje o članstvu.
