“Kosovu i Srbiji potrebno je jasno staviti do znanja da je Evropska unija istinski ozbiljna u nameri da Zapadni Balkan primi u članstvo – što bi bio impuls za pokretanje dijaloga sa mrtve tačke”, izjavio je Džejms Ker-Lindzi, profesor na Londonskoj školi ekonomije.
Ker-Lindzi, čija su specijalnost političke nauke, govorio je za Glas Amerike povodom prve posete Žosepa Borelja (novog šefa diplomatije Evropske unije i posrednika u dijalogu Beograda i Prištine u okviru briselskog procesa) Kosovu i Srbiji. On kaže da se Evropska unija u ovom procesu trenutno nalazi u nezahvalnoj situaciji, jer je, kako ocenjuje, mogućnost da oblikuje stvari na Balkanu crpela na osnovu obećanja i perspektive o članstvu u toj zajednici.
“A to trenutno nije ponuda koja je aktuelna”, ukazuje Ker-Lindzi, koji poslednjih 14 godina prati situaciju na Zapadnom Balkanu. On ukazuje da je, u ovom trenutku teško proceniti, da li je dolazak Žosepa Borelja kooridinisan sa potezima koje u poslednje vreme, u procesu između Beograda i Prištine, povlače Sjedinjene Države.
“Pretpostavljam da u tome postoji neki nivo koordinacije dve strane. Ali, treba imati u vidu da bi Evropljani, zbog bliskosti Ričarda Grenela, prema Donaldu Trampu, mogli gajiti neku vrstu prezira. Stejt department, s druge strane, siguran sam da u većoj meri koordinira svoje akcije sa Evropskom unijom. Ali, podsetiću ponovo, tek što je proteklo osam nedelja od kako je novi sastav Evropske komisije preuzeo dužnost. Tako da se ne može sa sigurnošću odrediti koliko dobro se znaju i sarađuju zvaničnici Vašingtona i Brisela u vezi sa tim pitanjem. Moje mišljenje je da do sada njihovo delovanje nije bilo preterano koordinisano”, smatra Ker-Lindzi.
Glas Amerike: Šta bi mogla biti dobrobit angažmana nove administracije EU u trenutku zamrznutog dijaloga, tarifa, međunarodne kampanje srpskih vlasti za povlačenje nezavisnosti Kosova, političkog vakuuma na Kosovu, gde još nije formirana izvršna vlast?
Ker-Lindzi: Svesni smo činjenice da nisu otpočeli pristupni pregovori Evropske unije sa Severnom Makedonijom i Albanijom - uprkos očekivanjima i značajnom zalaganju Evropske komisije. U vezi sa Kosovom - najaktuelnije pitanje je, još neodobrena vizna liberalizacija za građane. Zbog svega toga, sposobnost Evropske unije da na tom području utiče na donosioce odluka na Balkanu je prilično smanjena. I to je najveći problem sa kojim se Borelj suočava. Biće mu potrebna značajna doza inventivnosti u promišljanju šta se može ponuditi učesnicima procesa – u situaciji u kojoj Borelj ne raspolaže onime što strane u dijalogu procenjuju da im je potrebno.
Glas Amerike: Imate li ideju šta bi mogao ponuditi kako bi se proces pokrenuo sa mrtve tačke?
Ker-Lindzi: U vezi sa tim treba imati u vidu da države članice Evropske unije u procesu proširenja imaju pravo veta. A najveće nesaglasje u tom smislu iskazuje Francuska. I predsednik Emanuel Makron, koji se zalaže za novu metodologiju proširenja. Procesi i procedure u vezi sa proširenjem deluju preozbiljno u ovom trenutku. Neke promene u pristupu bile bi razumljive, ali potpuna promena metodologije - ukazuje na francusko neslaganje sa idejom proširenja. Koja je nepopularna i u francuskim domaćim okvirima. Sve dok se to nekako ne bude rešilo, mislim da će Evropskoj uniji biti veoma teško da postigne nešto više na Zapadnom Balkanu.
Glas Amerike: Kako bi imenovanje Žosepa Borelja za posrednika u dijalogu moglo da utiče na taj proces? Imajući u vidu da dolazi iz države koja ne priznaje nezavisnost Kosova, da se nepovoljno izražavao o kosovskoj državnosti, ali je, s druge strane uoči posete poručio da će učiniti sve što je do njega da olakša dijalog dve strane?
Ker-Lindzi: Mislim da je za odgovor na to potreban trostruki pristup - Borelju kao pojedincu, potom, diplomati Evropske unije i naposletku, Borelju - Špancu. Radi se o izuzetno iskusnom diplomati i kao takav izgradio je, u izvesnom smislu, i lični autoritet. Njegova uloga visokog predstavnika dopunjava autoritet koji je izgradio, ali mu ne daje previše manevarskog prostora u poslu koji obavlja, zbog nemogućnosti Evropske unije Balkanu da ponudi nešto opipljivo – o čemu sam već govorio: sigurnu stazu za pristupanje Evropskoj uniji.
Treći element je gospodin Borelj kao Španac, ali i isticanje činjenice da predstavlja državu koja nije priznala nezavisnost Kosova. Nije mi jasno zašto se to toliko stavlja u prvi plan. Beogradu nije bio problem da procesom posreduje Federika Mogerini, koja je podsećam Italijanka, državljanka zemlje koja je priznala nezavisnost Kosova – pa to Beogradu nije predstavljalo problem da sarađuje sa njom.
Mnogi Boreljovo poreklo dovode u kontekst pretpostavke da neće uspeti svoj posao da obavlja adekvatno i balansirano zbog države iz koje dolazi. Tako nešto se nije isticalo u vreme baronice Ešton (Ketrin Ešton, nekadašnja visoka predstavnica EU i posrednica u dijalogu, britanka po nacionalnosti, prim.nov), niti ponavljam, u slučaju Federike Mogerini. Ni u naznakama se tako nešto ne pominje u vezi sa Amerikancima, koji ne samo što su priznali Kosovo, već se o njima govori kao o sponzorima kosovske nezavisnosti.
Boreljovu poziciju pre vidim kao mogućnost da zvaničnicima u Beogradu pristupa bez oklevanja upravo zbog toga što Španija ne priznaje Kosovo. A donošenje preuranjenih zaključaka, da samo zato što je Španac to neće biti dobro za Kosovo, jer neće biti sposoban da bude objektivan posrednik, mislim da nije argumentovano. Važnije je da pažnja bude usmerena na to šta može da učini svojim sposobnostima i iskustvom kada bude seo za sto sa svim uključenim stranama.
Glas Amerike: Kako ste protumačili načelne sporazume o uspostavljanju železničke i aviolinije između Beograda i Prištine? Može li to doprineti odmrzavanju procesa?
Ker-Lindzi: Približava se 12. godišnjica od kako je Kosovo proglasilo nezavisnost. Skoro deset godina Evropska unija ulaže napore u približavanju dve strane nakon tog čina. Napretka je bilo u prve tri ili četiri godine i u okviru briselskog procesa potpisivani su sporazumi 2012, 2013, 2014. Međutim, u poslednjih pet godina proces je zapao u poteškoće i nije bilo značajnijeg napretka. Tako da je i sama naznaka da bi sada moglo doći do nekakvih razgovora i poteza, koji bi vodili ka normalizaciji, veoma važna. Ono što, međutim, sve nas zanima jeste kako će to biti primenjeno? Jer u čitavom procesu je mnoštvo problema koji se ne ogledaju samo u tome što su bivše kosovske vlasti uvele tarife od sto odsto na proizvode koje uvoze iz Srbije. Tako da mislim da se radi o pozitivnom signalu, koji prilično zavisi od primene, što trenutno vidim kao veliki izazov. Već je više puta dokazano da je mnogo vremena bilo potrebno za primenu već postignutih sporazuma.
Glas Amerike: Kako bi ova dva poslednja sporazuma mogla biti primenjena?
Ker-Lindzi: U vezi sa njima najpre se može isprečiti pitanje priznanja nezavisnosti Kosova. Uspostavljanje direktnih letova između Beograda i Prištine je sjajna ideja. Svi su izgledi da će taj let Priština predstavljati kao međunarodni, a Beograd kao domaći. Ko će presuditi u tom slučaju o čemu se tačno radi? I naravno na putu ostvarenja te ideje stoji dosta tehničkih pitanja. Negde sam pročitao da bi let po poletanju iz Prištine biti međunarodni, a da će prilikom sletanja u Srbiju postati domaći. To bi moglo objasniti uključivanje nemačke kompanije u čitav proces, sa čime su se saglasile obe strane, pošto bi mogući angažman Er Srbije sigurno izazvao mnoštvo poteškoća. Osim takozvanih tehnikalija – primena u najvećoj meri zavisi od političke volje. U slučajevima kada postoji i kada je izražena onda iz toga Beograd i Priština mogu razviti mnogo toga. Za sada pred njima se i dalje nalazi problem carina i kao što pomenuh ranije - Kosovo nakon prošlogodišnjih izbora i dalje nema izvršnu vlast. O tom pitanju pregovori su se razvukli poslednja tri meseca. To su pitanja koja dolaze pre ovih novih inicijativa - za koje ponavljam da su sjajne i dobrodošle. Ali će proći vreme dok ne budu sprovedene u delo.
Glas Amerike: Smatrate li da su sprovedene u saradnji SAD-a i Evropske unije ili je Amerika delovala sama u tim slučajevima?
Ker-Lindzi: Ovo mi više deluje kao samostalna akcija Sjedinjenih Država. Ali, treba istaći da je teren za to pripremljen mnoštvom stvari, koje su prethodno učinjene u saradnji sa Evropskom unijom. Ne može se reći da su SAD tek tako upale u proces, već je slučaj bio takav da EU zbog promena unutar nje nije bila aktivna neko vreme, pa su SAD iskoristile prostor koji im se ukazao. Uveren sam da će se EU sada usredsrediti na ono što se dalje može učiniti u dijalogu Beograda i Prištine.
Glas Amerike: Kada očekujete da bi Srbija i Kosovo mogli postići pravno obavezujući sporazum, koji bi doprineo rešenju spora i normalizaciji odnosa?
Ker-Lindzi: Na samom kraju tog procesa mislim da je jasno šta bi trebalo da bude njegov rezultat. Jasno je da je potpuno nerealan epilog po kome bi se Kosovo vratilo u sastav Srbije, kao njena pokrajina. Jedina realna opcija, koja bi bila održiva na duže staze, jeste međusobno priznavanje Srbije i Kosova kao nezavisnih država. I svestan sam da je to bolno za mnoge ljude u Srbiji. I to, verovatno mnogo bolnije, nego što je bilo pre pet godina.Očigledno je da je Kosovo mnogo prisutnije na političkoj agenda Srbije - nego što je to bio slučaj 2013. ili 2014. godine. I jedna od glavnih nedoumica je koliku su cenu za to spremne da plate obe strane? I u vezi sa tim je potreban napredak. I, s druge strane, u vezi sa tim ima i različitih ideja. Neke diskusije odbačene su veoma brzo, tako da trenutno nije lako odrediti kuda se stvari kreću.
Primera radi - na Kosovu je došlo do smene političke elite i biće formirana nova vlast. To će sa sobom doneti i nove različite ideje. Bilo je mnogo govora o tome da će Beograd i Priština postići sporazum ove godine. Nisam, međutim, siguran da je to moguće. Za to će, uveren sam, ipak biti potrebno još nekoliko godina. Možda bi se to moglo dogoditi u narednih pet godina.
Glas Amerike: Po kom scenariju mislite da bi se to moglo desiti: međusobno priznavanje dve nezavisne države ili nešto poput inicijativa o korekcijii granice ili razmeni teritorija - što je postalo aktuelnije od kada su SAD pokazale veće interesovanje za dijalog dve strane, uprkos tome što su među prvim državama priznale Kosovo u postojećim granicama?
Ker-Lindzi: U vezi sa tim mnoštvo stvari treba uzeti u obzir. Prvo, na Kosovu živi srpska zajednica. Kako na severu, tako i na jugu Kosova. Šta će biti sa verskim objektima? Govorilo se o nekim vidovima demarkacije granice ili pak razmene teritorija. Mislim da u ovakvim situacijama treba biti otvoren za sva moguća rešenja. Deluje da su Sjedinjene Države najotvorenije za takvu soluciju. Ne smatram je u tolikoj meri opasnom, ili apokaliptičnom, kao drugi. Očigledno je, međutim, da je naišla na velike poteškoće. Nisam siguran da bi to, u ovom trenutku, moglo biti ponuđeno kao rešenje u situaciji u kojoj postoji mnoštvo izazova koje treba rešiti. Deluje mi da postoji prostor za pregovore u kojima je, za bilo kakav iskorak, na početku potrebna dobra volja. To je ono što je potrebno kako bi se prevazišao zastoj.
Glas Amerike: Da li bi moguća razmena teritorija izazvala posledice po lokalno stanovništvo - Albance i Srbe?
Ker-Lindzi: Ne. Možda delimično. Međunarodno pravo se ne protivi mogućnostima država da razmenjuju svoje teritorije. S te strane to je potpuno prihvatljivo. Potpuno neprihvatljivo bi, međutim, bilo prisilno premeštanje ljudi. U slučaju u kom bi, primera radi, Kosovo bilo saglasno da Srbiji prepusti sever Kosova, a zauzvrat dobije Preševsku dolinu. Da u sklopu takvog scenarija Srbija protera sve Albance sa severa, a Kosovo isto to učini sa Srbima koj žive u Preševskoj dolini. Tako nešto bi bilo izrazito problematično. Ali, ukoliko bi to bio slučaj u kome bi se strane saglasile da redefinišu granice teško bi se našle prepreke za to u međunarodom pravu. Problem u tom slučaju mogao bi biti domino efekat koji bi takvo rešenje moglo imati negde drugde u regionu. U Severnoj Makedoniji i u Bosni i Hercegovini.
Glas Amerike: Ne mislite da bi se ljudi, u slučaju razmene teritorija, samo pokupili i napustili svoje domove iz straha i nepoverenja koje vlada decenijama među njima?
Ker-Lindzi: To bi se moglo dogoditi. Podvlačim da bi prisilna preseljenja bila mnogo dramatičniji problem. S druge strane, ljudi ukoliko smatraju da imaju potrebu, mogu da izaberu u kojoj državi žele da žive. Ne izgleda mi, međutim, kao što sam već pomenuo da bi se to pitanje moglo naći u agendi - uprkos tome što smo svesni da ima zvaničnika koji smatraju da je razmena teritorija osnova koja bi doprinela postizanju finalnog sporazuma Srbije i Kosova.
Glas Amerike: Velika Britanija u petak napušta Evropsku uniju. Srbija i Kosovo pregovore delom vode i u okviru aspiracija za svojim članstvom u toj zajednici naroda - poput drugih država regiona. Kakvu poruku Zapadnom Balkanu šalju EU i Britanija činom njenog napuštanja?
Ker-Lindzi: Evropska unija često ponavlja da se Bregzit događa, da je Ujedinjeno Kraljevstvo napušta – ali ujedno ističe i da se nada da je pred EU dalje blistava budućnost. Ta poruka ne zvuči, međutim, dovoljno dobro zbog načina na koji se EU nosi sa procesom proširenja u Jugoistočnoj Evropi. Takođe, utisak je da je Britanja uvek bila, da kažemo, najčudniji član EU. Uvek je bila država koja je potencirala svoje razlike u odnosu na Uniju. Tako da mislim da će poruka za narode Zapadnog Balkana biti da se Britanija za svoj izbor opredelila zbog sebe same, a ne zbog Evropske unije. Malo bi se drugačije mogao tumačiti odgovor Britanije Zapadnom Balkanu, jer će je mnoge države verovatno pitati, šta može učiniti za njih? Pogotovo što se, dok je bila članica, zalagala za proširenje.
Međutim, sada više neće biti članica i ne može se zalagati za proširenje. Tako da to deluje kao relevantno pitanje i mislim da će Britaniji biti potrebno vreme da nađe svoje mesto u tom kontekstu. Škakljivo je i to što je Britanija izabrala da napusti Uniju da bi, kako su tvrdili zagovarači te ideje, povratila svoj suverenitet. Dok države Zapadnog Balkana ohrabruje na članstvo u EU. Tako da se tu nameće pitanje zašto bi Britaniji više stalo do svog suvereniteta nego bilo kojoj drugoj balkanskoj državi do njenog sopstvenog... Što je legitimno pitanje na koje je vrlo teško naći odgovor.
