Biti građanski aktivista podrazumeva mnogo stvari, pre svega neprijatnih: Podrazumeva politički progon, i tabloidno razvlačenje, i napade u skupštini od poslanika, ali i predsednika, razvlačenje po javnosti i dehumanizaciju, rekla je otvarajući prvi dan onlajn serije tribina "Građani imaju moć" Beogradskog centra za bezbednosnu politiku novinarka i moderatorka Danica Vučenić. Institucije svoj posao ne rade, a vlast ih mobiliše u borbu protiv građana koji se sve češće bore za svoje interese u lokalnoj sredini. Da bi uspeli, neophodna je hrabrost i solidarnost, poručili su učesnici tribine.
Igor Bandović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenio je da su građanske inicijative vrsta saoodbrane građana od nefunkcionisanja institucija.
Da li mogu na višem nivou da ostvare uspeh, to zavisi od solidarnosti aktivista različitih profila i tema. Solidarnosti danas ima sve više, ocenio je Bandović:
"Mislim da se građani sve više okreću sebi, okreću se solidarnosti, pružaju podršku jedni drugima", kaže Bandvić. Ti glasovi, nastavlja, ovako mogu da se čuju.
Vukosava Crnjanski, direktorka CRTA-e, organizacije čije se ime zbog toga što je izložena napadima vlasti našlo i u izveštaju Evropskog parlamenta, rekla je da je taj izveštaj i reakcija međunarodne zajednice pokazao da postoje granice na koje međunarodna zajednica neće pristati.
"Međutim, ovo je priča o nama, o slobodi, o slobodi u svakom smislu te reči, o pravu građana na aktivizam, o pravu da se borimo protiv korupcije i to je nešto za šta ćemo se mi kao aktivisti uvek zalagati. Nećemo pristati na strah, na to ne smemo da pristanemo", rekla je ona. "Važno je da se pokažemo da se ne plašimo i da stojimo uz građane. To je ključno za otključavanje zarobljene države", kazala je Crnjanski.
Mladen Jovanović iz Niške nacionalne koalicije, koja se - na kraju bezuspešno - borila protiv oduzimanja niškog aerodroma od Grada Niša, rekao je da se na lokalu "zaista vidi da građani imaju moć" i da to "vlast zaista dobro razume".
"Zašto bi im bilo važno da kupe baš svaki mali lokalni medij, ako ima i neko minimalno lokalno praćenje, ako vlast nije svesna kolika je moć građana", upitao je on.
Ocenjujući da vlast sve više pored zarobljavanja države privegava i zarobljavanju društva, kroz stvaranje svog "paralelnog društva", stvarajući svoju privredu, svoje organizacije, svoju opoziciju - što je "strašno loš proces" - najveća je opasnost nezainteresovani građanin koji se povukao iz svega.
Zbog toga je potrebna mreža podrške na lokalu, kako bi građani koji bi digli glas imali podršku i zaštitu, zaključio je on i upitao - ukoliko takvi ljudi budu izgubljeni, ko ostaje da se bori za ovo društvo?
Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija, rekla je da najveći deo institucija u Srbiji nikada nije ni bio "skrojen po meri građana".
"Da bi se pojednac izborio za neko pravo koje mu inače pripada, mora da upregne mehanizme koje kao pojedinac uglavnom nema - resurse, vreme, strpljenje, novac itd. Zato je potrebna podrška, solidarnost i pomoć u svakom smislu", rekla je ona.
Institucije se danas, nastavila je, koriste kao mehanizam za borbu protiv aktivnih građana.
Male pobede kao motivacija građana
Dragana Arsić, predstavnica inicijative Odbranimo šume Fruške gore ocenila je da je inicijativa u kojoj je aktivna uspela da osvetli problem devastacije prirode na jedinoj vojvođanskoj planini.
Međutim, kada su prijavama dirnuli u "krupne interese donosioca odluka i kapitala, institucije su vrlo lako stale na strnau moćnih".
Ocenila je da su se susreli sa "školskim primerom zarobljene države", odnosno institucija koje su zarobljene i koje ne rade same posao za koje su plaćene novcem građana. Na to su "naterane" prijavama ove inicijative.
Na najnižem nivou, inspektor najčešće uradi svoj posao, ali to stane na višim nivoima, kazala je ona.
"Kada smo našim prijavama dirnuli u krupne interese... tu institucije lako staju na stranu moći i klijentelistički se odnose prema njima", zaključila je ona.
Dobrivoje Milosavljević, predstavnik pančevačke inicijative Odbranimo Teslu, ocenio je da su građani masovno demolarisani, ali i da se to polako menja.
"Vlast se plaši građana. Promene su krenule. Sve više se pojavljuje građana sa buntovničkom idejom", naglasio je on. Ako institucije ne žele da rade svoj posao - "mora ludačka upornost".
Vladan Sinđić, predstavnik organizacije Libergraf ocenio je da u Srbiji institucija samo vanredno odreaguje na način na koji treba. Sve se svodi na pojedinace koji rade u institucijama, jer sistem u globalu ne funkcioniše, ocenio je on i istakao da pritiskom i pobunom građani treba da teraju institucije da poštuju zakone i rade svoj posao jer su te male pobede veoma značajne za motivaciju građana i aktivizam.
