Posle serije napada prorežimskih tabloida i poslanika vladajuće SNS na istraživački portal KRIK i nevladinu organizaciju CRTA, oglasio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je u intervjuu za RTS „zamolio poslanike naprednjaka da ne napadaju medije koji im se ne dopadaju, jer je to važno za demokratiju“. Vučić je rekao da „ni on nije oduševljen radom tih organizacija, ali da nema pravo da zato vodi hajku protiv njih“.
Pitanje je da li je predsednik Srbije zaista izvan hajke koju vode poslanici njegove stranke i mediji bliski vlasti i da li njegova naknadna umirljiva poruka može da popravi štetu.
Prorežimski mediji su najpre KRIK, koji godinama izveštava o kriminalnom klanu Veljka Belivuka, povezali sa tim klanom, da bi ih potom poslanik SNS Aleksandar Martinović prozvao da „peru novac preko Paypal aplikacije“ i da su „kriminalno udruženje“. CRTU je Martinović označio kao umešanu u „pokušaj državnog udara i ubistva predsednika“, a potom optužio programskog direktora Rašu Nedeljkova i direktorku CRTE Vukosavu Crnjanski da voze skupe automobile i žive u luksuznim stanovima, pritom rekavši u kom naselju živi Crnjanski i koji automobil vozi.
Predsedavajući u Skupštini nisu prekinuli, niti kaznili poslanika, a nisu reagovale ni druge institucije. Izjava predsednika Vučića usledila je tek posle osude napada od strane međunarodnih organizacija i stranih ambasada, među kojima je i ambasada SAD.
„Ja mislim da se niko, niti od nas, niti od novinara, drugih aktivista, nakon takvog obraćanja ne oseća bezbednije, jer i dalje strepimo da li u senkama ima nekoga ko će da zaskoči i da li će neki poslanik, koristeći drugu priliku, napasti nekog drugog ili nekog od nas“, napominje za Glas Amerike Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA.
„U načelu je dobra stvar da predsednik izađe i pokuša da smiri situaciju, ali iz dosadašnjeg iskustva, ne mislimo da je to iskreno. Rekla bih i da mi ne deluje apsolutno iskreno da predsednik govori o poslanicima i tabloidima kao o nečemu što apsolutno mimo njega funkcioniše. Znamo da poslanici i tabloidi rade pod kapom vlasti, rade u tonu onoga što im vlast dozvoljava i nekako su produžena ruka“, kaže za Glas Amerike Milica Vojinović iz KRIK-a.
I zamenica glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN Vesna Mališić kaže da sve deluje kao da je diktirano iz jednog centra.
„To govori da nije predsednik osoba koja može da se iznenadi time šta se u javnom prostoru dešava, već da je i on deo te organizacije šta će se u javnom prostoru govoriti. E sad, kad stvar izazove neke posledice, ne mislim na srpski javni prostor i brutalizaciju prostora ovde, već kad skrene pažnju međunarodne javnosti i kad može da donese neke lošije ocene samog predsednika, onda krene kontrola štete. Dešava se u vidu toga da se predsednik predstavi kao, zaboga, razuman u odnosu na nerazumne političare ili preosetljive, ili one koji ne vode toliko računa o javnom interesu kao on. To je sve deo jednog scenarija koji je jako loš, koji je providan i koji izaziva jezive posledice“.
Ovo nije prvi put da predsednik gasi vatru koju su zapalili članovi njegove stranke i mediji bliski režimu. Krajem prošle godine na meti poslanika SNS bili su novinari televizija N1 i Nova S, zbog čega se Vučić izvinjavao. Izvinio se 2017. i supruzi lidera Narodne stranke Nataši Jeremić, koju je funkcioner SNS označio vođom narkokartela u Srbiji.
Vučić balansira između svog biračkog tela, kojem se obraćaju poslanici SNS, i međunarodnih aktera, posebno zapadnih ambasada, koje se bave pitanjima slobode medija i civilnog društva, ocenjuje za Glas Amerike Dejan Bursać iz Instituta za politčke studije. Za njega je glavno pitanje zašto se kampanja protiv KRIK-a i CRTE vodi sada.
„Ova priča sa organizovanim kriminalom i političkim vezama se, čini mi se, malo otela iz njihovih ruku i pokušavaju da kontrolišu štetu. SNS je došao na vlast 2012. sa jakom porukom borbe protiv korupcije i kriminala, 2014. su dobili izbore sa istom tom pričom i onda je prilično utihnulo. Dugo su već na vlasti, korupcione afere njihovih funkcionera su isplivale i slično... i verovatno javnost nije baš dobro prihvatila ovo što se sada dešava, koliko god pokušali da tu priču medijski 'upakuju' da su to neki odmetnuti funkcioneri. Javnost je to verovatno shvatila pomalo drugačije, odnosno da su to veze celog SNS i kako je moguće da oni to nisu znali, da vrh SNS-a nije znao, i sad se verovatno takvim napadima priča pokuša prebaciti na druge mete, da bi se javnost bavila drugim stvarima i da gleda na drugu stranu“, smatra Bursać i dodaje da bi bilo zanimljivo napraviti analizu u kojim situacijama se dešavaju napadi naprednjaka - da li posle određenih događaja ili je to „redovna godišnja aktivnost“.
Vesna Mališić smatra da je rekacija Aleksandra Vučića „papirnato izvinjenje“ koje suštinski ne znači ništa, a da društvo tone u nasilje inspirisano iz vrha vlasti.
„Adekvatan odgovor predsednika Srbije je da se uzdrži od izjava koje prave jaz i dele društvo. Od strane predsednika stranke bi bio nalog poslanicima da rade svoj posao, sprovedu postupak kontrole zbog kršenja kodeksa i da institucije daju svoj odgovor da li su prekršeni kodeksi ponašanja poslanika ili nisu. Za početak bi bio jedan od koraka“, zaključuje Raša Nedeljkov.
„Institucije, ne samo Skupština, nego i tužilaštvo treba mnogo bolje da reaguju, odnosno neke za početak samo da reaguju“, kaže Milica Vojinović iz KRIK-a, koji se, zajedno sa novinarskim udruženjima, obratio Republičkom javnom tužilaštvu sa zahtevom da utvrdi da li je ta redakcija zaista povezana sa klanom Veljka Belivuka kao što navode tabloidi.
CRTA je takođe od Republičkog javnog tužilaštva tražila da ispita navode o umešanosti te organizacije u ubistvo predsednika i državni udar.
