Pandemija Kovida 19 razotkrila je užasno nasleđe smišljeno destruktivnih politika u mnogim zemljama sveta, koje dovode do podela među ljudima i postojano podstiču nejednakost, diskriminaciju i represiju, a utrle su put katastrofalnim posledicama u eri koronavirusa, navodi Amnesti internešnal u svom novom godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu, u kojem je obrađeno 149 zemalja, a među njima i Srbija i Crna Gora.
Amnesti u svojoj sveobuhvatnoj analizi objašnjava da oni koji su već najviše marginalizovani, kao što su žene i izbeglice, podnose najveći teret pandemije, a da je to rezultat decenija diskriminatornih političkih odluka svetsklih lidera.
Srbija: Predsednik vlada pomoću represije, bez opozicije
U delu izveštaja posvećenog Srbiji, navodi se da Srbija nije podigla optužnicu ni protiv jednog višeg policijskog ili vojnog komandanta zbog počinjenih ratnih zločina, a da nema napretka ni u rasvetljavanju sudbine nestalih lica.
„Demonstranti i novinari su pretrpeli ozbiljne povrede u prestonici, Beogradu, kada je policija koristila prekomernu silu. Mali broj izbeglica dobio je pristup azilu, a mehanizmi zaštite od nasilja u porodici i dalje su neadekvatni“, konstatuje Amnesti Internešnel.
„Dok predsednik Srbije sve više vlada pomoću represije, i bez jake opozicije, srpska vlada je kontrolisala i policiju i sudstvo, oslabila vladavinu prava i političke i građanske slobode, te omogućila raširenu korupciju“, ističe se u izveštaju, u kojem se dodaje da je u martu 2020. proglašeno vanredno stanje zbog Kovida 19, uveden policijski čas i druge restriktivne mere, a vojska je patrolirala ulicama Beograda i drugih gradova da bi sprovodila mere zaštite javnog zdravlja.
„Mere su ukinute u maju, tokom izborne kampanje, a ponovo uvedene u junu, što je dovelo do masovnih protesta“, navodi Amnesti interenšenl.
U izveštaju se konstatuje i da nije bilo većeg napretka u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.
Pravo na istinu, pravdu i odštetu
Nije bilo napretka ni u smeru primene nacionalne strategije o ratnim zločinima i otvaranju istraga o više od 2.500 ratnih zločina, niti su podignute optužnice protiv visokih policijskih i vojnih zvaničnika na osnovu komandne odgovornosti. Podignuto je sedam optužnica i doneto pet prvostepenih odluka. Slučajevi preneti iz Bosne i Hercegovine, koji se odnose na počinioce nižeg ranga, obrađuju se izuzetno sporo, konstatuje Amnesti. Postupak protiv desetorice muškaraca u vezi sa genocidom u Srebrenici se stalno odlaže zbog odsustva optuženih. U januaru je otvoren sudski postupak protiv policajca iz Republike Srpske, koji je optužen za silovanje jedne Bošnjakinje u avgustu 1992, podseća se u izveštaju.
Novi zakon o pravima boraca i vojnih invalida, koji pruža odštetu žrtvama rata, je diskriminativan prema civilnim žrtvama. Procenjuje se da oko 15.000 ljudi, među kojima su rođaci nestalih i žrtve seksualnog nasilja, i dalje nemaju pravo na odštetu.
Nestala lica
Amnesti internešnel konstatuje da i dalje postoji nekažnjivost u slučaju onih odgovornih za prenošenje tela više od 900 kosovskih Albanaca iz Kosova u Srbiju 1999. Specijalni izvestilac UN pozvao je Srbiju da podigne optužnicu protiv visokih zvaničnika policije osumnjičenih za ubistvo braće Bitići. Izveštaj sadrži i podatak o posmrtnim ostacima pronađenim u mestu Kiževak kod Raške, za koje se veruje da su tela kosovskih Albanaca.
Prekomerna upotreba sile
Deo izveštaja Amnesti internešnela odnosi se na demonstracije u Beogradu u julu 2020, kada je više od 70 osoba povređeno, a 223 su uhapšene. Protesti su izbili zbog odluke predsednika da se zabrane javna okupljanja i uvede policijski čas tokom vikenda. Iako je grupa desničarskih aktivista ušla u skupštinu Srbije, protesti su većinom bili mirni, ali je policija upotrebila suzavac i šok bombe, i udarala pendrecima građane, ne praveći razliku između demonstranata i mirnih posmatrača. U odvojenim incidentima širom zemlje, četvoro novinara je povređeno u policijskim akcijama uključujući i Žikicu Stevanovića, koji je hospitalizovan sa povredama glave, navodi se u izveštaju. Grupa nevladinih organizacija uputila je specijalnom izvestiocu UN zajednički izveštaj sa 13 primera lošeg postupanja policije. Do kraja godine, nijedan policajac nije krivično odgovarao.
Diskriminacija
Diskriminacija prema etničkim manjinama je nastavljena, a protesti protiv migranata i napadi na njih su se povećali. Za vreme vanrednog stanja je pojačan i govor mržnje.
Sloboda izražavanja
Fizički napadi, zatrašivanja i političko blaćenje novinara na društvenim mrežama nastavljeni su 2020, navodi Amnesti Internešnel koji podseća na slučaj novinarke Ane Lalić, uhapšene zbog „širenja panike“ kada je istražila uslove u srpskim bolnicama. Podseća se i da novinarima, neko vreme, nije dozvoljeno prisustvo vladinim konferencijama za novinare, navodno iz zdravstvenih razloga, te da je ministarstvo finansija u julu počelo istragu protiv istraživačkih novinara i 37 nevladinih organizacija, tražeći pristup njihovim bankovnim računima na osnovu zakona koji se koristi pri istrazi pranja novca i finasniranja terorističkih organizacija.
Delovi izveštaja bave se pravima na stanovanje, pravima migranata i nasiljem nad ženama. Ističe se da proces davanja azila nije bio adekvatan i da se za azil prijavilo samo 118 od 2.636 izbeglica koje su izrazile nameru da ga zatraže. Takođe se navodi da je Autonomni ženski centar prijavio trostruko više slučajeva žena koje su mu se obratile za vreme vanrednog stanja, od kojih su mnoge prijavile pojačano psihološko, ekonomsko ili fizičko nasilje. Najmanje 22 žene ubili su partneri ili članovi porodice u periodu pre 25. novembra.
Crna Gora: Kraj 29-godišnje vladavine DPS
U dijelu izvještaja koji se odnosi na Crnu Goru, Amnesti je ocijenio da su odgovorom vlade na Kovid 19 kršena prava na slobodu kretanja, mirno okupljanje, nediskriminaciju i privatnost. I dalje su prisutni nekažnjivost za ratne zločine, torturu i druge loše tretmane, kao i napadi na novinare, ističe ta nevladina organizacija.
Takođe podsjeća da je u avgustu prošle godine, opoziciona koalicija osvojila tijesnu pobjedu na parlamentarnim izborima, “čime je okončana 29-godišnja vladavina Demokratske partije socijalista pod Milom Đukanovićem kao premijerom ili predsjednikom. Taj perod obilježili su korupcija, kršenje ljudskih prava, represija nad medijima i nekažnjivost”, ocjenjuje se u izvještaju.
Dodaje se i da je Crna Gora bila jedina evropska zemlja u kojoj su, u okviru mjera za suzbijanje Kovida 19, objjavljena imena pojedinaca kojima je bila naređena samoizolacija.
Sloboda okupljanja
Pripadnici Srpske pravoslavne crkve protestovali su protiv zakona iz 2019. godina za koji su strahovali da će omogućiti državi da oduzme crkvenu imovinu. U maju, policija u Nikšiću uhapsila je episkopa i sedam sveštenika zbog protesta za vreme zabrane okupljanja zbog Kovida 19, a njihove pristalice su rasterane šok bombama i suzavcem. Pravoslavni demonstranti u drugim gradovima takođe su rasterani suzavce. U junu, policija je prebila demonstrante tokom protesta jedne opozicione stranke u Budvi. U junu, nevladine organizacije podnele su ustavnu žalbu protiv zabrane okupljanja na otvorenom prostoru.
Nekažnjivost
Zločini po međunarodnom pravu, počinjeni tokom 1990-tih nisu istraživani niti procesuirani. Evropski sud za ljudska prava razmatrao je neuspeh Crne Gore da obezbijedi pravu za sedam rođaka bošnjačkih izbjeglica koje je crnogorska policija 1992. predala snagama bosanskih Srba i koje su zatim ubijene.
Tortura i drugi loši tretmani
Državni tužilac nije efikasno istražio optužbe da je policija pribjegla torture, uključujući elektro-šokove, u maju-junu da bi iznudila “priznanja” dva osimnjičena i jednog svjedokka u sva slučaja bombaških napada. U decembru, ombudsman je utvrdio da je policija loše postupala prema svjedoku. Jedan osumnjičen je oslobođen optužbi, a sud je izrazio sumnju da je njegova izjava iznuđena.
Sloboda izražavanja
I dalje postoji nekažnjivost za istorijske napade na novinare, među kojima je i istraživačka novinarka Olivera Lakić na koju je pucano u decembru 2018. godine. U decembru, nevladina organizacija Akcija za ljudska prava zatražila je od državnog tužioca da pruži zaštitu Oliveri Lakić, nakon što je otkriven plan za njeno ubistvo.
U januaru, pokrenuti su postupci protiv troje novinara, koji su privedeni 14 do 28 sati zbog “izazivanja panike i nereda”, dvoje je krivično gonjeno. Pojedinci su takođe slično privođeni, četvoro zbog postavljanja “lažnih vijesti” o Kovidu 19 na društvenim mrežama: protiv troje je podignuta optužnica.
Apelacioni sud odbacio je presude protiv još dvoje pojedinaca koji su u okviru zakona o javnom redu kažnjeni zbog kritikovanja zvaničnika na internetu.
Diskriminacija
U julu, parlament je usvojio zakon kojim se priznaju istopolna partnerstva, iako registrovanim partnerima nije bilo dozvoljeno da usvajaju djecu ili budu njihovi hranitelji. U aprilu, vanredni tronedeljni karantin, koji je nadzirala policija, uveden je za 1.200 Roma, bivših izbjeglica, koji su živjeli u stambenim zgradama na Koniku, nakon što je otkriven jedan slučaj Kovida 19.
Nasilje protiv žena i djevojčica
U aprilu, nevladine organizacije za zaštitu ženskih prava napravile su koaliciju za podršku ženama koje se suočavaju sa porodičnim nasiljem nakon što se povećao broj sudskih slučajeva i poziva Centru za prava žena za 20 odsto.
