Moskva se obrušila na ruske medije koji objektivno izveštavaju o ratu u Ukrajini – što je primoralo stotine ruskih novinara da napuste zemlju. Međutim, uprkos tome, iz egzila uspevaju da obezbede protok kredibilnih informacija u Rusiji – državi u kojoj su mediji pod oštrom cenzurom.
Arnold Hačaturov novinarstvom je počeo da se bavi kako bi svojim sugrađanima ponudio informacije netipične za medijske kanale pod kontrolom države. U tom trenutku Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu i na medije primenila nova ograničenja – što je promenilo tok karijere novinara iz Moskve.
„Nezavisni mediji razmatrali su kako da nastave sa radom zbog blokade koja je počela nekoliko dana posle početka rata", kaže Hačaturov za Glas Amerike.
Hačaturov je među više od 1.500 ruskih novinara za koje se procenjuje da žive u egzilu. Ove godine, njegova novinska kuća — Novaja Gazeta Evropa osnovala je redakciju u Parizu.
Čini je dvoje novinara koji dele kancelariju i druge resurse – u ovoj zajednici prognanih.
Ruski mediji u veoma ozbiljnoj situaciji
Rusija je, prema izveštaju o slobodi medija Reportera bez granica (RSF), napredovala za dva mesta i nalazi se na 162. poziciji. Takav trend je u izveštaju obrazložen kao posledica drastičnijeg nazadovanja drugih država usled ugrožavana medijskih sloboda u njima. Rusija se nalazi među najgore kotiranim državama u kojima su mediji u veoma ozbiljnoj situaciji, zajedno sa Kinom, Severnom Korejom, Eritrejom, Avganistanom i Sirijom.
“To skreće pažnju na njen globalni učinak, jer se broj novinara označenih kao strani agenti ili nepoželjni povećava, a medijski radnici se proizvoljno pritvaraju”, navedeno je u delu izveštaja o Rusiji.
Među pritvorenima je Alsu Kurmaševa, novinarka Radija Slobodna Evropa, koja se u ruskom zatvoru nalazi od oktobra 2023. na osnovu optužbi da se nije prijavila kao strani agent.
Poslednjih godinu i po dana u pritvoru je proveo i novinar Vol strit žurnala Evan Gerškovič, uhapšen u martu 2023, i optužen za navodnu špijunažu.
Neposredno uoči objave izveštaja o slobodi medija Reportera bez granica - u Rusiji je blokirana njihova internet stranica.
Pavol Salaj to ne vidi kao slučajnost.
“Reporteri bez granica mnogo čine kako bi pomogli prognanim ruskim novinarima onemogućenim da rade u svojoj zemlji, ali i novinarima u Ukrajini koji izveštavaju o ratu. Preduzimamo konkretne pravne, finansijske i druge mere da pomognemo ruskim medijima, koji su u većini slučajeva, zabranjeni. Brojni novinari koji su prisiljeni na izgnanstvo označeni su kao strani agenti. Zabrane i kazne postaju sve oštrije. Sada su i Reporteri bez granica postali mete zbog svog angažmana. Međutim, u ovom slučaju primenili smo isto tehničko rešenje koje služi kao pomoć drugim medijima. I naš sajt je, uprkos ruskoj meri, dostupan u Rusiji. Sve to samo jača našu motivaciju da nastavimo sa podrškom pouzdanim novinarima koji izveštavaju o Rusiji, ratu u Ukrajini i borimo se protiv ruske propaganda”, rekao je Salaj za Glas Amerike.
Više od 1.500 ruskih novinara izbeglo je sa teritorije te zemlje od početka agresije na Ukrajinu - 24. februara 2022, navode u izveštaju Reporteri bez granica.
Hačaturov pokriva sadržaje iz Evrope i Rusije za ruske i strane čitaoce – uključujući i informacije o ratu u Ukrajini. Unutar Rusije – ta tema je na meti cenzure.
Za njegov rad ključni su društveni mediji.
„U Rusiji je vrlo teško doći do informacija, ne samo zato što se fizički ne nalazimo tamo. Razlog je i što smo nepoželjan medij – što ljude koji razgovaraju sa nama dovodi u opasnost", kaže on.
Novaja gazeta Evropa jedan je od desetina medija koje je Kremlj označio nepoželjnim, što zaposlene i njihove izvore u Rusiji dovodi u opasnost od sudskog progona i pritvaranja.
Džin Kavelir, predstavnica Reportera bez granica, podvlači da je nezavisnim novinarima uvek bilo teško u Rusiji.
"Međutim, situacija se pogoršala zbog rata u Ukrajini – uvođenjem vojne cenzure. Mogu vas strpati u zatvor zbog bilo čega", kaže Kavelir.
U želji da pomognu prognanim ruskim nezavisnim novinarima u distribuciji sadržaja koje proizvode - Reporteri bez granica su uspostavili “Sloboda” satelit koji koriste Novaja gazeta Evropa i drugi informativni kanali.
Cilj je da, uz podršku Evropske unije, dopru do nekoliko miliona domaćinstava u Rusiji.
„Televizija može biti moćno sredstvo za ruske građane, da promene stavove o ratu. Da do njih dopru činjenice, umesto propagande", uverava predstavnica nevladine organizacije usredređene na odbranu medijskih sloboda.
Ruska novinarka i analitičarka Galija Akerman ukazuje da je u vreme Sovjetskog saveza bilo još teže pristupiti nezavisnim vestima.
Dok je živela u Moskvi, pre više decenija, priseća se da je sa suprugom slušala radijske programe do kasno u noć i da je bilo manje ometanja.
„Moji roditelji nisu dolazili da nas proveravaju. Kao da ih nije bilo briga - jednostavnije im je bilo da ne znaju", kaže Akerman za Glas Amerike.
Ona sumnja da bi upotreba satelita mogla da napravi razliku u vezi sa informisanjem u Rusiji.
„Većina stanovništva, bojim se, ne želi da zna – jer im je to nepodnošljivo. Zato što Rusija čini veliki zločin. Protiv Ukrajine, ali i sopstvenog naroda.", zaključuje sagovornica Glasa Amerike.
Arnold Hačaturov, ruski novinar u egzilu, optimista je da će demokratija i slobodno izražavanje jednog dana biti realnost u Rusiji.
Međutim, pre toga je kako kaže, potrebno da se on, i drugi prognani novinari, pripreme za dugu borbu.
