Ruski mediji javljaju da Kremlj planira da rasporedi balističke rakete blizu granice sa Finskom. To je poslednja u nizu vojnih i hibridnih pretnji koje Rusija upućuje toj nordijskoj državi otkako je pristupila NATO-u u aprilu prošle godine, nakon invazije Moskve na Ukrajinu.
Ruski list Izvestija objavio je u ponedeljak da će nova brigada biti raspoređena u regionu Karelije na granici sa Finskom, opremljena balističkim raketnim sistemom Iskander-M.
U izveštaju se citira bivši komandanta ruske Baltičke flote, admiral Vladimir Valujev, koji je za novine rekao da je "formiranje raketne brigade adekvatan odgovor na pristupanje Finske NATO-u".
Potencijalno raspoređivanje ne izaziva uzbunu u Helsinkiju, uprkos tome što bi moglo da se dogodi u blizini finske granice, rekao je bezbednosni analitičar Čarli Salonijus-Pasternak sa Finskog instituta za međunarodne poslove.
"Ovo zaista nije vest. I naravno, najaviti nešto i onda nešto učiniti po tom pitanju su dve veoma različite stvari kada je reč o Rusiji. Dakle, generalno gledano, zaista nismo videli mnogo toga osim retorike", rekao je on za Glas Amerike.
Finska upozorava da se suočava sa različitim bezbednosnim i hibridnim pretnjama iz Rusije otkako je ušla u NATO.
U drugoj polovini 2023. godine, nakon pristupanja Finske Alijansi, preko 1.300 migranata iz zemalja uključujući Jemen, Siriju i Somaliju počelo je da pristiže na finsko-rusku granicu kako bi pokušali da zatraže azil.
Helsinki je u novembru zatvorio sve granične prelaze, optužujući Kremlj da koristi migraciju kao oružje. Prelazi su nakratko ponovo otvoreni, ali su ubrzo zatim ponovo zatvoreni nakon još jednog porasta dolazaka migranata. Zatvaranje je produženo na neodređeno vreme ranije ovog meseca.
Finska želi da Evropska unija pomogne u sprečavanju buduće migrantske krize.
Finski premijer Peteri Orpo ugostio je u petak predsednicu Komisije Evropske unije Ursulu fon der Lajen i zajedno su obišli region.
"Sada moramo da pronađemo zajednička rešenja da zaustavimo ovaj fenomen kada Rusija koristi ilegalne imigrante protiv nas. Pripremamo svoje zakonodavstvo, ali su nam potrebne i mere na nivou EU", rekao je Orpo.
Fon der Lajen je obećala podršku EU. "Ovo je nova pojava. To je hibridna pretnja i njom se treba baviti kao sa hibridnom pretnjom nacionalnoj bezbednosti. A ono što vidimo jeste da država instrumentalizuje siromašne ljude da vrše pritisak na drugu državu. Dakle, to je jasno bezbednosno pitanje i sigurno ćemo se time baviti još dugo i za to ćemo morati da se pripremimo", rekla je ona novinarima na graničnom prelazu Imatra na granici sa Rusijom.
Finska gradi ogradu duž dela granice od 1.340 kilometara i pojačava patrole. Vlada raspravlja o zakonu kojim bi se blokirao ulazak tražilaca azila iz Rusije. Von der Lajen je rekla da sve takve mere moraju uspostaviti ravnotežu između zaštite bezbednosti i međunarodnih obaveza u vezi sa pravima izbeglica.
Pretnje prevazilaze migrantsku krizu, rekao je analitičar Čarli Salonijus-Pasternak.
"Ruske bezbednosne službe, kada neki od ovih pojedinaca stignu u Finsku, nastoje da ih regrutuju kako bi potom dalje izazvali haos u Finskoj".
To je deo ruske hibridne kampanje protiv Finske i drugih NATO saveznika, dodao je Salonijus-Pasternak.
"Ruske kopnene snage su, naravno, angažovane u Ukrajini, tako da zaista nismo videli mnogo (vojnih pretnji), osim nekih raspoređivanja. Ali finske vlasti svakako očekuju da će se sajber-napadi, možda i drugi napadi na infrastrukturu, kao i ovo pretvaranje ljudi (migranata) u oružje, nastaviti. Sada kada se zima ovde polako povlači, duga granica postaje, naravno, mnogo prohodnija".
Rusija poriče da pokušava da stvori migrantsku krizu na finskoj granici. Moskva je opisala pristupanje Finske NATO-u kao "istorijsku grešku" koja je primorava da preduzme ono što naziva "kontramerama".
