Američki Stejt department objavio je godišnji Izveštaj o verskim slobodama u svetu 2020. Prenosimo pregled delova izveštaja iz odeljaka koji se bave verskim slobodama u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu, kao i delove izveštaja koji s se bave slobodama u Kini, Rusiji, Mjanmaru i Turskoj.
Srbija: Spor u jevrejskoj zajednici, podela u islamskoj, antisemitski grafiti...
U pregledu izveštaja za Srbiju, Stejt department podseća da su verske slobode zagarantovane Ustavom, da je zabranjeno uspostavljanje državne religije, da je garantovana jednakost za sve religijske grupe i da je zabranjeno širenje verske mržnje, kao i da je religija odvojena od države.
U samom početku pregleda izveštaja navodi se da je Ministarstvo pravde rešilo spor povodom vođstva u Jevrejskoj opštini Beograd u korist Aleksandra Jinkera i da je vlada nastavila da obeštećuje vlasnike imovine oduzete tokom holokausta, kao i imovine verskih zajednica oduzete 1945. ili kasnije.
Demografija: 85 odsto pravoslavci
Izveštaj beleži zvaničnu procenu vlade SAD da od celokupne populacije Srbije od sedam miliona ljudi, otprilike 85 odsto čine pravoslavni hrišćani, da je katolika pet odsto, tri odsto muslimana sunita i jedan odsto protestanata. Preostalih šest odsto odlazi na pripadnike jevrejske i budističke vere, članove Međunarodne zajednice svesnosti Krišne, Jehovine svedoke i pripadnike drugih verskih grupa, kao i agnostike, ateiste i neopredeljene.
Međutim, navodi se da su Makedonska i Crnogorska pravoslavna crkva ostale neregistrovane, dok ni jedno od dva liderstva islamske verske zajednice, usled spora, nema ovlašćenje da raspravlja sa vladom i da to stvara teškoće u koordinaciji povraćaja imovine.
Navodi se i da je 24. februara Skupština usvojila zakon o osnivanju memorijalnog centra Staro sajmište u Beogradu, kao i da će drugi koncentracioni logor u Beogradu, Topovske šupe, takođe biti inkorporiran.
Podseća se i da su 4. septembra lideri Srbije i Kosova potpisali Vašingtonski spoazum u Beloj kući u kom se garantuje zaštita verskih sloboda, obnavljanje međuverskog dijaloga, zaštita verskih objekata, implementacija sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu i nastavak restitucije imovine oduzete od Jevreja u vreme holokausta.
Izveštaj beleži i ispisivanje antisemitskih i nacističkih grafita u Novom Sadu u februaru, kao i da su jevrejski lideri prijavili rast antisemitizma na internetu tokom pandemije, te da je antisemitska literatura nastavljena da bude prodavana u knjižarama.
U izveštaju se navodi da u Srbiji postoji 27 "netradicionalnih" verskih zajednica, koje su pobrojane, što je skok u odnosu na 2019. kada ih je bilo 25.
Zvaničnici američke ambasade pozvali su vladu da nastavi restituciju jevrejske imovine bez naslednika i nepotraživane imovine iz doba Holokausta i zatražili od Ministarstva pravde da deluje na potvrđivanju osporenih izbora u jevrejskoj zajednici, navodi se, kao i podstrekivali napredak po pitanju Starog sajmišta.
Zvaničnici ambasade nastavili su da se sastaju sa predstavnicima širokog spektra verskih grupa kako bi razgovarali o pitanjima verske slobode i tolerancije, saradnji sa vladom, interakciji između tradicionalnih i netradicionalnih verskih grupa i vraćanju imovine, kaže se u izveštaju.
Crna Gora: Prigovori SPC
U odeljku izveštaja posvećeog Crnoj Gori, Stejt department navodi da Ustav predviđa slobodu veroispovesti kao i pravo na promenu religije. Utvrđuje da ne postoji državna religija i propisuje jednakost i slobodu za sve verske zajednice. Zakonom se zabranjuje verska diskriminaciju i govor mržnje.
Izveštaj konstatuje da su verske grupe, posebno Srpska pravoslavna crkva (SPC), nastavile su da tvrde da su zakoni koji uređuju njihov pravni status neadekvatni.
"SPC je organizovala masovne proteste širom zemlje i molitvene marševe protiv zakona o veri - i posebno njegovih imovinskih odredbi - koji su stupili na snagu u januaru. Novi zakon zahteva od verskih grupa da dostave dokaz o vlasništvu nad određenom verskom imovinom ili da izgube pravo na nju", navodi se u izveštaju.
Verske zajednice nisu dužne da se registruju, ali to moraju učiniti da bi posedovale imovinu i imale bankovne račune, navodi Stejt department i podseća da je SPC odbila da se registruje.
"Novoizabrani parlament usvojio je 29. decembra amandmane na zakon koji će ukloniti dokaze o vlasništvu imovine i izmeniti zahtev da se postojeće verske grupe registruju za sticanje pravnog statusa. Do kraja godine izmena nije postala zakon. Vlasti su u više navrata hapsile i zadržavale sveštenstvo SPC zbog, kako su rekli, kršenja ograničenja uvedenih zbog javnog zdravlja i Kovida 19. Verske grupe nastavile su da osporavaju vladino vlasništvo nad verskim dobrima i prenos vlasništva nad grobljem na opštine ili druge entitete. SPC je osporila prenose imovine za koje je rekla da ih poseduju opštinske vlasti Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (MPC) i privatnim licima. SPC i MPC nastavile su da osporavaju vlasništvo nad 750 pravoslavnih lokacija", navodi se u izveštaju.
Navodi se i primer učiteljice iz javne škole u Baru koja je naširoko osuđena i otpuštena zbog poziva učenicima da učestvuju u molitvi u crkvi SPC, te da SPC tvrdi da je Ministarstvo unutrašnjih poslova nastavilo da "uskraćuje vize" njenom sveštenstvu.
U izveštaju se konstatuje da su nakon parlamentarnih izbora u avgustu, zabeženi slučajevi nasilja nad verskim grupama i njihovim članovima, uključujući pucnjavu u domu člana Islamske zajednice Crne Gore (IZCG), razbijanje prozora na objektima IZCG i preteće poruke i dela zastrašivanja usmerena na Bošnjake i druge muslimane u Pljevljima i drugim gradovima sa verski raznolikim stanovništvom.
Verski i politički lideri širom spektra osudili su napade i uputili izjave podrške napadnutima. Nakon kritike zbog sporog napretka u istrazi slučajeva, policija je uhapsila tri osumnjičena za pisanje antibošnjačkih grafita u napadima na Pljevlja 30. oktobra, navodi Stejt dipartment.
Konstatuje se i da su ambasador SAD i drugi zvaničnici ambasade razgovarali su o zakonu o veri i odnosima između verskih grupa i vlade da su se u komunikaciji sa predsednikom i drugim vladinim i lokalnim zvaničnicima, kao i sa predsetavnicia verskih zajednica, zalagali za versku toleranciju. "Nakon napada na muslimansku zajednicu nakon parlamentarnih izbora u avgustu, ambasadorka se sastala sa šefom Islamske zajednice Crne Gore da izrazi svoju zabrinutost i podršku", zaključuje se u pregledu izveštaja.
Kosovo: Uskraćivanje prava muslimanskih učenica i vernika SPC
I Ustav Kosova zabranjuje versku diskriminaciju i predviđa slobodu veroispovijesti, uz ograničenja koja osiguravaju javni red, zdravlje i bezbednost ili štite prava drugih, navodi se u izveštaju, ali se primećuje i da zakon ne omogućava način da verske grupe steknu pravni status, kaže se u izveštaju o stanju verskih sloboda na Kosovu.
U septembru je kabinet odobrio amandmane koji će verskim grupama omogućiti takav status i omogućiti im da posluju u njihovo ime i ostvare određene poreske olakšice, ali parlament nije postupio po njima zbog nepovezanog nedostatka kvoruma potrebnog za donošenje zakona, podseća se u izveštaju.
Prema Islamskoj zajednici Kosova (IZK), javne osnovne škole su u više slučajeva uskratile muslimanskim učenicama da u verskoj odeći pohađaju nastavu.
Izveštaj, kao i u odeljku posvećenom Srbiji, podseća da su Vlada Kosova i Srbije potpisale su 4. septembra listu obaveza u Vašingtonu, posredstvom Bele kuće, u kom se naglašava obećanje da će se štititi i promovisati sloboda veroispovesti, obnova međuverske komunikacije, zaštitita bogomolja, sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na SPC i nastavak restitucije jevrejske imovine bez naslednika iz vremena Holokausta.
"SPC je sapštila da nedostatak konstruktivne komunikacije sa nekim opštinskim vlastima sprečava srpske pravoslavne hodočasnike da imaju slobodan pristup nekim hramovima i grobljima SPC. SPC je rekla da vlada nije u potpunosti sproveden Zakon o specijalnim zaštitćenim zonama", kaže se u izveštaju i posebno navodi da vlada nije sprečila izgradnju puta preko imovine manastira Viski Dečani, što je naon prigovora međunarodne zajednice ipak učinila u avgustu.
"Policija je saopštila da je tokom godine primila izveštaje o 57 incidenata protiv verskih lokaliteta ili groblja, u poređenju sa 61 u 2019. Policija je većinu incidenata klasifikovala kao krađu, iako su neki podrazumevali oštećenje groblja ili druge imovine. Većina incidenata bila je usmerena na svetilišta muslimanske zajednice, iako je nekoliko bilo usmereno na posede SPC i Katoličke crkve. Prema SPC, mnogi incidenti koji uključuju verske lokalitete SPC bili su povezani sa srpskom etničkom pripadnošću, kao i religijom, a bilo je i incidenata koji nisu prijavljeni policiji" navodi se u izveštaju.
Zvaničnici američke ambasade nastavili su da podstiču vladu da donosi amandmane kojima se verskim grupama omogućava sticanje pravnog statusa, sprovođenje mehanizama za zaštitu slobode veroispovesti, sprovođenje zakona i sudskih odluka koje se odnose na verske lokalitete SPC i rešavanje imovinskih sporova SPC. Ambasador i drugi predstavnici ambasade razgovarali su o verskim slobodama, uključujući jednaku zaštitu i zabrinutost za imovinska prava, sa liderima verskog i civilnog društva i podstakli versku toleranciju i poboljšali međuverski dijalog.
Svet: SAD sankcionisale kineske zvaničnike zbog suzbijanja verskih sloboda
U svom izveštaju o stanju verskih sloboda u svetu 2020. godine, Stejt dipartment podseća da su Sjedinjene Države sankcionisale zvaničnika Kineske komunističke partije zbog umešanosti "u gruba kršenja ljudskih prava, poimence samovoljnog pritvaranja poklonika Faluna Gonga zbog njihovih duhovnih uverenja".
Sankcije protiv Jua Huija, bivšeg direktora kancelarije Centralne vodeće grupe za sprečavanje i suočavanje sa jeretičkim religijama u Čengdu, pokrajina Sečuan, najavljene su dok je državni sekretar Antoni Blinken predstavljao godišnji izveštaj Stejt departmenta
"Ju Hui i njegova porodica sada ne ispunjavaju uslove za ulazak u Sjedinjene Države", rekao je Blinken na konferenciji za novinare.
Najviši američki diplomata dodao je da Kina "naširoko kriminalizuje verske izraze i nastavlja da čini zločine protiv čovečnosti i genocid nad muslimanskim Ujgurima i pripadnicima drugih verskih i etničkih manjinskih grupa".
Visoki američki zvaničnik rekao je da je proglašenje protiv kineskog zvaničnika progonom poklonika Falun Gonga bez presedana.
Danijel Nadel, direktor Kancelarije Stejt departmenta za međunarodne verske slobode, rekao je u sredu za Glas Amerike da SAD veoma naporno rade na tome da "obezbede da postoji odgovornost".
"Vlada (u Pekingu) pokazuje očito zanemarivanje verskih sloboda i iskazuje krajnje neprijateljstvo prema pripadnicima svih vera, uključujući Ujgure, tibetanske budiste, protestante, katolike i pripadnike Falun Gonga. To je pitanje zbog kojeg smo duboko zabrinuti", rekao je Nadel, navodeći versku slobodu kao univerzalnu vrednost.
U izveštaju se navodi da Kina i dalje negira verske slobode, posebno članovima Falun Gonga.
Takođe se navodi da je prema izveštaju o Falun Gongu kineske Crkve Svemogućeg Boga (CAG) sa sedištem u Kini - grupe čiji milioni sledbenika veruju da je Isus Hristos reinkarniran kao žena iz centralne Kine i da ga je dugo zabranjivao Peking - "vlasti su uhapsile više od 7.000 njenih članova i izložile ih fizičkom zlostavljanju, uključujući premlaćivanje, lišavanje sna i primoravanje na stresne položaje".
"CAG je prijavila da su neke osobe umrle u pritvoru ili kao rezultat policijskog zostavljanja", kaže se u izveštaju Stejt departmenta.
Dodaje se da Kineska komunistička partija i dalje "zlostavlja pripadnike registrovanih i neregistrovanih verskih grupa zbog aktivnosti povezanih sa njihovim verskim uverenjima i praksama".
U izveštaju se takođe kritikuje Mjanmar zbog tretmana etničke manjine Rohindža.
"Rohindže koje su ostale u Burmi i dalje se suočavaju sa okruženjem ozbiljne represije i ograničenja slobode kretanja i pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i sredstvima za život na osnovu njihove etničke pripadnosti, religije i državljanstva, prema Ujedinjenim nacijama i nevladinim organizacijama", navodi se u izveštaju.
Rusija je takođe pomenuta zbog progona svojih građana na osnovu religije.
"Verske grupe i nevladine organizacije izvestile su da su vlasti nastavile da istražuju, pritvaraju, zatvaraju, muče i / ili fizički zlostavljaju osobe ili oduzimaju njihovu imovinu zbog njihove vere, uključujući članove grupa koje je vlada klasifikovala kao ekstremističke i zabranjene, kao što je Jehovina svedoci, Hizb ut-Tahrir, džemat Tabligi i sledbenici muslimanskog teologa Saida Nursija", navodi se u izvještaju.
Turska, navodno sekularna država, takođe je pomenuta zbog tretmana verskih manjina.
"Vlada je nastavila da ograničava napore manjinskih verskih grupa da obučavaju svoje sveštenstvo, a pravoslavno grčko bogoslovije Halki ostalo je zatvoreno", navodi se u izveštaju.
"Verske manjine su ponovo prijavile poteškoće u otvaranju ili radu bogomolja; rešavanje sporova oko zemlje i imovine i pravnih izazova crkava čija je zemlja prethodno izvršila eksproprijaciju; održavanje izbora za upravni odbor za njihove verske osnove; i dobijanje izuzeća od obaveznih časova veronauke u školama", zaključuje se u izveštaju Stejt departmenta.
