Stanje verskih sloboda u svetu daleko je od savršenog i veoma zabrinjavajuće, a u mnogim delovima sveta pojedinci su mnogo više upoznati sa represijom nego slobodom veroispovesti, upozorio je američki ambasador za međunarodne verske slobode Sem Braunbek, tokom predstavljanja izveštaja Stejt departmenta za 2019. godinu.
Kao najveće prekršioce, američki državni sekretar Majk Pompeo, koji je učestvovao u predstavljanju izveštaja, izdvojio je Nikaragvu, Nigeriju i Kinu.
"Vlada Nikaragve maltertira i zastrašuje verske lideree i vernike, i uništava svetilišta, često koristeći proksije. U Nigeriji, Islamska država i Boko haram nastavljaju da napadaju muslimane i hrišćane, ISIS je odrubio glave deset hrišćana u toj zemlji u decembru, dok se u Kini nastavlja intenziviranje represija svih religija, uz podršku države. Komunistička partijka Kine sada naređuje verskim organizacijama da se povinuju rukovodstvu KPK i unesu komunističke dogme u svoja učenja i upražnjavanje svoje vere. Masovna zatvaranja Ujgura u Šinđijangu se nastavljaju, kao i represija Tibetanaca, budista, sledbenika Falun Gonga i hrišćana", rekao je Pompeo.
Pored ove tri zemlje u izveštaju se takođe osuđuju kršenja verskih prava u Iranu i Rusiji.
Crna Gora
U delu koji se odnosi na Crnu Goru, navodi se da Ustav garantuje slobodu vjeroispovjesti, kao i pravo na promenu religije. U Ustavu se precizira da ne postoji državna religija i garantuje jednakost i sloboda svih vjerskih zajednica. Vjerska diskriminacija i govor mržnje zabranjeni su zakonom.
Međutim, navodi se i da verske grupe, a naročito Srpska pravoslavna crkva (SPC), i dalje tvrde da zakoni, koji regulišu njihov pravni status, nisu adekvatni.
Posebnu pažnju izveštaj posvećuje Zakonu o slobodi veroispovjesti i pravnom statusu vjerskih zajednica, koji je parlament usvojio 27. decembra, a predsednik Milo Đukanović potpisao dan kasnije.
"Srpska pravoslavna crkva snažno kritikuje zakon, koji predviđa da verska imovina nad kojom ne postoji jasno vlasništvo i koja potpada pod 'kulturno nasleđe' države prije 1918. godine može da postane državna imovina", navodi se u izveštaju, ali i dodaje da je vlada više puta navela da nema nameru da konfiskuje imovinu SPC već da namerava da reši vekovna pitanja o verskom i državnom identitetu zemlje prije gubitka nezavisnosti 1918. godine.
Autori izveštaja navode da su stotine hiljada vernika SPC protestovale širom zemlje, uglavnom mirno i gotovo svakodnevno od kako je zakon usvojen. Na nekim protestima bilo je izolovanih incidenata nasilja protiv policijje, uz podstrekavanje na nasilje na internetu. Policija je ponekad sprečavala pripadnike Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) i SPC da simultano sprovode verske aktivnosti na pravoslavnim lokacijama, navodeći kao razlog strahovanja zbog potencijalnih sukoba, dodaje se u izveštaju.
U izveštaju se podseća da je premijer Duško Marković komentarisao dugotrajnu kontroverzu oko crkve SPC na Rumiji, poručujući mitropolitu Amfilohiju Radoviću:
"Da li zaista mislite da država nema moć da zaustavi i sruši vaše nelegalne intervencije? Možemo, i to možemo da uradimo za jedan dan, jednu noć. Krstionicu i crkvu na Rumiji, i sve druge crkve koje gradite bez saglasnosti države”.
Marković je dodao da vlada ne želi da to uradi, već želi postizanje sporazuma putem dijaloga. S druge strane, SPC je i dalje tvrdila da Ministarstvo unutrašnjih poslova odbija da izda vize njenim sveštenicima. Vlada i dalje sprovodi politiku o tome da nema restitucije verske imovine koju je konfiskovala komunistička vlada Jugoslavije.
U izveštaju se ističe da SPC i CPC i dalje osporavaju vlasništvo nad pravoslavnim objektima u zemlji, da većinu drži SPC, a CPC tvrdi da su prava na vlasništvo nepravdeno preneta.
Podseća se da su se američka ambasadorka Džudi Rajzing Rajnke i drugi zvaničnici ambasade sastali sa vladinim i verskim predstavnicima sa kojima su razgovarali o odnosima vlade i verskih grupa, naročito u vezi sa novim zakonom.
Ambasadorka je u maju bila domaćin iftara sa predstavnicima različitih verskih zajednica, tokom kojeg se razgovaralo o međuverskoj toleranciji i posredovanju. Tokom posete Crnoj Gori u novembru, američki ambasador za međunarodne verske slobode Sem Braunbek sastao se sa verskim liderima iz pravoslavne, katoličke, islamske i jevrejske zajednice. Ambasadorka je za ambasadora Braunbeka organizovala raspravu o novom zakonu, sa učesnicima iz različitih verskih zajednica i vlade, što je bila prva rasprava te vrste, naglašava se u delu izveštaja o Crnoj Gori i zaključuje da su predstavnici ambasade o pitanjima verskih sloboda i tolerancije razgovarali sa glavnim verskih grupama.
Srbija i Kosovo
U delu izveštaja o Srbiji, navodi se da ustav garantuje slobodu verispovesti, kao i pravo na promenu religije, zabranjuje uspostavljanje državne religije, garantuje jednakost svih verskih grupa i zabranjuje podsticanje mržnje na osnovu verosipovesti. I dok po zakonu, verske organizacije nisu obavezne da se registruju kod vlade da bi održavali službe, neke od grupa prijavile su da im je teško da posluju, otvore bankovne račune ili imaju imovinu, ako nisu registrovane.
Kao primer netrpeljivosti navodi se da je pripadnik žandarmerije, koji nije bio na dužnosti, preti grupi Jehovinih svedoka dok su išli od vrata do vrata i pokušavali da privole ljude da im se priključe. Ista verska grupa prijavila je verbalne pretnje, uništavanje imovine i nepostojane i ponekad neadekvatne odgovore policije i tužilštva na te incidente.
Manje grupe, pre svega protestantskih crkava, tvrde da su se suočile sa nepoverenjem i nerazumevanjem javnosti, a da su ljudi često njihove grupe označivali kao "sekte", što u srpskom jeziku sa sobom nosi negativnu konotaciju, navodi se u izveštaju i dodaje da je u nekim knjižarama bilo moguće kupiti antisemitsku literaturu.
Na Kosovu, prema izveštaju o međunarodnim verskim slobodama, policija je u prvih devet meseci 2019. prijavila 61 verski motivisan incident, a mete su uglavnom bili objekti, uključujući groblja. Mnogi incidenti su pored religijske imali i etničku komponentu, navodi se u izveštaju i pominju pretnje, koje su svešteniku Srpske pravoslavne crkve uputili kosovski Albanci ispred njegove crkve u Novom Brdu na Badnje veče 6. januara, baš kao i oštećenje pravoslavnog groblja u Lipljanu 13. jula i 16. decembra. U izveštaju takođe ističu da su i vlada i lokalne vlasti odmah osudili incidente i pozvali organe reda da pronađu i kazne počinioce.
