Akcija koju su američki Federalni istražni biro (FBI) i Agencija za borbu protiv trgovine narkoticima (DEA) sproveli sa međunarodnim policijskim organizacijama i policijama više zemalja, a u kojoj je učestvovao i MUP Srbije, dobro je izvedena i pokazala je da policija Srbije uživa određeni stepen poverenja, ocenjuju sagovornici Glasa Amerike koji su, međutim, ukazali i na određene opasnosti.
Ambasada SAD je početkom nedelje saopštila da je u saradnji sa drugim zemljama i Srbijom sprovedena akcija "Trojanski štit/Zeleni signal", u okviru koje su snage reda u više zemalja privele osumnjičene pripadnike kriminalnih klanova, zahvaljujući aplikaciji za pametne telefone ANOM koja omogućava šifrovanu komunikaciju, a koju je FBI "podmetnuo" pripadnicima kriminalnog miljea i zahvaljujući njoj prikupio dovoljno informacija i dokaza za početak velike interkontinentalne akcije.
"'Zeleni signal', jedna je od najvećih i najsavršenijih policijskih operacija ikada sprovedenih u borbi protiv organizovanog kriminala. Počevši od 7. juna izveden je čitav niz izuzetno obimnih policijskih akcija na teritoriji više zemalja sveta koje su rezultirale stotinama hapšenja", saopštila je Ambasada SAD obelodanjujući akciju.
"Operacija 'Trojanski štit/Zeleni signal' omogućiće Vladi Srbije i Europolu da budu daleko bolje obavešteni o organizovanom kriminalu kako u Srbiji tako i u Evropskoj uniji", navodi se u saopštenju.
"Ova operacija jasno pokazuje da sve snažnije partnerstvo između FBI i srpskih organa vodi ka poboljšanju bezbednosti građana obeju zemalja i raspliće mreže međunarodnog organizovanog kriminala", rekao je tim povodom ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri.
Međutim, u Srbiji policija se nije oglasila ovim povodom. Pored saopštenja Ambasade SAD, o akciji su pisali mediji, a N1 je objavio informacije dobijene iz Tužilaštva za organizovani kriminal prema kojima je u akciji u Srbiji privedeno šest lica za koje se sumnja da su pripadnici kriminalnog klana Darija Đorđevića Dekstera.
Glasu Amerike Tužilaštvo za organizovani kriminal, do objavljivanja ovog teksta, nije odgovorilo na pokušaj da dobije potvrdu ovih informacija i komentar povodom daljeg postupanja.
"Nažalost, sve informacije koje imamo su ove koje su javno dostupne, da je u Srbiji uhapšeno četvoro ljudi, a traga se za još dvoje, iz grupe Darija Đorđevića koja je koja je povezana sa Kavačkim klanom. Sam D.Đ. uhapšen je nekoliko dana ranije u Beču i postupak će biti pokrenut u Austriji, dok su uhapšeni u Srbiji u pritvoru i biće prosleđeni nadležnom tužilaštvu", izjavio je za Glas Amerike Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku specijalizovan za pitanja policije.
"Za tok daljeg postupka treba sačekati i videti šta im se stavlja na teret, tj. da li ih potražuju organi Austrije ili će ih goniti domaće tužilaštvo. Svakako treba sačekati i videti da li će biti još hapšenja, budući da je kroz ovu akciju prikupljena ogromna količina podataka iz presretnute komunikacije".
MUP Srbije je, u komunikaciji elektronskom poštom, odgovorio Glasu Amerike da ne može da izađe u susret zahtevu za potvrdu informacija, komentar ili dodatne informacije o ovoj akciji, privođenjima i daljim akcijama.
Dvostruko značajna pozicija Srbije
"Sa jedne strane, učešće policije Srbije u ovoj akciji govori da uživa dovoljan nivo poverenja kod organa drugih zemalja, budući da su učešćem u akciji imali pristup veoma osetljivim informacijama do kojih su dolazili kroz presretnutu komunikaciju", rekao je Elek.
"Policija Srbije godinama unazad dobija pozitivne ocene za saradnju i iz zemalja EU, kako za razmenu informacija tako i na operativnom nivou za učešće u zajedničkim istražnim timovima".
Međutim, Elek skreće pažnju da je organizovani kriminal "i dalje glavni izvozni brend Srbije i generalno Balkana gledano iz Zapadne Evrope, ali i globalno, usled čega postoji i veliki pritisak da se poboljšaju rezultati u okviru borbe protiv organizovanog kriminala od strane EU i međunarodnih partnera".
"Kriminalci su generalno uvek korak ispred države, što se može videti na primer u odličnoj saradnji srpskih i kosovskih organizovanih kriminalnih grupa, dok je policijska saradnja Beograda i Prištine skoro nepostojeća, ako se izuzme razmena informacija posredovana od strane međunarodne zajednice".
Bojan Perkov, istraživač Šer fondacije (SHARE), specijalizovane za pitanja internet sloboda i sajber prostora generalno, za Glas Amerike takođe ocenjuje da je akcija bila dobro isplanirana i koordinisana, te da je inflitracija u kriminalne krugove dobro izvedena.
"Ono što je suština jeste to da, kako je kriminal globalan i kako postoji saradnja kriminalaca, očigledno postoji i saradnja policijskih službi širom sveta, naročito kada je reč o FBI-u koji je vrlo ozbiljna služba i oranizacija, koja ima ogromne resurse na raspolaganju i koja raspolaže ozbiljnom ekspertizom", rekao je Perkov.
Bojan Elek dalje ocenjuje da policijska saradnja na operativnom nivou svakako zavisi od političkih odluka da do nje dođe, kroz bilateralne sporazume sa drugim državama ili radne aranžmane sa agencijama poput Europola ili SELEC-a.
"I tu treba pohvaliti regularnu saradnju koja se odvija kroz stalnu razmenu informacija na osnovu uspostavljenih kanala komunikacije koji redovno funkcionišu i to veoma dobro. S druge strane, politički narativi kritični prema Zapadu su deo spoljnopolitičke stategije balansiranja između zapada i istoka, ali i manipulacija građanima za dnevnopolitičke potrebe koja vodi sve većem otklonu od evropskih vrednosti. Otuda ne čude istraživanja javnog mnjenja u kojima svega jedna četvrtina građana Srbije smatra da EU ima pozitivan uticaj na Srbiju dok tri puta više smatra da Kina i Rusija pozitivno utiču", kaže on.
Na pitanje da li ovakve akcije, instruirane i vođene spolja, ugrožavaju eventualnu saradnju državnih organa Srbije i kriminalnih grupa, Elek kaže da je ključna stvar za efikasan i profesionalan rad policije njena operativna nezavisnost, "upravo zbog postojanja veza između politike i kriminala i mogućnosti da utiču na njen rad".
"Konkretno za ovu akciju, ukoliko su kriminalne grupe ili sa njima povezani političari imali pristup podacima iz istrage mogli su upozoriti svoje saradnike iz kriminalnog miljea da izbegnu korišćenje kompromitovanih kanala komunikacije i time ih zaštite. Zato je uspostavljanje operativne autonomije ključna stvar za borbu protiv organizovanog kiminala, a stanje u Srbiji je trenutno veoma loše", kaže Elek i dodaje da je javnost tome mogla da svedoči prethodnih meseci koliko traje rat protiv mafije "u okviru koga smo mogli da vidimo da je integritet istraga i pravosudnih institucija potpuno urušen, gde su političari iznosili osetljive detalje iz istraga, suspendovali krivični postupak i zamenili pravosudne institucije instant medijskim suđenjima i poligrafom".
"Otuda je i u okviru EU integracija Srbije jedan od ključnih reformskih koraka uspostavljanje zaštitnih mehanizama unutar policije da bi se sprečio uticaj politike i kriminala na njen rad, nažalost sa nedovoljno rezultata", zaključuje Elek.
"Bušne" enkriptovane poruke - opasnost za kriminalce, ali i za "obične" građane
Činjenica da je podmetnuta aplikacija za šifrovanu komunikaciju FBI-u omogućila da dođe do - ambasada tvrdi - 25 miliona enkriptovanih, šifrovanih poruka osumnjičenih pripadnika kriminalnog miljea, nameće pitanje koliko takav pristup može da ugrozi i privatnost gađana koji ne rade ništa protivzakonito, a koji koriste uobičajene aplikacije za četovanje, koji takođe koriste enkripciju.
Bojan Perkov kaže da širom sveta postoje inicijative da se enkriptovani servisi oslabe, odnosno da se na neki način omogući dekripcija, odnosno "otvaranje" tih enkriptovanih informacija, "što je naravno jako opasno i potencijalno može potpuno da obesmisli enrkipciju kao takvu". On podseća da po ovom pitanju stvar "ili radi, ili ne radi", odnosno da ne postoji mogućnost da se sistem oslabi samo za potrebe borbe protiv kriminala.
"Samim tim se ljudi koji vode računa o svojoj privatnosti u digitalnom prostoru dovode u poziciju da ne mogu da veruju tim servisima i aplikacijama da zaista obezbeđuju siguran način komunikacije i za svakodnevno korišćenje interneta. Zato je to vrlo delikatna i opasna tema".
On podseća da je u Srbiji ministar unutrašnjih poslova nedavno predlagao da se kriminalizuje uopšte posedovanje i korišćenje uređaja koji omogućavaju enkriptovanu komunikaciju, "što je pokušaj kriminalizacije enkripcije kao takve.
"Nismo videli još zaonsko rešenje, ali kada se jednom krene tim putem, posle je sve problematično", zaključuje Perkov i preporučuje građanima da paze koje aplikacije koriste, odnosno da proveravaju proizvođača i distributera softvera.