Objava kompanije Tviter od srede da je krajem prošle godine sa mreže uklonila 8.558 naloga namenjenih promociji vladajuće partije u Srbiji i njenog lidera samo je potvrdila ono što se manje-više znalo ili makar naslućivalo – da je Srpska napredna stranka jako dobro organizovana i aktivna na društvenim mrežama i da joj ostale političke partije u tom segmentu nisu dorasle.
To indirektno potvrđuje i detalj da je među pet zemalja u kojima su gašeni lažni nalozi, Srbija sa sedam miliona stanovnika najmanja država, ali je uprkos tome ugašeno čak osam i po hiljada naloga. U Indoneziji, državi sa 264 miliona stanovnika ugašeno je svega 795 lažnih naloga, Egiptu 2.541 nalog, Hondurasu više od 3.000, a u Saudijskoj Arabiji 5.350
Kako kaže Danilo Krivokapić iz Share fondacije, i njega je iznenadio jako veliki broj uklonjenih nalooga u Srbiji, jer je “8.558 zaista veliki broj”:
Ciljevi botova
“Ovaj data-set podataka pokazao je da je ovih 8.500 naloga uglavnom nastalo sredinom 2018-te godine, i da su oni suštnski imali tri cilja: jedan je da se promoviše Aleksandar Vučić i Srpske napredne stranke (SNS), drugi je bio promocija partnera SNS i treći njihov zadatak je bio da se diskredituje opozicija. I to se može videti na osnovu njihove aktivnosti. Većina ovih naloga nije imala svoje postove, već je isključivo samo ritvitovala, lajkovala postove koji su išli u jednom od ova tri smera”, kaže za Glas Amerike Krivokapić.
Ovu tezu potvrđuje i ekspert za digitalni marketing Dragan Varagić, koji kaže da se SNS najozbiljnije od svih igrača na političkoj sceni Srbije bavi društvenim mrežama.
“To je posledica sistemskog rada SNS od 2012 godine. Jedino su oni, od momenta kada su sve političke partije počele intenzivno da koriste društvene mreže, a to se desilo na izborima 2012. godine, nastavili sistemski da se bave društvenim mrežama i oni su praktično izgradili armiju od nekih 4.000 osoba koje po zadatku rade različite stvari”, kaže Varagić.
Po njegovim rečima u Srbiji se pogrešno koristi reč “bot”, koja suštinski znači da je reč o mašini, kompjuteru koji sam generiše i šalje odgovore. U ovom slučaju, kaže Varagić, reč je o ljudima, to jest o političkim aktivistima.
“Vi imate isti način komunikacije političkih aktivista i od strane SNS-a, ali i od strane svih ostalih opozicionih partija. Oni se praktično ne razlikuju u načinu komunikacije, nego u predznaku komunikacije”, dodaje Varagić u izjavi za Glas Amerike.
Sa ovolikim brojem ljudi koji za račun SNS rade na društvenim mrežama, izgleda kao da je cela priča podignuta na “industrijski” nivo podrške vladajućoj stranci, a Danilo Krivokapić ističe da je uprkos brojnosti veoma sporno pitanje dometa aktivnosti naprednjaka na Tviteru,
“Njihova uloga je, pre svega, bila da tvitovi koji su trebalo da budu promovisani imaju pet-šest hiljada ritvitova i ne znam koliko lajkova. Ali ti nalozi u proseku su imali svega 60-tak pratilaca, i u proseku nisu nikada sami objavljivali nešto. Čak i kad bi sami objavili nešto – u 98 odsto slučajeva ne bi bilo ni ritvitova, ni lajka, ni odgovora. Tako da, meni se čini na osnovu ovih rezultata, da je to bio jedan zatvoren krug naloga, koji mislim da nije previše mogao da utiče na mnenje, ali je mogao da pokaže da su određene poruke boloje prošle kod javnosti ili ne”, kaže Krivokapić.
43 miliona tvitova sa 8.558 naloga
Kao stručnjak za digitalni marketing, Dragan Varagić ističe da se pokazalo da društvene mreže ne utiču na rezultate izbora, a da se političari i političke stranke na društvenim mrežama pre svega obraćaju svojim članovima:
“Pod rednim brojem dva se obraćaju svojim simpatizerima, pod rednim brojem tri se obraćaju neopredeljenima. I tek pod rednim broj četiri, ako je to uopšte ikako važno, se obraćaju političkim oponentima. A problem je u tome što ljudi koji su politički oponenti smatraju da to što rade političke organizacije, da oni se u suštini prvenstveno obraćaju oponentima”, ističe Varagić.
Britanski Gardijan je takođe preneo vest o gašenju lažnih naloga na Tviteru u pet država i ističe da su nalozi su ugašeni jer su kršili pravila Tvitera i pokušavali da podrivaju javnu komunikaciju. Ističe se i da sa ovih 8.558 ugašenih naloga poslato više od 43 miliona tvitova u kojima se ističu pozitivne vesti o vlasti Vučića, a napadaju njegovi politički protivnici.
Na pitanje hoće li nakon gašenja “botovskih” naloga komunikacija na tviteru, ali i drugim društvenim mrežama biti zdravija, oba sagovornika Glasa Amerike ističu da su skeptični u pogledu tog cilja kompanije Tviter:
“Ovi nalozi su uklonjeni krajem prošle godine i videćemo kako će mašinerija odgovoriti na to, da li će napraviti nove naloge ili ne”, kaže Krivokapić, dok Varagić upravo činjenicu da su lažni nalozi uklonjeni još pre tri meseca vidi kao dokaz da se ništa značajno nije promenilo od tada do danas na ovoj društvenoj mreži:
“Ja ne znam koliko je njih u suštini ostalo, ali ostali su ljudi na tviteru”, ističe.
Na kraju, ostaje glasna, ali i teško dokaziva priča, da su naprednjački botovi najčešće zaposleni po javnim preduzećima, odakle novcem iz Budžeta i o trošku svih građana rade za interes jedne, vladajuće stranke. Međutim, Varagić smatra da ljudi-botovi najčešće nisu direktno plaćeni za rad na tviteru i drugim društvenim mrežama:
“Ja sam skoro 100 posto siguran da nisu plaćeni za to u parama direktno, da dobijaju platu i slično. Nego zato što imaju neke druge koristi i druge neke beneficije – su oni aktivni”, kaže Varagić.
Društvene mreže su se pokazale korisne i u ovo vreme pandemije korona virusa, ali kada je reč o Srbiji, očito je da su učesnici komunikacije na tviteru podeljeni po istim šavovima po kojima se dele kao i kada je u pitanju svakodnevna politika. Drugim rečima, kompanija Tviter je imala dobre namere kako da popravi ovu društvenu mrežu, ali je vrlo sporno koliko taj cilj ostvariv.