Dve decenije nakon kampanje bombardovanja koju su predvodile Sjedinjene Države protiv Srbije, koja je pomogla okončanju rata na Kosovu, najviši srpski zvaničnik izjavio je da je njegova zemlja nestrpljiva da se vrati prijateljskim odnosima koji su prethodili ratu - i poboljša ih.
Marko Đurić, drugorangirani najviši zvaničnik srpske vladajuće stranke i ambasador Srbije u Vašingtonu, rekao je za centralni servis Glasa Amerike na engleskom jeziku da je umešanost Amerike u sukob devedesetih zbog odbacivanja srpske vlasti sa kosovske strane - "jedina teška epizoda u odnosima sa Sjedinjenim Državama".
"Dve decenije kasnije, mislim da je sasvim sigurno reći da smo iznad toga i da gledamo ne samo da odnos postavimo tamo gde je bio, već i da ga dodatno pojačamo", rekao je Đurić tokom intervjua datog u zvaničnoj rezidenciji ambasadora Srbije u Vašingtonu.
Odnosi Beograda i Vašingtona popravljaju se otkako je administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa posredovala u sporazumu o ekonomskoj normalizaciji između Srbije i Kosova, koji je zaključen u Beloj kući 4. septembra 2020. godine.
"Bio sam (uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića) 'plus jedan' na ceremoniji potpisivanja", rekao je Đurić napola u šali. Mesec dana kasnije, Đurić je izabran da vodi diplomatsku misiju Srbije u Vašingtonu, demonstrirajući značaj koji njegova vlada pridaje tom odnosu.
Planovi trgovinskih kancelarija
"Voleli bismo da vidimo porast političke komunikacije na svim nivoima, i veoma naporno radimo na jačanju ekonomske saradnje", rekao je Đurić za Glas Amerike, navodeći povećanje osoblja u ambasadi za 50 odsto i planove za otvaranje trgovinske kancelarije u San Francisku kasnije ove godine.
Trampov naslednik, predsednik Džo Bajden, javno je izrazio ličnu naklonost prema Kosovu, gde je njegov pokojni sin Bo Boajden radio na obnovi institucija nakon rata 1998-99. Kosovo "nastavlja da zauzima posebno mesto za porodicu Bajden", rekao je on u pismu u februaru kojim je obeležen Dan nezavisnosti te zemlje.
Ali dok se neke inicijative koje je pokrenuo Trampov tim sada suočavaju sa neizvesnom budućnošću, Đurić obećava srdačnu dobrodošlicu ako bi Bajden posetio Beograd tokom ovogodišnje 140. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Beograda i Vašingtona.
Bolja komunikacija, više poverenja
"Kao ambasador, pokušaću da iskoristim što je više moguće 140. godišnjicu da zbližim lidere Srbije i Sjedinjenih Država", rekao je Đurić, napominjući da je prošlo više od 40 godina otkako je bivši predsednik Džimi Karter posetio Beograd 1980. godine.
Đurić je rekao da je posvećen radu na "povećanju nivoa političke komunikacije i političkog poverenja između Srbije i Sjedinjenih Država", te da bi njegova zemlja želela da SAD povećaju svoje prisustvo u "svim sferama" u Srbiji.
Kameron Manter, bivši američki ambasador u Srbiji, rekao je u pisanom intervjuu da prilazak Srbije administraciji Bajdena ne čudi, ali da Beograd mora da shvati da su američki lideri u ovom trenutku više zabrinuti širokim transnacionalnim pitanjima nego odnosima sa pojedine zemlje.
"Svakako da su bilateralne veze važne, ali Bajdenova administracija gleda na strateška pitanja i bilo bi mudro, verujem, kada bi svaki strani ambasador razumeo bilateralne veze u širem kontekstu globalnih izazova", rekao je Manter.
Srbija, takođe, svoje odnose sa Vašingtonom vidi u širem geopolitičkom kontekstu.
"Naša potreba da se bolje povežemo sa svim našim susedima i radimo u pravcu stvaranja trajne stabilnosti je imperativ za naš budući razvoj", rekao je Đurić.
"To se ne može postići bez podrške velikih sila, a SAD imaju veoma značajnu autoritet u našem regionu i dalje", kaže ambasador Srbije u Vašingtonu.
Kina, Rusija veze
Ambasador Srbije ne veruje da američko-srpski odnos treba da koče dugogodišnje veze Beograda sa Rusijom ili noviji porast ekonomskih i drugih veza sa Kinom.
"Bilo je mnoštvo koristi od našeg partnerstva sa Kinom, ali isto toliko i sa Rusijom, sa SAD i sa Evropskom unijom", rekao je Đurić, opisujući "uravnoteženi pristup" spoljnoj politici koji svoje korene vuče iz drevnih razmišljanja.
"Čak i iz perioda dinastije Nemanjića - to je sada pre više od 800 godina - rekli smo da Srbija treba da bude Zapad na Istoku, Istok na Zapadu i istovremeno, iznad Istoka i Zapada", rekao je Đurić.
"Oprezni smo da ne idemo dalje od onoga što su naši nacionalni interesi. U tom smislu, uvek procenjujemo analizu uloženog i koristi od toga", podvlači Đurić.
Upravo taj uravnoteženi pristup naveo je Vučića da rizikuje da naljuti Rusiju dolaskom u Vašington na potpisivanje prošlogodišnjeg ekonomskog sporazuma sa Kosovom - akta koji je podstakao portparola moskovskog ministarstva spoljnih poslova da optuži Vučića za rasprodaju, navodi londonski i beogradski analitičar Vuk Vuksanović. Ruski predsednik Vladimir Putin naknadno je ponudio retko viđeno izvinjenje zbog ove primedbe.
Vuksanović je u telefonskom intervjuu iz Londona rekao za Glas Amerike da je izvinjenje odraz značaja koji Rusija pridaje odnosu sa Srbijom i pozvao je Vašington da obrati pažnju na dešavanja u Beogradu.
Drugi analitičari veruju da pravi test posvećenosti Srbije poboljšanju veza sa Vašingtonom leži u strateškim oblastima, poput energetske bezbednosti i telekomunikacija.
"U svom trenutnom formatu, mislim da predsednik Vučić neće izgubiti kineske i ruske prijatelje ako promoviše bolje odnose sa SAD", rekao je Lion Hartvel, vršilac dužnosti direktora Transatlantskog programa liderstva u Centru za analizu evropske politike.
"Ako bi, međutim, ozbiljno razmišljao o energetskoj diverzifikaciji i potpisivanju Čistoj mreži - onda bi to bila druga priča. Ovde ne govorim samo o tome da se tim pitanjima pruži podrška", ukazuje Hartvel.
Čista mreža je inicijativa koju podržavaju Sjedinjene Države za uklanjanje kineskih telekomunikacionih entiteta, posebno kompanije Huavei, iz 5G mreža partnerskih i savezničkih zemalja.
