“Iako je teško razmatrati ekonomska pitanja van političkog konteksta - mislim da je pristup dijalogu sa ekonomskog stanovišta veoma značajan”, kaže za Glas Amerike Pol Mekarti, regionalni direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta, u razgovoru povodom predstojećeg dijaloga Kosova i Srbije zakazanog za 4. septembar u rezidenciji američkog predsednika - Beloj kući.
Organizator susreta pregovarača dve strane Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Kosova i Srbije, u svojoj drugoj objavi o sastanku nije precizirao šta će biti teme razgovora. Uoči prve, odložene runde, ukazao je da će učesnici razmatrati ekonomska pitanja.
Prvobitno, susret predsednika Kosova i Srbije Hašima Tačija i Aleksandra Vučića trebalo je u Vašingtonu da se održi 27. juna. Međutim, odložen je pošto je saopšteno da je protiv kosovskog predsednika podnet predlog optužnice za ratne zločine počinjene na Kosovu - koja još nije ni potvrđena, niti odbačena. Tačijevo mesto pregovarača zauzeo je premijer Avdulah Hoti.
Pol Mekarti, koji se pre angažmana u Međunarodnom republikanskom institutu pod okriljem Nacionalne zadužbine za demokratiju na Balkanu bavio podrškom nezavisnim medijima i demokratskim procesima, podvlači da je jasno da to nije jedino pitanje koje treba rešiti.
“Imajući u vidu razgovore o mini Šengenskom sporazumu na Zapadnom Balkanu i napore ka ostvarenju tog cilja - treba još mnogo raditi. Ekonomska saradnja možda može da olakša put, naravno ne toliko brzo, ka političkom pomirenju. Zato je potrebno baviti se tim pitanjima. U vezi sa temama koje bi mogle biti na dnevnom redu - o tome nemam nikakvih informacija. Ali, mogu da zamislim da se među njima nađu i pitanja političke prirode. Preostaje nam da vidimo kakve će se informacije naći u izveštajima posle susreta", kaže stručnjak za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta.
Glas Amerike: Kada kažete pitanja političke prirode - na šta tačno mislite?
Mekarti: Krajnja pozicija kosovske strane je zahtev Beogradu da prizna nezavisnost Kosova. Dakle, radi se o potpunom priznanju. To deluje kao maksimalistički zahtev prištinske strane. Nema nikakvih odstupanja u tom smislu - to je ono što se traži i sve je povezano sa tim zahtevom. S druge strane, postoji niz pitanja koja srpska strana želi da budu rešena. Primera radi - rešavanje pitanja nestalih osoba je veoma važno za obe strane. Takođe, nekretnine koje su bile u vlasništvu kosovskih Srba koje su oduzete, a prema tvrdnjama Marka Đurića (direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije; prim. nov) ima ih 18.000. To deluje kao pitanje koje je potrebno rešiti. Takođe, i dugo odlagani sporazum o Zajednici srpskih opština na Kosovu. Od pitanja novijeg datuma - tu je problem u vezi sa manastirom Dečani i izgradnjom puta u zaštićenoj zoni… Veoma sam zadovoljan reakcijom kosovskog premijera Avdulaha Hotija koji se založio da se stvari u tom slučaju uspore.
Ukoliko dopustite - želeo bih da ukažem da mislim da je Beogradu u interesu da sarađuje sa aktuelnom kosovskom vladom. Aljbin Kurti, dok je bio premijer dobio je poziv da učestvuje, ali ga je odbio. Iako je sam proces pregovora težak, deluje da je sa aktuelnom kosovskom vladom lakše pregovarati - nego što je to bio slučaj sa prethodnom. Ima mnogo mogućnosti za obe strane.
Glas Amerike: Primetio sam da ste stavove kosovske strane označili maksimalističkim. Međutim, Sjedinjene Države su odavno priznale nezavisnost Kosova u postojećim granicama?
Mekarti: Kosovo su u aktuelnim granicama priznale Sjedinjene Države. I to je činjenica.
Glas Amerike: Kao i mnoge druge države…
Mekarti: Ne bih znao tačan broj, ali dovoljno je pogledati odnos u Evropskoj uniji. Nezavisnost Kosova ne priznaje pet članica - dok to čini njih dvadeset i dve. Većina država Evropske unije priznaje nezavisnost Kosova.
Glas Amerike: Radi li se onda o maksimalističkim ili realnim zahtevima?
Mekarti: Kada kažem maksimalistički - ukazujem kako to deluje u javnosti. Možda bi trebalo da preformulišem, možda nisu maksimalistički, ali to je jedan od zahteva na kome se sve zasniva. Deluje da kosovska strana nema mnogo drugih zahteva - i to ima smisla, jer je to nešto što im je najvažnije. Mislim da će za obe strane u pregovorima, Srbiju i Kosova, biti situacija “daj i uzmi”. Biće potrebno da obe strane tako postupaju. Tako da kada kažem maksimalistički – radi se o stvarima koje strane potražuju. Da bi sve to uspelo potrebno je da za obe strane postoje dobrobiti koje će ih odobrovoljiti.
Glas Amerike: Kakav bi mogao biti ishod susreta u Vašingtonu?
Mekarti: Mislim da ne bi trebalo biti previše optimističan. Reč je o prvom koraku, dočekanom sa dobrodošlicom, u dugom procesu dijaloga dve strane. Podsećam vas da se radi o susretu koji je odložen - nije održan u junu. Tako da se, na neki način, radi o prvom susretu. I svi od njega očekuju neke rezultate. Očekujem da će ga propratiti uzdržani komentari učesnika. Prema mom mišljenju, važno je što je Vašington, u koordinaciji sa Evropskom unijom, uključen u proces, koji bi u političkom smislu trebalo da predvodi Evropska unija.
Problem na strani Evropske unije mislim da je u tome što ponekad ne nastupa jedinstveno. Različite nacionalne vlade unutar EU, kao što znate, imaju različita mišljenja o ovoj temi. Tako da je angažovanje Vašingtona značajno iz više razloga. Svesni ste da su etnički Albanci izrazito proamerički orijentisani - tako da mislim da to prilično može pomoći čitavom procesu i povezivanju dveju strana. Što ne znači da Vašington ne bi trebalo da obrati pažnju na to šta su potrebe Beograda. Može se reći da aktuelna američka administracija uzima u obzir i stavove Beograda u razgovorima.
Glas Amerike: Šta mislite da je glavni razlog za angažovanje Vašingtona, volja i spremnost da se pomogne proces, ili ima i drugih motiva imajući u vidu predstojeće novembarske izbore?
Mekarti: Ne bih mogao da govorim o potencijalnim motivima iza kulisa. Kao posmatrač, mogu samo da uvidim značaj angažovanja Vašingtona. Možda je uočena mogućnost, koja bi obezbedila napredak u dugogodišnjim zamrznutim odnosima ili zamrznutom sukobu – mada nisam siguran da bi se mogao opisati kao takav.
Glas Amerike: Susret u Beloj kući održava se nekoliko dana pre nego što će se lideri Kosova i Srbije sastati u Briselu - u okviru dijaloga kojim posreduje Evropska unija koji je odmrznut 16. jula. Može li da podstakne proces koji vodi EU ili se može očekivati nešto drugo?
Mekarti: Mislim da isključivo može pomoći. Deluje da je od juna komunikacija između Vašingtona i Brisela poboljšanja. Pozdravljam angažman Vašingtona i drago mi je što vidim da postoji određena koordinacija u vezi sa susretima tehničkim timovima, razgovora u Vašingtonu, kao i sastankom lidera Kosova, Srbije i predstavnika Brisela koji će uslediti.
Glas Amerike: Mislite li da su Sjedinjene Države i Evropska unija u potpunosti usklađene u ovom procesu? Deluje da u skorijoj prošlosti to baš i nije bio slučaj?
Mekarti: Trenutno je stanje mnogo bolje nego što je bilo. Nikada to nije savršeno, ali mislim da su odnosi u tom smislu prilično poboljšani.
Glas Amerike: Da li su moguća razmimoilaženja SAD-a i EU u prošlosti otežavala proces?
Mekarti: Proces koji nije urodio plodom predvodila je Evropska unija. Vašington je iskazao nameru da se uključi. Činjenica je da je bila potrebna bolja komunikacija dve strane. Mislim da sada sve ide u dobrom smeru i važno je da Vašington, Brisel, Beograd i Priština u tome uspeju. Međutim, reč je o dugom procesu i mnoštvu tema za razgovor. U potpunosti podržavam Vašington i Brisel da zajednički rade na tome -imajući u vidu značaj problema.
Dijalog između Srbije i Kosova je izuzetno važan. Na to ukazuje i višegodišnja usredređenost Sjedinjenih Država i Evropske unije na razgovore dve strane. Deluje da su SAD više fokusirane na dijalog nego ranije. I to je stvorilo zanimljivu dinamiku između Sjedinjenih Država i Evropske unije. Takođe, uz to što je taj proces veoma važan - mislim da je značajno da Vašington i Brisel blisko sarađuju u procesu i usklađuju svoje delovanje.
Mislim da je u prošlosti Vašington bio zadovoljan time što je Brisel u potpunosti vodio proces. I ne želim da kažem da Brisel trenutno ne vodi proces. Ali mislim da je bilo važno da Vašington podstakne proces i sarađuje sa Briselom u smislu njegovog napretka. Moje mišljenje je da je blokiranom dijalogu Kosova i Srbije trebalo malo ohrabrenja, jer je važno postići rešenje o sporu kojim će Beograd i Priština biti zadovoljni u najvećoj mogućoj meri.
Glas Amerike: Ukazujete da je Vašington dao podstrek dijalogu u vreme dok je bio blokiran?
Mekarti: Da, mislim da je to pomoglo. Ne bih rekao da je Brisel zbog toga bio vrlo srećan. Mislim da bi se složili sa mojim mišljenjem o tome. Ali mislim da je nakon nekih promena, o tome nemam nikakvih neposrednih informacija već zaključujem na osnovu medijskih izveštaja i razgovora sa kolegama u Briselu, intenzivirana komunikacija. Što je pospešilo proces od juna i sastanka u Vašingtonu koji je trebalo da bude održan. Deluje da se proces dijaloga sada mnogo lakše odvija.
Glas Amerike: Možete li nazreti kada bi dve strane, Kosovo i Srbija, mogle postići sporazum?
Mekarti: Zaista je teško reći - imajući u vidu da postoji mnoštvo stvari koje treba rešiti. Sporazum ne bi trebalo očekivati ove godine. Međutim, mogući su pojedinačni sporazumi o nekim od značajnih pitanja. Bilo bi sjajno da obe strane izađu sa stavom da će proces nastaviti kroz ekonomsku saradnju koja može pomoći dijalog. Ono što se može očekivati je postepeno približavanje i postizanje sporazuma u skladu sa tim. Ali, teško je odrediti kako će izgledati potpuno razrešenje i kada bi se to moglo dogoditi.
