Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u utorak da Sjedinjene Države ostaju pri svojim "čelično čvrstim" obavezama u odbrani dugogodišnjeg saveznika, Filipina, od oružanog napada u Južnom kineskom moru.
Blinkenova poseta Manili je njegova druga od kada je filipinski predsednik Ferdinand Markos preuzeo dužnost 2022. godine i deo je kratke azijske turneje kako bi se pojačala podrška SAD regionalnim saveznicima protiv Kine.
Peking polaže pravo na skoro celo Južno kinesko more, odbacujući konkurentske tvrdnje nekoliko zemalja jugoistočne Azije, uključujući Filipine, i međunarodnu presudu koja je kineski stav proglasila neosnovanim.
Blinkenovo obnovljeno obećanje o odbrani usledilo je posle nedavnih incidenata koji uključuju filipinske i kineske brodove u blizini spornih grebena kod obale te zemlje u jugoistočnoj Aziji.
"Ovi plovni putevi su ključni za Filipine, njihovu bezbednost, njihovu ekonomiju, ali su takođe ključni za interese regiona, Sjedinjenih Država i sveta", rekao je Blinken na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim filipinskim kolegom Enrikeom Manalom.
"Zato smo uz Filipine i držimo se naših čvrstih odbrambenih obaveza, uključujući i sporazuma o međusobnoj odbrani".
Posle Blinkenovih reči, Kina je saopštila da Sjedinjene Države "nemaju pravo" da se mešaju u pitanja Južnog kineskog mora.
"Sjedinjene Države nisu strana kada je reč o Južnom kineskom moru i nemaju pravo da se mešaju u pomorska pitanja koja su između Kine i Filipina", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan na redovnoj konferenciji za novinare.
Blinkenova turneja odigrava se uoči trilateralnog sastanka u Vašingtonu sledećeg meseca između američkog predsednika Džoa Bajdena, Markosa i japanskog premijera Fumija Kišide.
Najavljujući samit sa azijsko-pacifičkim saveznicima, portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer rekla je da će lideri forsirati "zajedničku viziju za slobodan i otvoren Indo-Pacifik".
Najviši američki zvaničnici su u više navrata govorili da bi "oružani napad" na filipinske državne brodove, avione, oružane snage i obalsku stražu doveo do pozivanja na sporazum o međusobnoj odbrani između SAD i Filipina iz 1951. prema kom je Vašington obavezan da brani svog saveznika.
Markos je izrazio "veliku strepnju" zbog nedavnih sukoba koji su izazvali oštru diplomatsku razmenu između Manile i Pekinga.
Uoči svojih sastanaka, Blinken je obišao fabriku poluprovodnika. On je opisao Filipine kao "sve neophodnijeg partnera" u obezbeđivanju "izdrživog" lanca snabdevanja čipovima.
Sjedinjene Države nastoje da učvrste svoju prednost u industriji čipova, kako iz razloga nacionalne bezbednosti, tako i zbog konkurencije iz Kine.
"Unapredjenje savezništva"
Peking je optužio Vašington da koristi Filipine kao "piona" u sporu u vezi sa Južnim kineskim morem i raznim grebenima.
Kina raspoređuje brodove da patroliraju prometnim plovnim putem i izgradila je veštačka ostrva koja je militarizovala da bi potkrepila svoje tvrdnje.
Manalo je na konferenciji za novinare rekao da je Blinkenu naglasio važnost "značajnijih američkih investicija u jačanje odbrambenih i civilnih sposobnosti za sprovođenje zakona u Filipinima".
Blinkenova poseta je imala za cilj "unapređenje savezništva", rekao je Renato De Kastro, profesor međunarodnih studija na Univerzitetu De la Sal u Manili.
Markos bi takođe verovatno bio zainteresovan da čuje od Blinkena koje su "tačke okidanja" za Sjedinjene Države da se pozovu na svoj sporazum o međusobnoj odbrani, rekao je Herman Kraft, profesor političkih nauka na Univerzitetu Filipina.
Odnosi između Vašingtona i Manile bili su nestabilni pod bivšim predsednikom Rodrigom Duterteom, koji se okrenuo ka Kini.
Međutim, otkako je Markos preuzeo vlast, nastojao je da produbi saradnju sa Sjedinjenim Državama i regionalnim susedima, suprotstavljajući se kineskoj agresiji na filipinske brodove u Južnom kineskom moru.
