Predsednik SAD Džo Bajden ponovio je svoja upozorenja o klimatskim promenama tokom posete Kaliforniji, dok je obilazio područja kojima je nedavna oluja izazvala štetu.
Predsednik je obećao više federalne pomoći i izneo svoj plan za ublažavanje efekata ekstremnih vremenskih uslova, za koje je rekao da su uzrokovani klimatskim promenama.
"Moramo da investiramo u snažniju infrastrukturu da bismo umanjili uticaj ovih katastrofa, jer one postaju kumulativne, na neki način", rekao je on. "Već smo izdvojili sredstva iz zakona o infrastrukturi koji sam potpisao pre godinu dana".
Njegov najviši zvaničnik za hitne situacije izneo je otrežnjujuću procenu stanja dok je Bajden leteo s kraja na kraj zemlje, kako iz prve ruke sa guvernerom Kalifornije Gevinom Njusomom video razmere nanete štete.
"Kalifornija je zaista iskusila neke neviđene oluje - devet takozvanih 'atmosferskih reka' - vlažnih vazdušnih frontova - koje su prošle neposredno pred Novu godinu", rekla je Dijan Krizvel, koja je na čelu Federalne agencije za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA). "Kada razgovaram sa ljudima na terenu, ono što su mi rekli je da, znate, ove oluje dolaze sa vetrovima uraganske jačine, a takođe stvaraju neverovatne uslove poput olujnog talasa. I tako, osećali su se kao da ih pogađa uragan za uraganom".
Bajden je rekao da je napravio korake da bi umanjio posledice klimatskih promena kroz nedavno usvojeni Zakon o smanjenju inflacije, koji dodeljuje 400 milijardi dolara federalnog finansiranja za čistu energiju - što je potez čiji je cilj ispunjavanje obaveza SAD prema Pariskom sporazumu, prema kojem globalno zagrevanje treba da se ograniči na manje od 2 stepena Celzijusa.
Promovisao je američke inovacije u čistoj energiji putem električnih vozila i još mnogo toga.
"Nismo spremni"
Šeri Gudman, koja je bila prva zamenica podsekretara odbrane za bezbednost životne sredine tokom Klintonove administracije, rekla je za Glas Amerike da američka vlada dugo vidi klimatske promene kao pretnju.
"Moramo to da razumemo u smislu ovih složenih i kaskadnih rizika, jer jedan rizik - oluje izazvane šumskim požarima - ima onda uticaj na sledeći niz klimatskih događaja, ovih ekstremnih događaja, ovih atmosferskih događaja. Svi oni međusobno utiču jedni na druge", rekla je ona u razgovoru preko aplikacije "Zum". "Dakle, to je veoma važno. I mi nismo spremni, nažalost, kao društva širom sveta".
Teret bi, rekla je Gudman, trebalo da dele vlada i privatni sektor, što je poruka koju čuju i globalni moćnici na Svetskom ekonomskom forumu. Bajden je poslao svog glavnog izaslanika za klimu na ovonedeljni sastanak u Davosu u Švajcarskoj.
Gudman je rekla da će za promene biti potrebno vreme.
"Ne možemo tek tako da se 'skinemo' sa fosilnih goriva", rekla je ona. "Još neko vreme ćemo koristiti naftu i gas".
Kritičari traže proglašenje vanrednog stanja
Međutim, Bajdenovi kritičari kažu da bi lideri trebalo da budu agresivniji, posebno kada je u pitanju suočavanje sa zagađujućim industrijama.
"Ne možemo da rešimo ovaj problem bez snažne vladine akcije", rekla je za Glas Amerike, takođe preko Zum aplikacije Kesi Sigel, koja vodi Institut za klimatsko pravo Centra za biološki diverzitet:
"A to treba da počne suočavanjem sa kompanijama za fosilna goriva koje su u srcu problema i koje su tako dugo pokušavale da odvuku pažnju, poriču i odlažu".
Sigel i drugi aktivisti za zaštitu životne sredine pozivaju Bajdena da proglasi vanrednu situaciju zbog klime.
"Koliko još života mora biti izgubljeno" , upitala je Karolin Henderson, viša aktivistkinja za klimatske kampanje Grinpisa u SAD. "Koliko još uništenih kuća moraju da posete predsednik Bajden i guverner Njusom? … Prošle godine, predsednik Bajden je rekao da će se pozabaviti vanrednim klimatskim stanjem, ali videli smo vrlo malo akcije. Vreme je da sprovede te reči tako što će proglasiti klimatsku vanrednu situaciju".
Neki od Bajdenovih političkih protivnika, čak i kolege demokrate poput senatora Džoa Mančina, otupili su sveobuhvatnije zakone, tvrdeći da te industrije stvaraju vredna radna mesta.
