U izbornoj godini opterećenoj neizvesnostima, jedna stvar je jasna: Amerikanci smatraju da je novembarski revanš između američkog predsednika Džoa Bajdena i njegovog vodećeg republikanskog izazivača, bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, još manje privlačan nego prvi put 2020.
Januarska anketa Rojtersa i Ipsosa pokazala je da većina Amerikanaca ne želi da se Bajden i Tramp ponovo kandiduju i da im je dosadno da gledaju iste kandidate na predsedničkim izborima.
Tramp ima pravne probleme, a njega i Bajdena smatraju prestarima, iako ankete pokazuju da su Amerikanci više zabrinuti za Bajdena, koji bi na dan izbora imao 81 godinu, nego za Trampa, koji bi imao 78 godina.
Zašto su Amerikanci u ovoj situaciji?
Kratak odgovor, prema analitičarima, jeste da i Bajden i Tramp žele još jedan mandat i da deluju u političkom sistemu koji je usmeren na favorizovanje ljudi na funkcijama.
Tramp želi još četiri godine
Drugi mandat bi mogao da pruži opravdanje Trampu koji je od poraza od Bajdena 2020. neosnovano tvrdio da su izbori pokradeni, rekao je Tomas Švarc, predsednički istoričar sa Univerziteta Vanderbilt.
Trampovi kritičari ga optužuju da se ne takmiči za dobrobit zemlje, već da ne bi otišao u zatvor, što on poriče. Tramp se suočava sa 91 tačkom četiri optužnice: za falsifikovanje svoje poslovne evidencije u Njujorku, za zadržavanje poverljivih dokumenata federalne vlade na Floridi i za pokušaj poništavanja izbora 2020. u dva odvojena slučaja u Vašingtonu i u državi Džordžiji.
Ove optužnice nisu ugrozile njegov rejting po anketama, rekao je Kliford Jang, predsednik Ipsosovih odnosa s javnošću u SAD.
"Tramp ima veoma jaku vezu sa svojom bazom", rekao je Jang za Glas Amerike. "Skoro neraskidivu".
Osvrćući se na pritužbe koje odjekuju kod MAGA republikanaca (MAGA - "Učinimo Ameriku ponovo velikom"), Tramp je dominirao na do sada održanim predizborima - procesima glasanja u celoj državi u kojima birači biraju kandidata stranke koji će se takmičiti na opštim izborima. Očekuje se da će lako osvojiti ostatak, koristeći sistem koji pojačava ideološki najvatrenije glasove biračkog tela.
Ovo je posebno tačno u državama sa "zatvorenim" predizborima gde birači moraju da se registruju u partiji pre glasanja. Proces isključuje nezavisne birače, a kandidati pobeđuju zauzimajući ideološki najekstremnije pozicije.
"Imate ogromnu većinu glasova za Donalda Trampa među republikanskim glasačima na primarnim izborima", rekao je Švarc za Glas Amerike.
Ali čak i "otvoreni" predizbori, gde registrovani birači bez obzira na svoju političku pripadnost mogu da glasaju za bilo kog kandidata, odražavaju samo mali deo biračkog tela. Na izborima u SAD od 2000. godine, prosečna stopa izlaznosti na primarne izbore je 27 odsto registrovanih birača, u poređenju sa 60,5 odsto na opštim izborima.
Bajden želi još četiri godine
Kao i svaki aktuelni američki predsednik, Bajden vidi drugi mandat kao potvrdu svojih dostignuća, rekao je Švarc.
Bajden je obezbedio niz pobeda u zakonodavstvu, predvodio je odgovor Zapada na rusku invaziju na Ukrajinu i predsedavao ekonomijom u kojoj su strahovi od recesije popustili, rast i dobijanje radnih mesta pobeđivali očekivanja, dok se inflacija hladi.
"Moguće je da se Džo Bajden proglasi uspešnim predsednikom u jednom mandatu i povuče se. On to jednostavno ne želi", primetio je Švarc, pominjući Harija Trumana i Lindona Džonsona koji su odlučili da se više ne kandiduju u martu 1952. i 1968. "A stranka nije dovoljno jaka da mu to kaže".
Demokrate vide Bajdena kao najbolju barikadu protiv svog najvećeg straha — još jedne Trampove administracije, rekao je Švarc. Da Tramp nije ušao u trku, dodao je, bili bi spremniji da izazovu Bajdena.
"Ono što čujem je da se vozimo dalje sa Bajdenom", rekla je demokratski strateg Korin Grejs Friman.
Ovo uprkos frustraciji progresivaca zbog neuspeha predsednika da u potpunosti otpiše dug za studentski zajam i zbog njegovog odgovora na rat Izraela i Hamasa, rekla je ona za Glas Amerike.
"Postoji mnogo ljudi koji ne mogu da podrže ovog predsednika, koji takođe ne vole Donalda Trampa, koji samo osećaju da nas Demokratska stranka konstantno izneverava", rekla je ona, dodajući da podrška crnaca i Latinoamerikanaca "počinje da opada zbog toga".
Demokrate su sada zaglavljene u izuzetno rizičnoj kockarskoj igri u kojoj bi potencijalni zdravstveni ili drugi incident vezan za godine mogao dodatno obeshrabriti glasače, upozorio je Švarc. Ali, uprkos Bajdenovim slabim rezultatima u anketama i pitanjima o njegovim godinama, ne postoji plan B za demokrate.
"Nijedna održiva alternativa nije ušla u trku", rekla je Elejn Kamark, viši naučni saradnik na studijama upravljanja i direktor Centra za efektivno javno upravljanje na Brukings institutu. "Ne možete pobediti nešto bez ičega", rekla je ona za Glas Amerike.
Ova ideja je stavljena na probu rano, tokom januarskih predizbora u Nju Hempširu koje je Bajden preskočio jer je obećao demokratama Južne Karoline da će njihova država biti domaćin prvih predizbora. Predsednik nije bio na primarnim glasačkim listićima u Nju Hempširu, ali je većina tamošnjih glasača dopisivala njegovo ime, donevši njegovu ubedljivu pobedu nad dvoje velikih izazivača, kongresmenom Minesote Dinom Filipsom i autorkom samopomoći Marijanom Vilijamson, koji su bili na glasačkom listiću.
Sistem favorizuje one na vlasti
I Bajden i Tramp su, u suštini, su trenutno lideri svojih stranaka, koji imaju ogroman uticaj na svoj partijski aparat i resurse. Oni takođe imaju koristi od sistema primarnih izbora gde mali broj država ima ogroman uticaj i izbori kandidata su "zakucani" mnogo pre izbora, čak i ako postanu manje popularni.
Poslednja karakteristika sistema je nenamerni rezultat napora da se popravi prethodni sistem, rekao je Džefri Kauan, profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije.
Tokom Demokratske nacionalne konvencije 1968. godine, Kauen se zalagao za reformu kako bi se osiguralo da glasači u svih 50 država budu zastupljeni, zamenjujući sistem u kojem je manje od 20 država održavalo primarne izbore, a poslaničke grupe i predsedničke kandidate su uglavnom birali partijski lideri tokom svoje konvencije.
"Sastavio sam ovu komisiju koja je rekla da će svi delegati na konvenciji iz 1972. morati da budu izabrani kroz proces otvoren za puno učešće javnosti u kalendarskoj godini izbora", rekao je Kauen za Glas Amerike.
Kada je odredila da se predizbori održavaju iste godine, komisija nije očekivala da će se državna pravila evoluirati kako bi se kandidati rano "zakucali", čak i ako se stavovi birača o njima kasnije promene, rekao je Kauen.
Većina država sada zahteva od kandidata koji žele da se kandiduju na predizbornima neke stranke da se registruju do prve nedelje izborne godine. Države se takođe utrkuju da održe svoje primarne izbore što je ranije moguće.
To znači da bi od treće nedelje februara bilo teško da kandidat pokrene kampanju protiv Bajdena ili Trampa, iako ima još više od 250 dana do izbora. Predizbori su održani u kritičnim državama kao što su Nju Hempšir, Nevada i Južna Karolina, a rokovi za podnošenje kandidatura su prošli u mnogim drugim.
To dalje znači - osim ako jedan od njih ne odustane ili se stranka ne potrudi da nominuje zamenu tokom konvencije - Amerikanci su se zaglavili ili sa Trampom, koji će biti republikanski kandidat zagovarajući MAGA opciju, ili sa Bajdenom, jer se smatra da je jedini ko može da pobedi Trampa.
