Senat američkog Kongresa, koji broji stotinu mesta, podržao je pristupanje Finske i Švedske Severnoatlantskoj alijansi (NATO) što se u delu međunarodne javnosti tumači najznačajnijim proširenjem tog vojno-političkog saveza od devedesetih godina prošlog veka.
Protokol o pristupanju Finske i Švedske NATO-u podržalo je 95 članova Senata u jeku vojne kampanje koju Rusija, duže od pet meseci, vodi protiv susedne Ukrajine.
Predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden, čvrsti zagovornik podrške Ukrajini koja se nalazi na meti ruske invazije, zalaže se za što skoriji prijem dve države sa severa Evrope u zapadni vojno-politički savez.
Većina demokrata i republikanaca izrazila je snažnu podršku proširenju Alijanse. U julu je Odbor za spoljne poslove Senata podržao članstvo Finske i Švedske.
Čak Šumer, lider demokratske većine u Senatu, pozvao je ambasadore i druge diplomatske predstavnike dve države u Vašingtonu da prate debatu i glasanje.
„Glasanje o članstvu u NATO-u je veoma važno za Ameriku i bezbednost širom sveta. Članstvo Finske i Švedske će još više ojačati NATO, a to je važno imajući u vidu rusku agresiju“, rekao je Šumer u Senatu.
Finska i Švedska su podnele zahtev za članstvo u NATO kao reakciju na rusku invaziju u Ukrajini. Rusija je, sa druge strane, obe države upozoravala na moguće posledice njihovog članstva u Alijansi.
Trideset članica NATO-a potpisalo je protokol o pristupanju Finske i Švedske, koji će im omogćiti pridruživanje kada parlamenti zemalja članica ratifikuju odluku.
Taj proces mogao bit potrajati godinu dana – a po njegovom okončanju Finska i Švedska biće zaštićene klauzulom o odbrani – prema kojoj je napad na jednu članicu napad na sve.
