Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao je Rusiju "terorističkom državom" u utorak i pozvao Ujedinjene nacije da pošalju komisiju za istragu smrtonosnog raketnog udara na tržni centar u gradu Kremenčuk.
"Ko se od vas ne slaže da je to terorizam", upitao je ukrajinski lider u obraćanju Savetu bezbednosti UN u ponedeljka govoreći o napadu na tržni centar u kojem je poginulo najmanje 18 civila i druge ruske napade na civile i civilnu infrastrukturu poslednjih dana.
Zelenski je rekao da bi se u bilo kom drugom delu sveta svaka grupa koja je ubijala civile na način na koji Rusija radi u Ukrajini smatrala teroristima.
"Stoga, ono što se kažnjava na nivou kriminalaca i kriminalnih organizacija ne sme da prođe bez kontrole na nivou države koja je postala terorista", rekao je on o Kremlju.
Zelenski je pomenuo nekoliko novih ruskih napada izvršenih u utorak, samo nekoliko sati pre njegovog obraćanja. Najmanje osam civila je ubijeno u napadima na južni lučki grad Nikolajev i severoistočne krajeve u blizini Harkova, drugog po veličini grada Ukrajine. Među ubijenima je i šestogodišnja devojčica. Desetine su povređene, uključujući i tromesečnu bebu koja je bila u komi.
Izaslanik Moskve u Savetu bezbednosti protestovao je što je ukrajinskom predsedniku dozvoljeno da se obrati savetu, rekavši da je pojavljivanje Zelenskog bilo u poslednjem trenutku dogovoreno bez konsultacija sa svim članovima Saveta.
Zamenik ambasadora Dmitrij Poljanski rekao je da je namera Zelenskog da pridobije simpatije i oružje kod učesnika samita NATO koji počinje u Madridu.
Poljanski je takođe odbacio navode da je pogođen tržni centar u Kremenčuku, rekavši da nije bio blizu ruske mete.
"U stvarnosti nije bilo udara na tržni centar", izjavio je Poljanski. "Ruske oružane snage su preciznim oružjem gađale hangare sa zapadnim oružjem i municijom dobijenom od Sjedinjenih Država i evropskih zemalja u oblasti fabrike putarskih mašina u Kremenčuku".
NATO izašao iz ćorsokaka
Ranije u utorak, Turska je povukla svoje prigovore na ulazak Finske i Švedske u NATO. Tri zemlje potpisale su memorandum u Madridu na početku samita NATO-a, potvrđujući podršku Ankare.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg objavio je na Tviteru potvrdu sporazuma.
Turska je zapretila da će staviti veto na pokušaje dve nordijske države da se pridruže atlantskom savezu zbog onoga što Ankara vidi kao njihovu podršku sirijskim kurdskim borcima iz grupe Narodne odbrambene jedinice (YPG) povezane sa Radničkom partikom Kurdistana (PKK). Ankara smatra PKK terorističkom organizacijom.
Finska i Švedska podržavaju YPG, kao i neke članice NATO-a, uključujući Sjedinjene Države, u ratu protiv Islamske države.
"Finska je ovu zabrinutost stalno shvatala ozbiljno", rekao je predsednik Sauli Niiniste u saopštenju. "Finska osuđuje terorizam u svim njegovim oblicima i manifestacijama. Kao članica NATO, Finska će se u potpunosti posvetiti antiterorističkim dokumentima i politici NATO".
Očekuje se da će rat u Ukrajini biti među glavnim temama na samitu.
"Na našem samitu NATO pojačaćemo podršku našem bliskom partneru Ukrajini sada i na duži rok", izjavio je Stoltenberg.
"NATO saveznici stoje uz vas", rekao je Stoltenberg nakon razgovora sa Zelenskim.
U razgovorima sa generalnim sekretarom NATO uoči samita, Zelenski je istakao potrebu za "snažnim odbrambenim raketnim sistemom za Ukrajinu kako bi sprečila ruske terorističke napade".
Stoltenberg je u ponedeljak rekao da zapadna vojna alijansa objavljuje sedmostruko povećanje broja svojih vojnika u pripravnosti — sa 40.000 na više od 300.000.
Nove sankcije
Pojačani napadi Rusije usledili su kada su Sjedinjene Države ponovo pojačale sankcije protiv odbrambenih entiteta Moskve i pojedinaca koji vode rat predsednika Vladimira Putina, koji je sada u petom mesecu trajanja.
Sekretarijat za finansije i drugi američki državni organi uveli su sankcije najvećem ruskom odbrambenom konglomeratu, državnoj korporaciji Rostek, i desetinama ruskih subjekata u odbrambenoj industriji. Američke agencije su takođe obuhvatile sankcionisale osobu u Ukrajini za koju su rekli da je Rusija nelegitimno postavila za gradonačelnika, kao i 19 članova odbora Rosteca i devet njihovih odraslih članova porodice.
Akcije G-7
Lideri Grupe sedam vodećih industrijalizovanih ekonomija zaključili su sastanak u utorak u Nemačkoj izrazivši podršku Ukrajini i obećanjem da će "nastaviti da nameću ozbiljne i trenutne ekonomske troškove režimu predsednika Putina zbog njegovog neopravdanog agresorskog rata protiv Ukrajine".
U saopštenju se navodi da će zemlje G-7 pojačati svoje napore u rešavanju šireg uticaja rata, uključujući globalne zalihe energije i hrane.
Lideri su takođe rekli da će razmotriti načine da zabrane usluge "koje omogućavaju globalni transport preko mora ruske sirove nafte i naftnih derivata, osim ako se nafta ne kupuje po ceni koja će biti dogovorena u konsultaciji sa međunarodnim partnerima, ili nižoj od toga".
Oni su rekli da će takav plan omogućiti najugroženijim zemljama da zadrže pristup ruskim energetskim tržištima.
Pored napora da se smanji zavisnost od ruskih snabdevanja energentima, runde sankcija koje su već donete bile su usmerene na izvoz ruske energije kako bi izvršili pritisak na Putina da okonča rat i pokušao da ometa sposobnost Rusije da finansira svoje ratne napore.
U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres i Rojters.
