Alen protiv Farou, dokumentarni film u četiri dela, bavi se optužbama Dilan Farou da ju je njen slavni otac, reditelj Vudi Alen, seksualno zlostavljao u detinjstvu. Vudi Alen odbacuje te optužbe. To je najnoviji u nizu filmova #MeToo ere, o ženama koje tvrde da su ih seksualno zlostavljali moćni muškarci.
U dokumentarnom serijalu kanala HBO “Alen protiv Farou”, autori Kirbi Dik i Ejmi Ziring bave se optužbama Dilan Farou da ju je otac zlostavljao kada je imala sedam godina.
“Snimili smo serijal u četiri dela zasnovan na dokazima, izjavama očevidaca, svedočanstvima, policijskim izveštajima, crtežima i dijagramima. Hoću da kažem – on nije plod naše mašte.”
Prema dokumentarnom filmu, tvrdnje Dilan Farou o zlostavljanju su bile centralni deo bitke za starateljstvo nad decom koju su Vudi Alen i Mia Farou vodili u njujorškom sudu 1992.
Iako je sud presudio u korist Mie Farou, protiv Vudija Alena nikada nije podignuta optužnica za seksualno zlostavljanje. Razgovarajući sa filmskim autorima, Dilan Farou kaže da su, celog njenog života, harizma i slava njenog oca stavljali u zasenak njeno lično iskustvo i svedočanstvo. Ona ističe da i dalje živi pod traumom zbog zlostavljanja.
Prema pisanju magazine Hollywood Reporter (Holivud Reporter), Vudi Alen je oštro kritikovao film kao nepravednu kampanju, zato što je izostavljeno njegovo gledište. Autori kažu za Glas Amerike da je Alen odbio da bude intervjuisan.
“Bilo bi nam drago da smo mogli da ga intervjuišemo. Da sam na njegovom mestu apsolutno bih sa razgovarala sa svima, da verujem da mi je učinjena ogromna nepravda”, navodi Ejmi Ziring.
Sintija Fjuks, koja je direktorka filmskog odeljenja na Univerzitetu Džordž Mejson, podseća da je proteklih godina snimljeno više istraživačkih dokumentarnih filmova koji su ponovo skrenuli pažnju na optužbe protiv moćnih muškaraca za seksualno zlostavljanje, koje su iznošene decenijama.
“Mislim da je to deo posla kojim se dokumentaristi sada bave. Ponovo uzimaju slučajeve koji su polako zaboravljani jer su potisnuti, i zato su ovi filmovi značajni.”
Dobar primer su, kako navodi Fjuks, raniji radovi Kirbija Dika i Ejmi Ziring. “Nevidljivi rat”, dokumentarni film iz 2012. godine nominovan za Oskara je priča o sistematskom silovanju žena u vojsci. U to vreme su ga odgledali članovi Kongresa I sekretar za odbranu Lion Paneta, koji je potom promenio politiku vođenja sudskih postupaka za silovanje unutar vojske.
Film istog tandema “The Hunting Ground” iz 2015, nominovan za Oskara, pokrenuo je razgovore o seksualnim napadima na kampusima američkih fakulteta.
Kako podseća Fjuks, dokumentarac “Preživeti R. Kelija”” u kome je više žena optužilo slavnog muzičara Roberta Kelija za zlostavljanje, doveo je do istrage protiv Kelija, koji je optužen za seksualne zločine.
Dokumentarni film “Nedodirljiv: Uspon i pad Harvija Vajnstina” doveo je do novih optužbi protiv Harvija Vajnstina za seksualno zlostavljanje. Filmski producent osuđen je na 23 godine zatvora za silovanje i seksualni napad.
“Ja sam potpuno za kulturu posledica. To je pokret čiji je cilj da više ljudi odgovara za svoje postupke. Ja mislim da je to dobro i zdravo.”
Kirbi Dik kaže da dokumentarci o seksualnom zlostavljanju kao što su “Alen protiv Farou” utiču na sam pokret #MeToo.
“Imate primer nekoga ko je progovorio I to daje utehu I podršku drugim preživelima, koji će možda odlučiti da progovore a možda neće, bilo da su odrasli ili deca.”
