Posle istupa glumice Danijele Štajnfeld i otkrića da je, kako tvrdi, pre devet godina silovao kolega Branislav Lečić, deo javnosti aplaudira njenoj hrabrosti da otvoreno govori o preživljenoj traumi. Branislav Lečić je optužbe za silovanje više puta negirao, a poslednjoj izjavi poručio i da je spreman da ide na poligraf. Postupak pred tužilaštvom je u predistražnoj fazi. Aktivistkinje kažu da, iako je nesumnjivo dobro da se u javnosti govori o seksualnom zlostavljanju, treba sačekati i videti kako će reagovati institucije.
U ekskluzivnom intervjuu za Insajder, ali i pred tužilaštvom, glumica Danijela Štajnfeld je otkrila da je Branislav Lečić „moćnik iz filmske industrije“ koji je silovao 7. maja 2012. Ispričala je da silovanje nije odmah prijavila jer nije bila dobro, plašila se da joj se neće verovati, pitala se kako će joj to uticati na život.
„Ona je bila višestruko zlostavljana, prvi je lični i fizički nivo, drugi je nivo sredine, treći je institucionalni nivo. A da bi neko mogao ovako da istupi, veoma je važno da na svim ovim instancama dobije podršku i razumevanje. Ovakva ekspozicija svoje vunerabilnosti govori o njenoj velikoj snazi i zaslužuje svako poštovanje“, objašnjava psihološkinja Nevena Čalovska Hercog za Glas Amerike.
Biljana Stepanov, direktorka Centra za podršku ženama iz Kikinde, kaže da mesečno dobijaju nekoliko desetina prijava seksualnog nasilja, ali da se, generalno, taj vid nasilja manje prijavljuje nego psihičko ili fizičko nasilje.
„Tu su stvari različite iz razloga što žene osećaju užasan stid i sramota ih je da govore o pretrpljenom iskustvu, zatim je tu strah od osude okoline, prvo najbližih, a onda i ostalih u okolini, a onda i vrlo često žene, pogotovo žene u starijim godinama, od 40te pa naviše, retko govore o iskustvu seksualnog nasilja. Mlađe žene se sve više ohrabruju i prijavljuju seksualno uznemiravanje, ali i teža dela seksualnog nasilja kao što je silovanje“.
Danijela Štajnfeld je u prilog svojoj tezi, tužilaštvu dostavila i snimak razgovora sa, kako tvrdi, Lečićem, na kojem on ne negira da se nešto dogodilo. Na konstataciju glumice da je ignorisao njeno NE, glas sa snimka kaže da treba da bude polaskana što je pokazao interesovanje za nju.
„Ovaj obrazac je pervertovana komunikacija, ne samo da te koristim i zloupotrebljavam poziciju moći nad tobom, nego si ti posebno privilegovana što si u tom odnosu sa mnom. Možete da zamislite na koliko nivoa to obeshrabruje žrtvu i koliko potom to trasira put ka osećanju krivice, preispitivanju, doživljaju trajne manje vrednosti. To je dupla negativna poruka: da sam kriva što nisam reagovala, a ako sam reagovala - kriva sam što sam reagovala“, kaže Čalovska Hercog.
„Tehnologija ohrabruje žene da prijave seksualno nasilje“
Tužilaštvo i sud treba da odluče hoće li prihvatiti audio snimak Danijele Štajnfeld kao validan dokaz. Ipak, kako za Glas Amerike kaže Biljana Stepanov, upravo je tehnologija ta koja je ohrabrila žene da u većem broju prijave i javno govore o seksualnom nasilju.
„Institucije i dalje ne odgovaraju adekvatno na prijave seksualnog nasilja, pogotovo ako se žene prijave posle nekog vremena, mesec, dva, nekoliko godina. Možemo da kažemo da smo primetili da je dostupnost tehničkih sredstava kojima mogu da zabeleže ono što im se desilo, to im daje nekakvu sigurnost i da imaju neki dokaz i sa tim glasno i jasno izlaze u javnost. Tako da žene, pogotovo mlade devojke, se ne libe da uključe mikrofon, snimanje, snimke nasilnika i tako štite same sebe i kažu da imaju dokaz. To im daje snagu da izađu u javnost i govore o iskustvima“.
Govoreći o izazovima dokazivanja seksualnog nasilja koje se desilo pre izvesnog vremena, Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da su takve prijave u Srbiji uglavnom bile odbacivane, ali da ovoga puta to ne mora da bude slučaj.
„Kada silovanje ili drugi oblik seksualnog nasilja nije bio odmah prijavljen, onda je jedino što postoji kao dokaz je upravo lečenje žrtava. Da im je konstatovan (post-traumatski stresni poremećaj) PTSP, da su imale konstatovan PSTP jer su preživele tako tešku traumu, da su imale posledice o kojima Danijela priča da nije smela da izlazi, da kada je izašla i čula nešto da se povlačila. Da je imala stalan strah, a znate kada živite u stalnom strahu i napadima panike dve godine to je mnogo strašno".
Još jedan strah koji je glumica imala bio je od curenja informacija iz tužilaštva, što je navela kao razlog zbog kojeg nije htela da imenuje silovatelja.
„Vi nikada ne možete da znate odakle će da procure informacije. Ali ono što mi kao ženske organizacije očekujemo od tužilaštva je da odreaguje kada dođe do curenja informacija, kao što je bilo u slučaju Malčanskog berberina, i da se otkrije odakle su procurele, da se ti procesuiraju“, napominje Vanja Macanović.
Sagvoornice Glasa Amerike saglasne su da je pokret MeToo, nastao u SAD 2017. kao odgovor na seksualno nasilje u Holivudu, ohrabio žene da javno govore o proživljenom zlostavljanju jer „nisu same“.
Danijela Štajnfeld je izjavila da je Lečića imenovala tek posle nedavnog javnog istupa glumica Milene Radulović, Ive Ilinčić i drugih koje su u januaru ove godine javno optužile učitelja glume Miku Aleksića za silovanje i seksualno zlostavljanje. Aleksić je i dalje u pritvoru, a prema javno dostupnim informacijama, u postupku protiv njega saslušani su svedoci.
„U slučaju Mike Aleksića imamo puno žrtava koje pričaju da se seksualno nasilje i zloupotreba dešavala na isti način. I činjenica da svi oni govore, svako za sebe, o načinu na koji su uvučeni i prisiljavani snagom autoriteta na seksualne zloupotrebe, govori u prilog da se to dešavalo. Kod Danijele ćemo videti kako će biti kada ostane sama, ako imate samo jednu žrtvu protiv jednog počinioca, onda je taj slučaj verovatno teži za dokazivanje, ali ne znači da neće moći da se dokaže“, zaključuje Vanja Macanović.
