Srbija je ostvarila polovičan uspeh u zaštiti novinara, navedeno je u izveštaju Saveta Evrope za 2021. godinu čiji su autori 15 medijskih organizacija – partnera te organizacije.
U tekstu je ukazano da je u Srbiji 2020. uspostavljena Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, preneo je N1.
Dodaje se, međutim, da se u martu 2021. pet novinarskih i medijskih udruženja povuklo iz članstva navodeći kao razlog nedostatak poverenja u institucije i orkestriranu kampanju kleveta i pretnji upućenih vodećoj grupi novinara Mreže za istraživanje korupcije i kriminala (KRIK).
Ističe se i da su SLAPP tužbe postale uobičajena taktika protiv protiv nezavisnih medija, a posebno je, kako se navodi, na meti neprofitna istraživačka mreža o kriminalu i korupciji - KRIK.
"Uobičajeno, tužitelji traže da sud primora novinare i medije da uklone publikacije, upute izvinjenje, objave ispravku i da se obavežu da neće izveštavati u budućnosti o određenoj temi", navodi se u izveštaju.
U tekstu se, takođe, pominje da su u decembru 2021. godine partneri Platforme za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara Saveta Evrope i druge grupe koje se bore za slobodu medija pozdravile presudu kojom je potvrđena krivica četiri bivša zvaničnika srpske službe Državne bezbednosti za ubistvo, kako se navodi, vodećeg novinara i glavnog urednika Slavka Ćuruvije 1999.
Ukazuje se i na slučajeve nekažnjivosti za ubistva novinara na Kosovu, koje nije članica Saveta Evrope i samim tim i Platforme, ali, kako se ističe, razvoj na polju slobode medija na toj teritorijii zavređuje pažnju. Navodi se da nije zabeležen značajan napredak u istragama o ubistvima novinara između 1998. i 2005.
Dodaje se da bi Kosovo trebalo da bude dodato u Platformu kako bi se omogućilo partnerima da prikupe i provere informacije o ozbiljnoj zabrinutosti za slobodu medija i bezbednost novinara u toj zemlje. Takođe, ovakvi slučajevi u jugoistočnoj Evropi, uključujući i slučajeve nekažnjivosti, zahtevaju regionalnu saradnju i zbog toga i učešće samog Kosova.
Priložena je i lista srpskih i albanskih novinara od 1998-2005, za čija ubistva i nestanke niko nije kažnjen.
Značajno povećan broj pretnji
U izveštaju je navedeno da je tokom 2021. u zemljama članicama Saveta Evrope zabeleženo 41 odsto više ozbiljnih pretnji slobodi medija, odnosno njihov broj je skočio sa 200 u 2020. na 282.
Navodi se da je ukupno 110 upozorenja koja se tiču maltretiranja i zastrašivanja novinara objavljeno na Platformi za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara Saveta Evrope u 2021. godini, u poređenju sa 70 u 2020.
„Najveći broj slučajeva je zabeležen u Poljskoj, Ruskoj Federaciji, Srbiji, Sloveniji i Britaniji. Maltretiranja i klevetničke kampanje imaju jak obeshrabrujući efekat na novinare i medijske radnike. Mogu da im nansesu znatnu psihološku štetu i takođe mogu da predstavljaju rizik po fizičku bezbednost žrtvi, koje mogu da se okrenu autocenzuri kako bi izbegli da budu na meti“, ocenjuje se u izveštaju.
Dodaje se da je najviše pretnji novinarima u 2021. bilo usmereno na njihov život, zdravlje i fizički integritet. Najveći broj ovih pretnji uputile su nepoznate osobe u pisanoj i onlajn komunikaciji, a kao novi trend su zabeležene i pretnje preko telefona. U ovom smislu, posebno se izdvajaju Rusija, Srbija, Kipar i Bugarska.
"Takvi akti ukazuju na zabrinjavajući nivo napada na medije širom Evrope, što potkopava slobodu novinara i snižava branu za nasilje protiv štampe", navodi se u izveštaju.
Ističe se da su u regionu Zapadnog Balkana zabeleženi slučajevi u kojima su državni zvaničnici napadali novinare nacionalnih medija.
Spominje se primer hrvatskog predsednika Zorana Milanovića koji je novinara Hrvatske radiotelevizije nazvao varalicom, plaćenikom i sramotom za zemlju. Dodaje se da je Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac i desničar, vređao novinarku na ličnoj osnovi, a premijer u tehničkom mandatu Janez Janša optužio dopisnika nemačkog ARD za nacističku propagandu.
Novinari su bili izloženi napadima u mnogim situacijama, uključujući i mitinge i proteste, posebno demonstracije protiv kovid mera, a u svim tim situacijama prijavljena su 32 napada na novinare u Jermeniji, Hrvatskoj, Francuskoj, Gruziji, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Crnoj Gori, Španiji, Britaniji, Holandiji, Turskoj, Ukrajini i Srbiji, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da je bezbednost medijskog osoblja na tim događajima toliko bila ugrožena da su u nekim slučajevima medijske organizacije i njihovo osoblje prestali da pokazuju svoj logo dok su izveštavali sa terena.
Ističe se da je bilo i pretnji smrću novinarima, posebno u Francuskoj, Rusiji, Španiji, Holandiji i Srbiji.
