U Škotskoj je počela konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama - događaj od koga svetska javnost ima velika očekivanja, prvenstveno zbog neuspeha velikih industrijskih zemalja da se usaglase o obavezama u vezi sa potezima koji bi doprineli ublažavanju negativnih uticaja na životnu sredinu.
Pojedini svetski lideri su na početku samita u Glazgovu upozorili na propast sveta da bi pokušali da ožive zastale međunarodne pregovore o klimi, prenosi agencija Asošijeted pres.
Britanski premijer Boris Džonson, domaćin samita, u obraćanju je uporedio globalno zagrejavanje sa fiktivnim tajnim agentom Džejmsom Bondom koji je zavezan za bombu koja preti da uništi planetu i koji pokušava da je deaktivira.
Džonson je poručio okupljenim liderima "da se nalazimo u istoj poziciji", ali da "naprava koja otkucava kraj sveta" nije fiktivna. Pretnja su, kako je naglasio, klimatske promene izazvane korišćenjem uglja, nafte i prirodnog gasa.
Britanski premijer je ocenio da je isteklo vreme kada je reč o klimatskim promenama i da mora odmah da se preduzme akcija. Rekao je da je više od 130 lidera okupljenih na samitu u proseku starije od 60 godina, te da još nisu rođene generacije kojima će klimatske promene najviše nauditi.
Na opasnost od klimatskih promena upozorio je i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.
“Kopamo svoje grobove. Planeta se menja pred našim očima - od dubokih okeana do planinskih vrhova, od glečera koji se tope do neumoljivih ekstremnih vremenskih neprilika", rekao je Gutereš.
Premijerka Barbadosa Mia Motli, koji je govorila u ime ugroženih ostrvskih zemalja, upozorila je lidere da ne dozvole da "put pohlepe i sebičnosti posiju seme zajedničkog uništenja".
Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden pozvao je svetske lidere da se suprotstave problemu globalnog zagrejavanja, uz poruku da nema više vremena za oklevanje i sporenje o opasnosti s kojom se planeta suočava.
"Glazgov mora da označi početak ambiciozne decenije", istakao je Bajden i dodao da u svetlu sve veće katastrofe zbog rasta temperatura postoji "neverovatna šansa" da se spreče problemi izazvani ekstremnim vremenskim neprilikama, smanjenjem resursa i drugim katastrofalnim posledicama klimatskih promena.
Američki predsednik je ocenio da će potezi na suzbijanju klimatskih promena, preduzeti ove decenije, biti odlučujući u sprečavanju patnji budućih generacija.
"Niko od nas ne može da pobegne od najgoreg koje tek dolazi ako ne iskoristimo ovaj trenutak. Da li ćemo uraditi ono što je neophodno? Ova decenija će utvrditi odgovor na to pitanje", naglasio je Bajden.
Američki predsednik rekao je i da želi da pomogne zemljama širom sveta da reše probleme izazvane klimatskim promenama. Bajdenova administracija je u ponedeljak objavila strategiju koja predviđa da Sjedinjene Države do 2050. godine koriste isključivo čiste izvore energije, kao što su sunce i vetar.
Premijer Indije Narendra Modi rekao je da je cilj negove zemlje da zaustavi emisiju štetnih gasova do 2070. godine - dve decenije posle SAD i najmanje 10 godina kasnije od Kine. Modi je rekao je da reč o jednoj od pet mera koje njegova zemlja planira da preduzme da bi ispunila obaveze iz Pariskog klimatskog sporazuma.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovila je da Evropa već preduzima napore da dugoročno bude "prvi kontinent sa nultom emisijom " i da smanji emisiju štetnih gasova za 55 odsto u ovoj deceniji. Takođe je zatražila od bogatih zemalja da pomognu siromašnima koliko to Evropa radi, uz poruku da "priroda više ne može da plaća cenu emisije ugljenika".
Učesnicima samita obratila se i britanska kraljica Elizabeta koja je naglasila da je prošlo vreme za reči i da je sada vreme za akciju protiv klimatskih promena. Takođe je izrazila nadu da svetski lideri neće propustiti priliku da reše taj problem i poručila da bi trebalo da se izdignu iznad politike i pokažu liderstvo.
"Ako smo odvojeno dovoljno snažni da destabilizujemo našu planetu, sigurno smo zajedno dovoljno moćni da je spasimo", poručio je poznati britanski prirodnjak Dejvid Atenboro.
Manifestacija je otpočela dan pošto se dvadeset najrazvijenih ekonomija sveta, zemlje G20, u Rimu nisu usaglasile da do 2050. zaustave štetne emisije ugljenika, što je rok određen kao neophodan da bi se ublažilo ili sprečilo globalno zagrevanje.
Umesto toga, prenosi Rojters, lideri G20 su, samo prepoznali značaj prekida emisija ugljenika do sredine veka. Nisu, međutim usaglasili nikakve rokove za prekid korišćenja uglja i relativizovana obećanja o smanjenju emisije metana, gasa koji je višestruko opasniji od ugljendioksida u izazivanju efekta staklene bašte.
Britanski premijer poručio je uoči samita u Glazgovu da čovečanstvo drastično kasni u reakciji na klimatske promene.
“Minut je do ponoći i moramo odmah da reagujemo. Ako odmah ne shvatimo ozbiljno klimatske promene sutra će biti kasno da naša deca to učine”, poručio je Džonson.
Greta Turnberg, švedska ekološka aktivitkinja, zatražila je od miliona svojih pristalica da potpišu otvoreno pismo optužujući svetske lidere za, kako se izrazila - izdaju.
"Ovde se ne radi o vežbi. Ovo je crvena linija za Zemlju. Milioni ljudi će patiti dok je naša planeta devastirana. To je zastrašujuća budućnost koja će biti ostvarena ili izbegnuta na osnovu odluka koje vi donosite. Vi imate moć da odlučujete”, navela je Turnberg u poruci.
Klimatski samit, čije je održavanje pomereno za godinu dana zbog pandemije kovida 19, nastoji da se ispuni obećani cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusovih – što je nivo za koji naučnici ukazuju da bi sprečio najrazornije posledice globalnog zagrevanja.
Da bi se to dogodilo potrebno je smanjiti emisije štetnih gasova i obezbediti značajne svote novca za finansiranje programa u vezi sa klimom. Primeniti dogovoreno iz Pariškog klimatskog sporazuma iz 2015. koji je potpisalo oko 200 država.
Nakon dvodnevnih razgovora uslediće tehnički pregovori. Rok za postizanje sporazuma je 12. novembar.
