“Rusiji ne treba Zapadni Balkan”, izjavio je Vladimir Čižov ambasador Rusije pri Evropskoj uniji. Čižov je podgoričkim Vijestima rekao da Moskva proširenje Evropske unije potpuno drugačije posmatra od proširenja Severnoatlantske alijanse (NATO).
Upitan o tvrdnjama koje je Milo Đukanović, crnogorski predsednik, isticao u javnosti da EU prepušta Zapadni Balkan trećim stranama, pominjući Rusiju, Čizov je rekao da se sa time ne može složiti.
"Rusija ne nameće svoju volju Zapadnom Balkanu. Rusija je na osnovu duge i bogate tradicije i saradnje sa zemljama ovog regiona spremna da doprinese miru i stabilnosti Zapadnog, Istočnog Balkana, cele Evrope i sveta", rekao je on.
Govoreći o tvrdnjama francuskog predsednika Emanuela Makrona da EU ne treba da se bavi proširenjem pre nego što se ne bude reformisala – Čižov je ukazao da se te odluke tiču članica Evropske unije.
"Ostavljam predsedniku Makronu i ostalim liderima EU članica da donose odluke o potrebi i tajmingu proširenja EU. Generalno govoreći, Rusija vidi proširenje EU kao regionalnu dimenziju globalizacije i kao nešto potpuno različito od NATO proširenja. Pošto govorim za crnogorske medije, to posebno moram da naglasim", ukazao je Čižov.
On smatra da je odluka crnogorske Vlade da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije velika greška.
"Čuo sam ima određenih pokušaja da se ponovi loš primer iz Ukrajine kada je reč o crkvenim stvarima. Zaustaviću se tu", rekao je Čižov i istakao da je lažna vest da je Rusija umešana u pokušaj državnog udara u danu crnogorskih predsedničkih izbora oktobra 2016.
Za pokušaj terorizma prvostepeno je osuđeno ukupno 13 osoba. Ruski državljani Eduard Šišmakov na 15 godina zatvora, Vladimir Popov na 12, lideri opozicionog Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević na po pet godina zatvora, a penzionisani general srpske policije Bratislav Dikić na osam godina. Četvorici osuđenih sudilo se u odsustvu – Rusija je odbila izručenje dvojice svoja državljana, Šišmakova i Popova, a Srbija Predraga Bogićevića i Nemanju Ristića.
Kada je reč o sporu crnogorskih vlasti i Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori njegov uzrok je predlog Zakona o verskim zajednicama. Dok vlasti tvrde da bi novi zakon popravio stanje u oblasti koju je regulisala legislativa iz sedamdesetih godina prošlog veka, SPC uzvraća da to rešenje predstavlja oruđe za otimanje njene imovine.
