Filip Riker, zamenik pomoćnika državnog sekretara u Birou za Evropu i Evroaziju Stejt departmenta, sastaće se u petak sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije.
Informaciju o tome Riker je saopštio novinarima u telefonskom brifingu tokom posete Briselu gde su ekspertski timovi Kosova i Srbije u četvrtak nastavili razgovore nakon što je, susretom kosovskog premijera Avdulaha Hotija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prošle srede nastavljen dijalog dve strane posle dvadeset meseci pauze.
“Mislim da je sjajan način na koji radi novi specijalni izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak. On je dobar prijatelj i kolega koji izuzetno dobro poznaje region i tamošnju problematiku. Imaću priliku da se sa njim sutra sastanem ovde u Briselu. Radujem se tome”, rekao je Riker.
Američki diplomata je ukazao da će Sjedinjene Države nastaviti da podržavaju i budu uključene u proces koji, posredstvom Evropske unije, u Briselu vode Kosovo i Srbija.
“Obe zemlje mogu napraviti velike iskorake u tom pogledu. Naše ambasade, kako u Beogradu, tako i u Prištini, ostaju aktivne i u bliskom kontaktu sa tamošnjim vladama kako bi ih ohrabrile da pronađu načine za napredovanje. I nastavićemo da razgovaramo sa EU i drugim zainteresovanim stranama u procesu. Drago nam je što je dijalog obnovljen i nastavićemo da ga podržavamo. I drago mi je što vidim da se vraća dijalogu i da ćemo i dalje to podržavati”, rekao je Riker.
Filip Riker ukazao je da Evropska unija sprovodi vrlo značajne aktivnosti u dijalogu čija je svrha, kako je ocenio, normalizacija odnosa između Kosova i Srbije.
“To i za nas ostaje značajan prioritet. Potrebno je da rade na pronalaženju rešenja i pozdravljamo priliku za to. Kao što znate Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika SAD-a za dijalog Kosova i Srbije, bio je angažovan na pronalaženju načina da kako bi dve zemlje poboljšale svoje ekonomije. Odnosno živote njihovih građana koji na Kosovu žive kao susedi”, smatra diplomata koji godinama prati pregovore Srbije i Kosova.
Američki diplomata ukazao je i da je neizbežno, ali i važno, pomoći Kosovu i Srbiji da pronađu pravac, kako se izrazio, normalizacije.
"I napreduju u ostvarivanju svojih dugoročnih ciljeva i prioriteta. Kao i da podstiču stabilnost i bezbednost u regionu. Bilo je značajnijih koraka u pogledu sporazuma o uspostavljanju aviosaobraćaja i železničkih veza i mi ih i dalje ohrabrujemo da rade na tome”, ukazao je Riker.
Dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, nastavljen je 16. jula u Briselu posle pauze od dvadeset meseci. Prekinut je novembra 2018. kada je vlada tadašnjeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja uvela takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Razlog za to, prema tvrdnjama tadašnje kosovske vlade bila je međunarodna kampanja srpskih vlasti koju je vodila sa ciljem povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, kao i blokiranje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama – poput UNESCO-a i INTERPOL-a.
Ukidanje taksi, što je tražila međunarodna zajednica predvođena Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama - a Srbija smatrala uslovom za nastavak dijaloga, delimično je sprovela vlada premijera Aljbina Kurtija. Međutim, zamenila ih je recipročnim trgovinskim merama prema Srbiji – što je izazvalo razočaranje Sjedinjenih Država.
Nakon izglasavanja nepoverenja bivšem premijeru Aljbinu Kurtiju, na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova i bez raspisivanja izbora, izabrana je vlada Avdulaha Hotija koja je ukinula mere reciprocitrta prema Srbiji – čime su se stekli uslovi za nastavak dijaloga - što se i dogodilo u julu.
Tome je trebalo da prethodi susret Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i glavnog pregovarača srpske strane, sa Hašimom Tačijem koji je u pregovaračkom procesu predstavljao Kosovo – uz posredovanje Ričarda Grenela – specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog dve strane.
Susret dvojice državnika, koji je trebalo da se održi 27. juna u Beloj kući nije se dogodio, jer je tri dana pre toga objavljen predlog optužnice protiv Tačija koja ga tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Od tog trenutka kao glavni kosovski pregovarač figurira novoimenovani premijer Avdulah Hoti.
Odnosi Srbije i Kosova su narušeni posle rata koji su dve strane vodile u periodu od 1998. do 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, u junu 1999.
Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija i dalje smatra svojom teritorijom. Nezavisnost bivše srpske pokrajine priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija - uključujući i Sjedinjene Države. Nezavisnost Kosova ne priznaju Rusija i Kina, kao i pet članica Evropske unije: Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija.
